45
Poslanici Narodne Skupštine izglasali su danas novu Vladu Srbije na čijem čelu će biti premijer Miloš Vučević.
Za novu Vladu Srbije glasalo je 152 poslanika, dok je protiv bio 61 poslanik, a udržanih nije bilo.
Glasanju je pristupilo 213 poslanika od 250.
Ispod pročitajte biografije članove Vlade Miloša Vučevića.
Miloš Vučević, koji je u prethodnom sastavu Vlade Srbije bio ministar odbrane, preuzeo je mesto premijera. Vučević je pre prelaska u Vladu Srbije bio gradonačelnik Novog Sada i to u periodu od 2012. do 2022. godine. Vučević je u oktobru 2022. godine postao i predsednik Srpske napredne stranke, a tu funkciju je preuzeo od neformalnog šefa SNS Aleksandra Vučića.
O tome ko je Miloš Vučević, kakve su njegove veze sa bratom predsednika Srbije Andrejem Vučićem i sa kojima se sve aferama povezuje pročitajte na ovom linku.
Siniša Mali, dugogodišnji ministar finansija i bivši gradonačelnik Beograda neće sesti u premijersku fotelju, iako se to pominjalo kao jedna od mogućnosti. Međutim, on će ostati na mestu ministra finansija, a kako je saopštio Vučević, biće i prvi potpredsednik Vlade Srbije.
Ivica Dačić vratiće se na poziciju ministra unutrašnjih poslova na kojoj je bio od 2008. do 2014. godine. Kasnije je bio na pozicijama ministra spoljnih poslova, predsednika Skupštine Srbije, da bi nakon novog koalicionog dogovora sa naprednjacima vratio na poziciju ministra zaduženog za policiju.
Čovek sa crne liste SAD i bivši direktor BIA, Aleksandar Vulin vratiće se u Vladu Srbije. Doduše, Vulinu ovog puta nije dodeljen nijedan poseban resor, već „samo“ mesto potpredsednika. Podsetimo, on je u prethodnim sazivima obavljao funkciju ministra policije i ministra odbrane, pre nego što je preuzeo ulogu u BIA koju je napustio 2023. godine što je Amerika prekinula saradnju sa srpskom tajnom službom usled činjenice da se na njenom čelu nalazio saradnik Kremlja.
Irena Vujović ostaće na mestu ministarke za zaštitu životne sredine na kojoj se nalazi od 2020. godine. Na tu poziciju je reizabrana u oktobru 2022. godine.
Goran Vesić ostaće na mestu ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ovu funkciju obavljao i u prethodnom sazivu Vlade Srbije, a na to mesto je došao sa pozicije zamenika gradonačelnika Beograda.
Na mestu ministarke zadužene za rudarstvo i energetiku ostaje Dubravka Đedović Handanović koja je na tu poziciju došla kao nestranačka ličnost nakon formiranja prethodne Vlade Srbije na čelu sa Anom Brnabić.
Momirović je na mestu ministra unutrašnje i spoljne trgovine imenovan 2022. godine, kad je formirana poslednja Vlada Srbije na čijem čelu je bila Ana Brnabić. Prethodno je, nakon formiranja kabineta u Nemanjinoj 11 u oktobru 2020. godine, dobio mesto ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Maja Popović ostaće na čelu ministarke pravde i treći mandat uzastopno. Ona je tu funkciju izabrana 28. oktobra 2020. godine.
Možda najveće iznenađenje predstavlja „preseljenje“ Bratislava Gašića sa mesta ministra unutrašnjih poslova na mesto ministra odbrane. Gašić je nakon formiranja prethodne Vlade Srbije na čelu sa Anom Brnabić nasledio Aleksandra Vulina na mestu ministra policije gde je došao sa pozicije direktora BIA.
Podsetimo, već mesecima se govori o sukobu između Gašića i predsednika Srbije i (ne)formalnog šefa Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića koji je, čini se bio i uzrok pomeranja sa funkcije. Gašić je pre rada u BIA obavljao već funkciju ministra vojnog s koje je smene nakon izjave da „voli novinarke koje lako kleknu“.
