1
Kad ste se, obračunavajući se sa mnom - u jadu, beskrupuloznosti i pokvarenosti svojoj - dohvatili i moje supruge, da vam malo pomognem.
Pod jedan. Moja supruga je počela da radi u Ministarstvu prosvete pre nego što je ovaj kojem (trenutno) služiš počeo da razmišlja da izda Šešelja, da bi danas izdavao sve ostalo: tačnije,
2007. godine.
Dakle, u vremenu „žutih lopova“ kako ih ti sad zoveš, a tad si im prilježno služio. Ako misliš da su je oni zaposlili zbog mojih ili njenih „zasluga“, i tu se varaš. Pošto lično znaš i nju i mene, znaš da nigde niko od nas nikad nije došao „preko veze“.
Pročitajte još:
Ti si, pak, od njih, zajedno s drugarima, dobio cele novine na poklon (plus „povišene“ automobile) koje ste sami ugasili, a ja šut kartu iz „Politike“ za čiji nedeljni broj sam pisao deset godina. Rekao takođe još jedan čuveni „medijski gorostas“, tad na mestu glavnog urednika ovih novina, uplašivši se dva moja satirična teksta: „Neka Ranko to od sada piše u „Blicu“ – još je živ urednik rubrike i može da posvedoči. A može i lično, samo što i on, kao i ti, naprasno pati od amnezije (Koji me je, takođe, preko jednog slinavog iznoguda „zabranio“ i na RTS-u, mediju u vlasništvu građana Srbije. Barem, formalno. Živ je i on i Iznogud i urednik programa koji mi je to saopštio, a u mom telefonu, bogami, i poruke kojima me je o tome obavestio, sve izvinjavajući se).
Prethodno njemu reklo, kao i tebi sada. A možda vam i nije reklo, nego vi to iz viška revnosti, ili za svaki slučaj, ili ste dresirani da vam se pljuvačne žlezde, po Pavlovljevom refleksu, luče na moje tekstove i izgovorene reči na televizijskikm gostovanjima.
Pod dva. Nisam znao da su Ministarstva, pa i ovo prosvete, u vlasništvu vaše sekte/hunte, to jest Srpske napredne stranke. Mislio sam da je to institucija države Srbije i da u njoj može raditi bilo koji građanin/građanka ove zemlje bez obzira na stranačku pripadnost, pol i rasu – samo ako zna svoj posao i odgovorno ga obavlja.
Pod tri. Kako ne nađoste ništa da o meni napišete – neku glupost, laž, podmetačinu, nesuvislost… koju sam potpisao kao novinar ili kao urednik, nego samo ono papagajsko „tajkunski novinar/urednik“ – već vadite i objavljujete (čineći protivzakonito delo) poslovni portfolio moje supruge. Kakve veze ona ima s onim što ja radim? Kao ni tvoja što nema veze s onim što ti radiš, osim što je ženu, vrlo verovatno, sramota. Moju mene nije.
Pod četiri. Mogu ovako do pedeset stavki, ali mislim da ti nemaš kondiciju da čitaš, niti tebe to zanima… Sve ti ovo dobro i sam znaš, da ti ja ne objašnjavam. Ne bih ni sad, kao što se nikad nijednom nisam osvrnuo ni na jednu bljuvotinu koju ste o meni puštali na tim, mojim novcem, subvencionisanim toaletoidima, ali kad dirnete ženu, ma ko i čija bila, moram da reagujem.
Kao što sam, kao odgovoran čovek i muškarac, bio prinuđen da od ovog tvog Gazde branim njegovu rođenu majku (imaš tekst na mom „tajkunskom“ portalu, video si ti to), a moju koleginicu i dobru prijateljicu iz nekih davnih vremena i – mislim to i danas – vrednu i časnu, ne znam da li i srećnu ženu. Znaš i sam u kakvim je sve banalnim kontekstima i kako pominjao.
I samo još jedna stvar. Šta vidiš kad se pogledaš u ogledalo? Ja se brijem svako veče i nemam problem ni sa sobom, ni sa odrazom. Ti si, vidim, pustio bradu. E, moj Vučko. Tugo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
