Vučić i Kurti sedaju za sto, a u glavama im milioni od Evropske unije: Šta je to oživelo pregovore koji su bili “klinički mrtvi”

Dosadašnji (neuspešni) susreti Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija dobiće svoj nastavak u sredu, 26. juna, kada će se prvi put sastavi u Briselu nakon duže od devet meseci.

U međuvremenu dogodila se Banjska, odnosi su srozani na minimum, a uporedo se vodio prilično neuspešen dijalog između glavnih pregavarača Srbije i Kosova - Petra Petkovića i Besnik Besljimija.

Iako se bezbednosna situacija na severu Kosova smirila, a tenzije splasnule, evidentno je da se ništa nije promenilo na polju normalizacije odnosa Beograda i Prištine. To vide i čelnici EU koji su zbog toga još jednom ponudili svoje “usluge” kako bi doprineli da Vučić i Kurti barem za neka pitanja nađu zajednički jezik.

Šef evropske diplomatije Džozep Borelj poručio je da dijalog mora da dovede do operativnog rešenja, te da je neophodno primeniti odredbe Ohridskog sporazuma.

Da je dijalog i dalje u fokusu evropske administracije potvrđuje i to što će dosadašnji specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčkak ostati najverovatnije do januara na ovoj poziciji, kada bi trebalo da za palicu glavnog posrednika ustupi nekom drugom.

U svakom slučaju, uz mala očekivanja i tinjajuće nade, stiže nova runda dijaloga od koje se objektivno ne očekuje puno, ali koja bi mogla da odredi neke buduće pravce delovanja.

Dijalog u fazi "kliničke" smrti i "šargarepa" u vidu miliona

I stručna javnost tvrdi da nova runda dijaloga ne može da donese dramatične promene u odnosu Beograda i Prištine. Politikolog Ognjen Gogić objašnjava da novi sastanak Vučića i Kurtija ima za cilj da održi u “životu” ovakav format sastajanja i da bi nagrada za konstruktivnost mogla da budu sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

“Ovo je prvi direktan i zvaničan sastanak Vučića i Kurtija još od septembra. Lično smatram da ovi sastanci već duže vreme nemaju poentu i da je cilj da se sada ovaj format očuva u životu i da se palica prenese na novog pregovarača od januara. Međutim, razlog zašto nešto konkretnije ovoga može da bude mislim da ima veze sa time da se dijalog poveže sa Planom rasta za Zapadni Balkan koji je odobren od Saveta EU u maju. Podsećamo u pitanju je davanje bespovratnih sredstava u iznosu od šest milijardi evra”, objašnjava Gogić za Novu.

Prema njegovim rečima, to može biti svojevrsna “šargarepa”, odnosno nagrada nakon još jedne runde dijaloga.

“Dakle, konkretna razlika u odnosu na prethodne sastanke je pomenuti Plan rasta koji nema zanemarljiv iznos za sve članice Zapadnog Balkana. Ovo je šargarepa, iako mislim da to nije dovoljno velika premija za obe strane, kako Srbiju, tako i Kosovo”, zaključuje sagovornik Nove.

Sa druge strane, Miloš Pavković iz Centra za evropske politike (CEP) tvrdi da je glavni cilj da se oživi dijalog i da se strane obavežu u implementaciju sporazuma iz Ohrida.

"Imali smo od septembra do maja sedam neuspešnih rundi na nivou glavnih pregovarača gde su bili Petković i Bisljimi i sada je poziv došao direktno od šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja. Očigledno je da EU želi pozitivan razvoj događaja u samom dijalogu i zbog toga sazivaju sastanak. Kada je reč o očekivanjima, bio bih dosta umeren i čini mi se da je cilj da se oživi dijalog i da se strane obaveže i krenu u implementaciju Ohridskog sporazuma", poručuje Pavković.

Vučić ne veruje da će Priština formirati ZSO

Predsednik Srbije Aleksandar Vučič se u ponedeljak obratio javnosti i poručio da ne veruje da će Kosovo želi da formira Zajednicu srpskih opština, ali i da se plaši provokacija Prištine.

"Što se Kosova i Metohije tiče, ono ostaje veliki bezbednosni, politički i ljudski izazov. Ponašaćemo se konstruktivno i trudićemo se da dijalogom rešavamo probleme. Ali ne verujem u volju druge strane da učestvuje u formiranju Zajednice srpskih opština“, naglasio je Vučić.

Godine koje su pojeli “skakavci” i u kojima je Srbija izgubila gotovo sve na Kosovu

Posle novogodišnjih “poklona” iz Prištine kojima su ukinute srpske tablice, sa čim se saglasio i zvanični Beograd, stigao je novi „hladni tuš“ za Srbiju.

Odlukom Centralne banke Kosova od prvog februara evro postaje jedina valuta, što konkretno znači da dinari odlazi u istoriju. Za sada se traže prelazna rešenja kako bi Srbi primali novac od Beograda, ali izvesno da će se u narednim godinama koristiti evro kao valuta.

Osim dinara i tablica, krajem godine kosovski premijer Aljbin Kurti najavio je da će Srbi morati da plaćaju struju kosovskim institucijama, što nije bila praksa više od dve decenije.

Ako na sve to dodamo energetsku ofanzivu na Gazivode od strane Kosova, ali i najavu da će ponovo aplicirati za članstvo u relevantnim međunarodnim organizacijama, postaje jasno da su zvanični Beograd i vlast koju predvodi SNS u potpunosti “na kolenima”.

Posle oružanog sukoba u Banjskoj, Srbija nije imala veliki manevarski prostor za diplomatske aktivnosti, što je rezultiralo zahtevanjem istrage od strane međunarodnih partnera da se utvrdi odgovornost vrha države.

Prema zvaničnim podacima 10 odsto manje građana živi na KiM u odnosu na prethodnu deceniju, a nema garancija da će se trend zaustaviti.

Da su građani ostavljeni na milost i nemilost potvrđuje i odluka Vlade Kosova da praktično zauzima zemljište u vlasništvu građana, gde gradi baze kosovske policije. Beograd je na to ćutao.

Znatno ranije, parafiranjem Briselskog sporazuma 2013. godine započeta je integracija policije i pravosuđa u kosovski sistem.

Raspisivani su lokalni izbori do kraja 2013. na celoj teritoriji Kosova, dakle i na severu Kosova po kosovskim zakonima.

Priština je dobila i svoj pozivni broj, a građani sa kosovskim ličnim kartama neometano ulaze u centralnu Srbiju.

Još 2015. godine tadašnji direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je da je u Briselu Srbija pobedila 5:0 Prištinu. U međuvremenu verovatno smo stigli do 8:0, kada uzmemo u obzir sve „uspehe“.

BONUS VIDEO: Anđelković: Vučić nije nacionalista, Čeda Jovanović bi na Kosovu bolje branio srpski interes