Ono što se najavljivalo mesecima unazad sada se i ostvarilo – dosadašnji ambasador Srbije u SAD Marko Đurić postaće ministar u novoj Vladi Srbije. Za Đurića je Vučić ranije rekao „da ozbiljno računa na njega“, ali tada nije precizirao koja to funkcija čeka Đurića, koji je, pre ambasadroske funkcije bio i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Dugodišnji poslanik Srpske radikalne stranke, a kasnije Srpske napredne stranke, dobio u oktobru 2022. godine priliku da se „okuša“ kao ministar. U vladi Ane Brnabić je dobio mesto ministra uprave i lokalne samouprave, a njegov mandat su obeležile sumnje da je ministarstvo na čijem je čelu imalo ključnu ulogu u organizovanju fantomskih birača kojim je u dobroj meri prekrojena volja Beograđana na izborima 17. decembra. Nakon svega, vrh Srpske napredne stranke je procenio da bi Martinović najviše mogao da „doprinese“ na polju poljoprivrede.
Nakon formiranja Vlade Srbije u oktobru 2022. godine, među licima koja su predstavljala iznenađenje bilo je definitivno ime Tanje Miščević koja je svojevremeno bila i šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU. Miščević će drugi mandat uzastopno biti zadužena za EU integracije Srbije koja godinama nije otvorila niti jedno pregovaračko poglavlje.
Nakon majskih tragedija, kad je njen stranački kolega Branko Ružić podneo ostavku na mesto ministra prosvete iz moralnih razloga, Slavica Đukić Dejanović dobila je ministarsko mesto. Po svemu sudeći, koalicioni dogovor naprednjaka i socijalista podrazumeva i njen ostanak na toj funkciji. Đukić Dejanović je prethodno bila ministrka zdravlja u vladi Ivice Dačića u periodu od 2012-2014. godine, da bi potomo 2014. godine imenovana je za direktorku klinike „Dr Laza Lazarević“. U avgustu 2016. izabrana je za ministarku bez portfelja, zadužena za populacionu politiku, prevenciju nasilja i zaštitu ugroženih i osetljivih grupa. Na toj funkciji bila je do izbora nove Vlade Srbije u oktobru 2020. godine. Krajem 2020. postala je specijalna savetnica predsednice Vlade Srbije za Agendu 2030.
Bivši ministar zdravlja i poslanik SNS Zlatibor Lončar izašao je nedavno iz medijske ilegale u kojoj je bio od 2022. godine i obratio se opoziciji na sednici Narodne skupštine. Očigledno, to je bila i najava da će se dugogodišnji ministar zdravlja vratiti na staru poziciju. Lončar je već bio na funkciji ministra zdravlja od 2014. do 2022. godine, a njegov mandat obeležile su brojne afere, među kojima je svakako najpoznatija afera „Helikopter“. U javnosti se nekoliko puta govorilo o vezama Lončara sa vođom zemunaca Dušanom Spasojevićem, a fotografija koju je u januaru 2017. godine novinarima pokazao lider Nove Srbije Velimir Ilić, potvrdila je da je ministar zdravlja kao mladi hirurg imao veoma prisne odnose sa predstavnicima ozloglašenog klana.
Član Srpske napredne stranke i dosadašnji državni sektretar u Ministarstvu spoljnih poslova dobiće prvi put priliku da se okuša kao ministar. Starović nije „izvorni“ naprednjak, već jedan od onih koji su preleteli u tu stranku kako bi napredovali u izvršnoj vlasti. Kao dugogodišnji portparol Srpskog pokreta obnove i potpredsednik novosadskog Gradskog odbora te partije izabran je 2008. za odbornika u Skupštini Novog Sada gde je bio šef odborničke grupe SPO. Bio je član Gradskog veća Novog Sada za obrazovanje. Postepeno preletanje Starovića počelo je vanrednim parlamentarnim izborima 2014. bio je kandidat na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo“. U njegovoj biografiji navodi da se „u rad Srpske napredne stranke uključio 2015. godine, gde trenutno obavlja dužnost člana Glavnog odbora“.
Dramatično je delovalo u noći 17. decembra kad je kaolicija „Patriotski blok“, koju su činili Zavetnici i Dveri, uprkos svim projekcijama, ostali bez mandata u Skupštini Srbije. Tužno lice Milice Đurđević Stamenkovski obeležilo je sumornu noć u izbornom štabu „boraca za očuvanje Kosova i Metohije“ i jedinu „pravu patriotsku opoziciju“. Osmeh na lice ove opozicionarke ubrzo je vraćen i to zaslugom Aleksandra Vučića koji je rekao da bi voleo da vidi Milicu Đurđević Stamenkovski u redovima SNS-a. Od tog momenta, a verovatno i ranije, osmeh se vratio na lice Zavetnice. Ubrzo je priznala da ne bi imala ništa protiv da bude deo Vučićevog pokreta, da „nije opozicija državi ako je opozicija vlasti“, a potom je usledilo sklapanje koalicije sa naprednjacima s kojima je dogovoren zajednički nastup na lokalnim izborima 2. juna. Kao šlag na tortu – Milica Đurđević Stamenkovski, koju su glasači naprednjaka do skora poznavali kao „Milicu Lažljivicu“, postala je ministarka zadužena za brigu o porodici.
Diplomirani pravnik Nikola Selaković biće ministar kulture u novoj Vladi Srbije. Iako je Selaković u više navrata tokom političke karijere bio ministar, s kulturom, bar do sada, nikakve veze nije imao. No, ako se pogleda ko je sve bio na čelu Ministarstva kulture od kad je SNS na vlasti, ispostavlja se da ova stranka preferira diplomirane pravnike u Vlajkovićevoj 3. Bili su to po vokaciji, podsetimo, i Vladan Vukosavljević, koji je bio ministar kulture od 2016-2020, kao i Maja Gojković koja je u dva, doduše ne puna mandata, obavljala tu funkciju. Jedini izuzetak bio je Ivan Tasovac.
Obavljao je dužnost ministra pravde i državne uprave u Vladi Republike Srbije u periodu od 2012. do 2014, a potom ministra pravde od 2014. do 2016. godine. Odlukom predsednika Republike Aleksandra Vučića 31. maja 2017. godine postavljen je na funkciju generalnog sekretara predsednika Republike, koju je obavljao do kraja oktobra 2020. godine. Dužnost ministra spoljnih poslova Republike Srbije obavljao je u periodu od 2020. do 2022. godine.
Novo ime u Vladi Srbije Jelena Žarić Kovačević je dugogodišnja članica je Glavnog odbora Srpske napredne stranke. U novembru 2021. na Skupštini SNS izabrana je za članicu Predsedništva stranke, a bila je i poslanica u svim skupštinskim sazivima od 2016. do 2023. godine. Tokom rada u parlamentu, bila je predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i članica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Novom podelom resora u Vladi Srbije u Nemanjinu 11 je iz Novog Sada stigla Adrijana Mesarović i to na mesto ministarke privrede. Na ovu funkciju stiže sa mesta članice Gradskog veća Novog Sada zadužene za budžet i finansije, a po sada dostupnoj biografiji vidi se da je u glavnom gradu Vojvodine dugo sarađivala sa mandatarom Milošem Vučevićem.
Kandidatkinja za novu ministarku privrede Adrijana Mesarović predstavlja se kao master ekonomije. U zvaničnoj biografiji ove rođene Novosađanke piše da se obrazovala u rodnom gradu i Sautemptonu, u Velikoj Britaniji, ali se ne navodi koje je konkretno škole i fakulteta pohađala. Naglašava se da je završila više specijalizovanih obuka „najvišeg nivoa stručnog osposobljavanja iz informatike“.
Milan Krkobabić, predsednik PUPS-a, ostaće na mestu čelnog čoveka Ministarstva za brigu o selu. Ovo je njegov treći mandat na ovoj funkciji na kojoj je prvi put izabran u oktobru 2020. godine.
Treći na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ na prethodnim izborima istoričar Dejan Ristić biće ministar informisanja i telekomunikacija. Ristić je na čelo Narodne biblioteke Srbije došao u januaru 2012. godine kao nestranačka ličnost, nakon smene Sretena Ugričića. Do tada je radio kao savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, koje je vodio Rasim Ljajić, a bio je zadužen za zaštitu vojnih memorijala, mesta stradanja i kulture sećanja.
Krajem avgusta 2013. u medijima je pominjan kao novi ministar kulture u rekonstruisanoj Vladi Srbije, za šta se navodno posebno zalagao predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Nakon dolaska Ivana Tasovca na mesto ministra kulture, nakon rekonstrukcije Vlade Srbije u septembru 2013, Ristić je postao državni sekretar. Na istim funkcijama Ristić i Tasovac ostali su i u novoj Vladi Srbije koju je, nakon izbora održanih u martu 2014, formirao Aleksandar Vučić.
Vlada Srbije imenovala je Ristića 12. maja 2021. za v.d. direktora Muzeja žrtava genocida.
Darko Glišić, prvi operativac SNS i šef Izvršnog odbora te partije, postaće novi ministar za javna ulaganja. Malo je iznenađenja u novoj Vladi, jer je veliki broj ministara zadržao svoju poziciju, ali jedno od njih jeste Darko Glišić, koji će zameniti Marka Blagojevića na čelu Ministarstva za javna ulaganja. Aktuelni predsednik opštine Ub, prvi put će se naći u Vladi. Glišić je manje poznat široj javnosti, ali građani iz Kolubarskog okruga vrlo dobro znaju, jer se nalazi na čelu opštine Ub od 2012. godine. Takođe, važi za čoveka koji „vedri i oblači“ u tom kraju, ali i kao neformalni gradonačelnik Valjeva.
Husein Memić je prvi put postao ministar turizma i omladine u oktobru 2022. godine. Predstavnik Sandžačke demokratske partije, odlukom kaolicije predvođene SNS, ostaće na toj funkciji i u narednom periodu.
Poznati odbojkaški trener ostaće na mestu ministra sporta na koji je prvi put izabran 2022. godine. Prethodno je obavljao funkcije predsednika Odbojkaškog saveza Srbije, u periodu od 2016. godine, a potom ponovo u novembru 2020.
Funkcioner SPS Novica Tončev očekivano je dobio ponovo ulogu ministra bez portfelja.
S druge strane, Usame Zukorlić, koji je u prethodnom sazivu obavljao funkciju potpredsednika Skupštine Srbije, dobiće šansu da se prvi put okuša u Vladi Srbije kao ministar.
Među onima koji se posebno izdvajaju među ministrima bez porftelja su svakako Tatjana Macura, bivša opozicionarka, koja je nastupila na izbornoj listi SNS na prethodnim izborima, a koja je svojevremeno bila velika krtičarka Aleksandra Vučića i naprednjaka. Pre preletanja u naprednjačke redove, Macura je na izborima 2016. izabrana je za narodnu poslanicu kao članica pokreta Dosta je bilo. U aprilu 2018, iako je objavila da će se kandidovati za predsednicu pokreta, napustila je tu političku organizaciju. Nakon odlaska iz DJB sa grupom poslanika osniva Stranku moderne Srbije u kojoj je kopredsednica od decembra 2018. godine. Iste godine pokrenula je Inicijativu #MameSuZakon.
Još jedan čovek sa liste sankcija SAD biće minsitar u Vladi Srbije. U pitanju je Nenad Popović, dugogodišnji koalicioni partner Srpske napredne stranke. Podsetimo, on je bio u Vladi Srbije od 2017. do 2022. godine i važio je za ruskog čoveka u izvršnoj vlasti, što se i dokazalo nakon invazije te zemlje na Ukrajinu kad se glasno protivio uvođenju sankcija Kremlju. Njegova stranka je i protiv priključenja Srbije Evropskoj uniji i bilo je i do sada neobično da je Popović uopšte bio član Vlade čiji je strateški cilj, kako je govorio predsednik Aleksandar Vučić, ulazak Srbije u EU.
Uprkos tome Popović je bio ministar od 2017. godine, a u poslednjem mandatu bio je zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.
Kako je objavio Krik još 2017, na osnovu dokumenata koja su procurela iz dve agencije za ofšor usluge sa Bermudskih ostrva i Singapura, kao i iz tada 19 zvačnih kompanijskih registara, otkriveno je da poslovi i imovina Nenada Popovića vrede najmanje 75 miliona dolara, a da je njihova tržišna vrednost veća od 100 miliona.
KRIK je naveo da Popović poseduje mrežu ofšor kompanija na Kipru i Britanskim Devičanskim Ostrvima, kao i da ima prebivalište u Švajcarskoj gde plaća i porez.
On je demantovao navode iz istraživanja, navodeći da nijedna njegova kompanija nije registrovana u of-šor zonama. On je protiv KRIK-a podneo čak četiri tužbe, ali su svi postupci završeni u korist istraživačkog portala. Popović se u tri slučaja odrekao tužbi, a u jednom je njegova tužba odbijena.
***
BONUS VIDEO – Marinika Tepić u Skupštini Srbije pred glasanje o izboru Vlade
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare