Teške poruke koje donosi Šolc u Beograd: Sankcije Rusiji ili nema investicija

Pred prvi sastanak sa novim nemačkim kancelarom, u maju ove godine, srpski predsednik je rekao da ne očekuje lak razgovor, da ima tremu, da se plaši tog razgovora, ali da je to dobar znak jer znači da će nastupiti na odgovoran način.Na sličan način Aleksandar Vučić govorio je i u ponedeljak na RTS-u, kada je govorio o prvoj poseti Šolca Beogradu.

“Šolc dolazi sa teškim porukama, koje se dobrom delu ljudi neće dopasti”, upozorio je Vučić, a zatim dodao:“Tih nekoliko sati sa Šolcem su od velikog značaja za nas. Nemačka je za nas najveći trgovinski partner i najveći u svemu, najveći investitor, ulaže u fabrike, zapošljava 77.000 ljudi. Bio je korektan toliko da su iz njegovog kabineta rekli da čak i ako Lavrov dođe, da Šolc uvek vidi rešenje u razgovorima i u direktnom angažmanu i da će svakako doći”, rekao je Vučić, aludirajući na nagađanja da nemački kancelar može doneti odluku da “preskoči” Beograd, ako pre njega u posetu srpskoj prestonici, kako je najavljivano, zaista dođe ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.

Poseta Lavrova u međuvremenu je otkazana, što bi značilo da smo izbegli jednu diplomatsku bombu, ali šta možemo da očekujemo od ove sledeće?Rusija i Berlinski procesPredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović smatra da će ovog puta dve teme biti ključne.“Moje mišljenje je da tu neće biti nikakvih novih poruka, to je samo konstanta očekivanja Evropske unije kad je Srbija u pitanju. Naravno da će u ovoj situaciji kakvu imamo sada, fokus biti na jasnom određivanju prema ukrajinskoj krizi i agresiji Rusije. Dakle, pre svega sankcije Rusiji kao tema, a zatim mislim da će Šolc insistirati i na oživljavanju Berlinskog procesa”, kaže Đukanović.

Kad je o Berlinskom procesu reč, njega je 2014. godine pokrenula nemačka vlada na čelu sa bivšom kancelarkom Angelom Merkel, kako bi promovisala regionalnu saradnju i time ubrzala približavanje šest država zapadnog Balkana Evropskoj uniji.Sam proces podrazmeva pre svega jačanje regionalne saradnje, zatim rad na održivom ekonomskom rastu i rešavanje bilateralnih pitanja.Ili sankcije ili nema investicijaPredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, takođe, smatra da je sasvim izvesno da broj jedan tema bude pitanje sankcija Rusiji.

“Dakle, šta Srbija planira da uradi po tom pitanju, jer nam vreme curi. Pomenuće se sigurno i dobra ekonomska saradnja i šansa za Srbiju koja se krije iza premeštanja velikog dela proizvodnje iz Kine i Azije na Zapadni Balkan. To je šansa koju Srbija ne bi trebalo da propusti, jer to jeste jedan od načina da se povećaju nemačke investicije u našoj državi. A to se može promeniti ukoliko Srbija ne reši pitanje svog odnosa prema Rusiji i ratu u Ukrajini”, navodi Minić za Novu.Sigurno će tema biti i Kosovo, ali i Bosna i Hercegovina, gde se Nemci u poslednje vreme intenzivno angažuju.

“Nemačka se u sušini izuzetno angažovala u čitavom našem regionu i to sve ima odgovarajuće posledice, ali i očekivanja. Ukoliko bi zbog nekih naših odluka došlo do povlačenja u trgovini, gde čak 72 odsto našeg izvoza odlazi u Nemačku, a oko 79.000 naših radnika radi u nemačkim kompanijama, to bi za Srbiju značilo katastrofu. Pored toga, Nemačka je zainteresovana da nam pomogne i u procesu diverzifikacije izvora energenata, sa čim se i ona trenutno bori”, kaže Minić i dodaje:“Tu je i tema koja se pojavila prilikom posete nemačke ministarke odbrane Kristine Lambreht, da Nemačka nudi Srbiji intenziviranje vojno-tehničko-razvojne saradnje. To je važna oblast za bezbednost Srbije. Možemo očekivati da se tu povede pitanje priključivanja naše zemlje EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, a presudno je za intenziviranje procesa priključivanja celog regiona Evropskoj uniji”.

Rujević: Vučić će morati da odabere nešto sa švedskog stola sankcijaNovinar DW Nemanja Rujević za list Nova kaže da se Šolc razume u pitanja gasa i troškova sankcija, ali ipak očekuje od Vučića da odabere nešto sa švedskog stola sankcija koje je donela EU.

“Možemo samo da nagađamo šta Šolc donosi kao štap a šta kao šargarepu, osim načelne podrške Nemačke "evropskoj perspektivi", što već ima neki značaj s obzirom da Makron tu perspektivu uopše ne vidi. Vučić se četiri meseca uludo nada da će se rat završiti i da će sve biti po starom. Neće. Blokiranje Lavrova bila je pokazna vežba iz geografije - Rusija je daleko. Ako bude dovoljno pritisnut, Vučić će odabrati Zapad jer iznad svega voli vlast. Na nesreću Srbije, danas je geopolitika i Nemačkoj daleko važnija od stanja demokratije ili slobode štampe”.Bonus video: Vučić 2017. vs Vučić 2022.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vui2017vsvui2022-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3609073"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram