2
Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića može se reći da ima minimum dva lica - jedno za domaću javnost, drugo za međunarodnu i predstavnike diplomatskog kora. I dok nas preko medija svakodnevno obasipa sa pričama kako je “oštro, otvoreno i bez uvijanja” sasuo sve u facu predstavnicima drugih država, u realnosti taj prizor izgleda značajno drugačije, pa tako Vučića viđamo kako sedi “na hoklici” u Beloj kući ili u poslednjem redu (iza bubnjara) u Parizu za vreme proslave pobede u Prvom svetskom ratu.
Ukoliko bismo analizirali diplomatski rečnik i komunikaciju predsednika Srbije, isključivo na osnovu njegovih svedočenja, zaključak bi bio da se Vučić rukovodi izrekom – “Što na um, to na drum”.
Pročitajte još...
U prilog tome govori i njegova nedavna izjava, tokom gostovanja na omiljenoj mu televiziji Pink, gde je otkrio kako razgovara sa ambasadorom jedne od najmoćnijih svetskih zemalja.
“Hoćeš ti da mi odlučuješ gde će da se kreću na teritoriji centralne Srbije naše jedinice, jesi li ti normalan bre čoveče?! Jesi li ti normalan bre, da li si normalan?! Možete da zamislite u kakvom sam emocionalnom stanju bio kad sam to govorio ambasadoru jedne od najmoćnijih zemalja sveta“, rekao je Vučić.
Kao što je to bio slučaj i ranije, tako i tokom citiranja ovog, najnovijeg razgovora sa “tamo nekim ambasadorom iz jedne moćne zemlje”, predsednik nas je uskratio za informaciju o kome je reč, odnosno iz koje moćne zemlje dolazi pomenuti diplomata.
Nema sumnje da to što je ostao nedorečen odmah postao povod dušebrižnicima da istaknu kako je reč o izjavi koja je namenjena njegovim biračima. Zlonamerni su to videli i kao njegov pokušaj da se, po ko zna koji put, predstavi kao neustrašivi zaštitnik srpskog naroda i državni interesa kog ambasadori, ako je verovati prorežimskih medijima, žele da eliminišu.
Svoj anatgonizam prema stranim diplomatama Vučić je demonstrirao u više navrata, pa je tako svojevremeno opisao kako je izgledao njegov razgovor sa jednim ambasadorom koji ga je upitao ko će biti gradonačelnik Beograda.
“Danas više niko ne pita ništa i bolje da ne pitaju… Jedan me pitao, pre neki dan, nešto usput, možemo li da saznamo ko će biti gradonačelnik. Šta te briga ko će da bude gradonačelnik”, opisao nam je predsednik kako je odbrusio nekom tamo ambasadoru.
Od proverene taktike da ne otkriva ime diplomata i predstavnika drugih zemalja, s kojima vodi žustre razgovore, predsednik je samo jednom odstupio i tad se ispostavilo da ne govori istinu.
Gostujući u novembru 2019. na televiziji Hepi, Vučić je između ostalog rekao:
„Špan, vrlo sposoban ministar zdravlja, kaže: ’E, dolazim ja u Srbiju da vam pokupim medicinske sestre’. E nećeš majci da dolaziš ovde! Rekao sam mu u lice: ’Nemoj da dolaziš bre’.“
Ubrzo se oglasilo Ministarstvo zdravlja u Nemačkoj, koje je u kratkom saopštenju navelo da Špan nikada nije aktivno radio na dovođenju negovatelja iz Srbije, da bi kasnije i ministar lično negirao da je vodio ovakav razgovor sa Vučićem.
“Čitam danas o razgovorima sa njim koje nikada nisam tako vodio. Ne sa njim i ne u toj formi“ rekao Špan krajem februara ove godine.
Pomenuta izjava ujedno je i razlog zbog čega predsednik radije govori o neimenovanim ambasadorima kojima “sasipa sve u lice”, jer bez imena čoveka, nema ni demantija, a samim tim se ne dovodi u pitanje ni istinitost onoga što je Vučić ispričao.
A ako usudimo da sagledamo širu sliku, videćemo da najpoštovaniji predsednik u novijoj istoriji, tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama, u Beloj kući, deluje kao dete koje čeka da ga strogi nastavnik (Tramp) propita nenaučeno gradivo. Slika tako tužna, a istovremeno i komična, izazvala je čak i podrugljivu reakciju njegovih ruskih drugara, koji Srbiju poštuju više nego ikad zahvaljujući čoveku koji se nalazi na njenom čelu.
U pitanju su isti oni drugari kod kojih, kad ode u posetu, prema rečima Marka Đurića, Vučić čeka i po sat i po na prijem. Bez da bilo šta progovori ili „saspe u lice“.
Još dalje ako odemo, videćemo šefa srpske države kako tokom proslave 100 godina od pobede u Prvom svetskom ratu biva u potpunosti skrajnut u poslednji red, zlonamerni bi rekli – iza bubnjara.
„Nije to imalo veze ni s azbučnim redom, ne znam kako je i ko je poređao, a da pravim skandal tamo, složićete se da nije bilo ni vreme ni mesto“, rekao je Vučić novinarima i dodao da „sumnja šta se tamo desilo, ali o tome ne može da govori javno“.
Očito da je u pomenutim situacijama izostalo Vučićevo čuveno “sipanje svega u lice”, ukoliko je ono ikada i postojalo bilo gde drugde, izuzev na televizijama sa nacionalnim frekvencijama.
Sumnje onih koji tvrde da Vučić ima dva lica – jedno za strance, a drugo za domaću javnost, možda je najbolje opisao istoričar Milan St. Protić u svojoj nedavnoj izjavi za Nova.rs.
Pročitajte još...
“Pred strancima pezi, kleči, klanja se, ljubi skute. Taj njegov kompleks inferiornosti je vidljiv u odnosu na veliki svet, svejedno da li je u pitanju Putin, Si Điping, Tramp, Bajden. Videli ste kad je dolazila Angela Merkel, bukvalno vam dođe da povraćate od one njegove snishodljivosti. Prema svetu on je manji od makovog zrna zato što zna da ne vredi ništa. On njih vidi kao ne znam kakve veličine i genijalce koji prosipaju mudrost koju god reč da kažu”, opisao Protić, dodajući da je u Srbiji potpuno druga priča:
“S druge strane, nama u zemlji svakodnevno dosađuje dramatičnim nastupima koji traju duže od sat vremena, tokom kojih ne kaže aposlutno ništa”, zaključio je on.
BONUS VIDEO: Vučić kao inženjer
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
