Piše Željko Ivanović: Dritan i “ćaci”

Lako je Dritanu sad da se igra metaforama. Kada se i Uprava policije predala i priznala satiru kao zakonito i dopušteno sredstvo komunikacije u Ćacilendu. Posebno ako se koristi, kao kod Brana Mandića, u samoodbrani. Kada treba odjebati ili ismijati nekog matorog jarca, silnika, samoljupca. Ne mislim na Trampa. Da me Pipun i Parezanović pogrešno ne shvate i prijave Masku i njegovoj testeri.

Dakle, Dritan se vratio na fabrička podešavanja i kod Petra je, u četvrtak, razbio Ćacilend. I onaj izvorni, kod susjeda, u Beogradu, i zlo domaće, u Podgorici. Ni ja, Vulin još manje, a tek njegova sablja od Mandića, nismo vjerovali sopstvenim očima kako sveti Dritko ubiva ćacije. I aždaju od njihovog šefa, glavnog ćacija.

Krenuo je od DPS-a.

I uz ozbiljan dokazni materijal objasnio zašto su Danijel i društvo ćaci. Zajedno sa počasnim šefom. Dakle, kao što se oni Vučićevi lažni studenti iz Pionirskog parka predstavljaju kao pravi, koji bi da uče, tako se i DPS decenijama nameće kao jedini čuvar države, iako je po mnogo čemu što je radio na polju korupcije i kriminala ispao - njen grobar. Prije par sedmica, priča nam DA, sastavili su sa kompletnom opozicijom listu preduslova za povratak u skupštinske klupe, gdje je pod tačkom 5 pisalo - zamrzavanje identitetskih pitanja! Da bi prije par dana sa premijerom, i bez Ure, potpisali sporazum gdje tog uslova nema. Pljunuti ćaci od patriota.

Kao i oni u Beogradu i njihov gazda. Kada je Dritan rekao da su studenti najljepše lice Srbije u posljednje tri decenije i da se zvučnim topom na njih nije moglo krenuti bez odobrenja vrhovnog komandanta, odmah sam znao šta ga čeka sjutradan. Digla se SNS kuka i motika, armija ćacija, od Vulina do Vučićevića (Informer) i Živkovića (Borba) kako bi objasnili da Dritan nije ono što su dugo mislili, Dušan, nego je obični Šiptar. A kod ćacija - samo mrtav Albanac je dobar Albanac.

Eto šta je metafora. Samo jedna riječ, u stvari dvije, ćaci i top, bile su dovoljne da Aleksandar Vučić i ćaci od Vulina dignu ruke i, nadajmo se, za sva vremena otpišu Dritana. I time pokažu da DA nije ćaci, da je on istinski demokrata i lider građanskog pokreta, a ne lažni, kako je nekima izgledalo kada se dokopao premijerske pozicije i realne moći. Welcome back, dear Dritan.

Lider Ure nije rekao da je Mickey ćaci, ali tako djeluje. Jer kako Spajki zine, ispadne ćaci. Nakon dvojnog državljanstva koje nema, 18 autoputeva i brzih cesti koje budžet nikad nije vidio, preko Veljeg Brda i ministra Slavena koji samo što nijesu nikli, sada nam je isporučio Emirate i Alabara, sa vrećama novca, ništa manje nego 30 milijardi. Na Petrovo pitanje kako će lokalna vlast dočekati bogatog šeika, Dritan odgovara: neka Alabar svakom da po jedan stan u ulcinjskom Ćacilendu na vodi i sve će biti završeno. Ispadoše tako ćaciji i Nimanbegu, Zenka, Škrelja, a za Đeku ja garantujem.

Kada ga je Petar pitao za blagopočivšeg, politički naravno, Jakova - Dritan je bio uzdržan. Nije rekao da je i on ćaci, ali je tako ispalo. Kobajagi antifašista, kobajagi građanin, kobajagi demokrata, kobajagi lider… Znači, ćaci na kvadrat. Zajebao je onog Miloša Pavlovića, glavnog ćacija iz Vučićevog dvorišta. Što nije metafora po kojoj je mali Pavlović na AV povocu (ili u kavezu), već je prosta geografija - Pionirski park u kom su kampovali Miloš i ostali ćaciji nalazi se praktično u dvorištu predsjednikovog zdanja na Andrićevom vencu. A tamo su zanoćili i ostali dok je prošla frka jer se vrhovni komandant prestrašio da studenti i slobodna inteligencija, njih 300 hiljada, 15. marta ne obrnu, kroz park, na njegovu rezidenciju.

Da ne ispadne kako smo ga nepravedno zaboravili, ćaci je i Andrija Mandić. Lažni zaštitnik interesa Srba, u suštini branitelj svoje i fotelje vrhovnog komandanta, Aleksandra od Srbije, glavnog ćacija, odavde do Tokija. Lažni Evropljani, lažni Srbi, istinske autokrate i mrzitelji svake različitosti, iznad svega lažni fanovi Amerike pod Trampom, jer se nadaju i mole, zajedno sa ćacijem od Pipuna, da će Donald konačno doći glave svjetskom žandarmu i vekovnom srpskom neprijatelju.

Jedini koga Dritan i Petar nisu komentarisali u četvrtak veče bio je Aleksa. Tako da on nije ćaci. Iako svi znamo da se od prvog dana i osnivačkog kongresa Demokrata predstavlja kao šef a u stvarnosti se pravi mrtav. Moglo bi se reći da je Aleksa rodonačelnik specifične vrste navodnih lidera, bilo iz politike, sporta, medija, kulture ili sa univerziteta. I da je ta vrsta tek prije par sedmica, od istraživača sa Beogradskog univerziteta, imenovana kao ćaci, što u prevodu na srpski znači, kobajagi.

Kad se sve sabere, ispada da samo Vučićev zvučni top nije ćaci. Već istinski zvučni top. A to što mu veliki šef i njegovi korisni idioti tepaju "puško jedna" ili "sireno naša", samo potvrđuje da su svi oni ćaciji. Koji bi da uče. I da se menjaju. Ali, sad je već kasno.