Ustavni sud prvi put oborio meru Vlade iz vanrednog stanja

Inicijativu za ocenu ustavnosti u ovom slučaju podneo je Beogradski centar za ljudska prava, a ona se odnosi na mogućnost dvostrukog kažnjavanja, krivičnog i prekršajnog u slučaju građana koji su kršili zabranu kretanja, odnosno takozvani policijski čas tokom vanrednog stanja. Tom Uredbom bilo je propisana novčana kazna u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.I dok je u ovom slučaju Ustavni sud utvrdio neustavnost, obustavljen je postupak za ocenu ustavnosti koje se odnosi na Naredbu o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije, a koju je doneo MUP u saglasnosti sa Ministarstvom zdravlja. Stav Beogradskog centra, koji je i u ovom slučaju pokrenuo inicijativu, je da je ta naredba u celini neustavna, jer, kako su naveli, mere odstupanje od ljudskih i manjinskih prava zajamčenih Ustavom donosi Skupština, a ako ona to nije mogućnosti to treba da čini Vlada Srbije uz supotpis predsednika Republike.U ovom slučaju Naredbu je donelo Ministarstvo policije, po ovlašćenju Vlade Srbije. Ovaj akt usvojen je 21. marta i trajao do 9. aprila, nakon čega je iste mere propisala Vlada.

"Imamo pozitivan odnos prema odluci koji je Ustavni sud doneo u pogledu zabrane dvostrukog kažnjavanja, ali nam nije jasno zašto je obustavljen postupak koji se odnosi na ocenu ustavnosti Naredbe o  ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije. Ustav ne dozvoljava da MUP donosi takvu vrstu odluka", navodi za Nova.rs Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.On međutim dodaje da je interesantno to što znamo da je zbog donete Naredbe kažnjeno više desetina, čak i stotine ljudi koji su je kršili, a istovremeno ne znamo koliko je građana dvostruko procesuriano i kažnjeno.Inače, Ustavnom sudu Srbije podneto je ukupno 66 inicijativa za pokretanje postupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti niza odluka i propisa donetih povodom uvođenja vanrednog stanja radi sprečavanja širenja zaraze izazvane virusom Kovid-19.Sud je ranije zaključio da je odluka o proglašenju vanrednog stanja, koju je donela Vlada uz supotpis predsednika Srbije, a ne Skupština, u skladu sa Ustavom.Kako je bilo navedeno u obrazloženju, Sud je ocenio da se zarazna bolest kodvid 19 može smatrati "javnom opasnošću koja ugrožava opstanaka države ili građana", te da se ne može zaključiti da nije bio ispunjen pravni osnov za proglašenje vanrednog stanja.Takođe, u obrazloženju piše da ne postoji obaveza predsednice parlamenta da sazove Narodnu skupštinu, pre nego što samostalno proceni da li je ona bila u mogućnosti da se sastane, a u ukoliko nije, o tome obaveštava predsednika Republike i Vlade.