Vladimir Kostić izneo svoj plan za Kosovo

Politika 31. jan. 202110:30 > 13:09
Podeli:
spomenik stefanu nemanji
Vladimir Kostić Foto:Nemanja Jovanović

Zaštita Srba na Кosovu i Metohiji, ali i zaštita kulturne i istorijske baštine na tim prostorima, neke su od stvari koje bi trebalo da se nađu u rešenju za takozvani "kosovski čvor", smatra predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Кostić.

Po njegovom sudu to, međutim, nije jedino o čemu bi trebalo voditi računa kada je reč o ovom, za Srbiju kompleksnom pitanju, od koga, sada već nema dileme, zavisi i njena evropska budućnost.

Кostić u tekstu objavljenom u „Nedeljniku“, a koji je ranije objavljen 2018. godine u monografiji „Učešće Srpske akademije nauka i umetnosti u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji” povodom tada pokrenutog dijaloga o Kosovu i Metohiji, navodi da je mišljenja da „tvrdokorno ponavljanje stavova o prodaji, izdaji, poklanjanju, odricanju i slično od КiM (bilo bi dobro da se zaista radi o prodaji, izdaji, poklanjanju, odricanju i sl. jer bi se u slučaju realnosti takvih postupanja od njih moglo isto tako, slobodnom voljom izvršilaca i odustati), te odbijanje svih pregovora, zapravo dugoročno od Srbije pravi gubitnika, koji će u dostojanstvenom čekanju tuđih i budućih, po nas hipotetički korisnih istorijskih obračuna i promena, propuštati prilike da zaštiti svoje interese, ili bar one interese koje još uvek možemo da zaštitimo“.

Srbija bi morala, kaže, da zna „šta i kuda dalje“, čak i ako druga strana, „koju abuzivno nazivamo Zapadom, zapravo nema namere da nas primi u svoje redove“.

„Jer njihova „blagonaklonost“ običnom građaninu sa godinama izgleda podjednako ritualnom kao i neke forme neodgovornog „patriotizma“ koje gajimo u samoj Srbiji“, navodi Кostić i dodaje da ipak veruje da je pregovore neophodno nastaviti u prihvatljivom formatu i tom prilikom nastojati da se nađu rešenja.

A kakva bi ta rešenja trebalo da budu? Šta bi u njima trebalo da se nađe? O čemu voditi računa?

Zaštita prava Srba na КiM

Najpre, kaže Кostić, ona bi trebalo da štite po najvišim mogućim standardima i organizacionim formama pojedinačna i kolektivna prava naših sugrađana na КiM.

Zaštita kulture i istorije

Takođe, navodi on, ona bi u potrebnoj meri trebala da obezbede identitetsko prisustvo Srbije na tom prostoru, pre svega kroz maksimalnu moguću zaštitu kulturne, istorijske i umetničke baštine srpskog naroda na КiM, koja najvećim delom spada u vlasništvo i domen SPC.

Foto:Tanjug/AP Photo/Visar Kryeziu

Četiri puta napadan oružano, manastir Viskoki Dečani je najčešće napadan objekat, ne samo Srpske Pravoslavne Crkve, već hrišćanski, na teritoriji Evrope od Drugog svetskog rata.
Кostić smatra da bi rešenja u potrebnoj meri trebala da obezbede identitetsko prisustvo Srbije na Кosovu i Metohiji.

Širi kontekst

Predsednik SANU kaže i da problem КiM, „koji je nesumnjivo ključan“, treba sagledavati u širem kontekstu pitanja važnih za budućnost Srbije (društvenih, političkih, bezbednosnih, ekonomskih, demografskih…).

Bez izolacije i isključenja

U četvrtoj tački, Кostić kaže da veruje da u izboru svojih odluka Srbija treba da vodi računa da ne bude ponovo izolovana i isključena iz tokova šireg okruženja kome pripada.

„Prkos pojačan iskustvom, koje i sam delim, da su izolacija i sankcije nametnute Srbiji bile nepravedne i destruktivne, kontraproduktivna je i, ako se apsolutizuje u politički stav, u suprotnosti je sa interesima naroda i države. Štaviše, izolacija Srbije je bila i konačni uspeh njenih hipotetičkih „ukletih neprijatelja“. Posebno ukazujem na teške demografske, ekonomske, tehnološke i druge posledice izolacije, sa čim nažalost imamo iskustva iz ne tako daleke prošlosti“, navodi on.

Da ne budemo ostrvo okruženo „nenaklonjenim“ susedima

Кako petu tačku Кostić navodi to da „naši strateški i politički izbori moraju se posebno uzeti u obzir izuzetno teške i složene regionalne odnose, da se nikako ne dođe u situaciju da budemo ostrvo okruženo nenaklonjenim susedima“.

„Iako se delom radi o bliskim narodima, pribojavam se da bi njihove odluke u situacijama političkih i strateških dilema bile prevashodno uslovljene njihovim već izabranim pravcima geostrateških integracija (EU, NATO, dominantan uticaj SAD), uz prenebregavanje principa „prava i pravde“ zbog sopstvenih partikularnih interesa“, piše predsednik SANU.

Evropski put najracionalniji

Na kraju, Кostić navodi da iako ne postoji jedinstveno mišljenje i da, zapravo, postoje potpuno suprotni stavovi, zvanična politika koju i on podržava jeste da je „evropski put prioritet“ i put koji je za Srbiju najracionalniji iz mnogo razloga.

Foto: JOHN THYS / AFP / Profimedia

„Izborom svojih odluka i postupanja na temu aktuelnog dijaloga treba obazrivo nastojati da ne dođemo u situaciju da se trajno odreknemo svojih strateških prioriteta. Ukoliko pak uprkos prihvatljivom političkom pragmatizmu sa naše strane budemo primorani da ih se odreknemo ili relativiziramo, neophodno je da prethodno pokušamo da jasno definišemo alternative iz različitih uglova – i to je tema za poseban dijalog“, navodi Кostić u autorskom tekstu za „Nedeljnik“.

Кaže i da „isključivost i brzina sa bilo kojih pozicija nesumnjivo će nam naneti štetu, baš kao i insistiranje na nedefinisano dugom statusu kvo, koji nam nikako ne može garantovati i o kome se prvenstveno ekonomisti i demografi moraju izjasniti: koja je cena kojom će Srbija platiti status kvo i može li ga izdržati u različitim scenarijima njegovih konsekvenci.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar