0
Nikad bolji odnosi Beograda i Budimpešte počivaju na sličnom sistemu vladavine, piše Noje cirher cajtung. List ocenjuje da je rat u Ukrajini i bliskost Moskvi još učvrstila savezništvo Vučića i Orbana.
Kad je Kosovo sredinom decembra simbolično podnelo zahtev za kandidaturu za EU, nije reagovala nijedna od pet članica koje nisu priznale Kosovo. Reagovala je Mađarska, podseća Noje cirher cajtung.
Tamošnji šef diplomatije Peter Sijarto je rekao da bi žurenje sa Kosovom moglo da ometa kompromisno rešenje između Prištine i Beograda, te da će Budimpešta, ako treba, uložiti veto, prenosi Dojče vele.
„Mnogo blagonakloniji je stav Mađarske prema srpskim evropskim ambicijama“, ocenjuje Noje cirher cajtung.
„Premijer Orban bi najradije smesta video tu zemlju kao članicu EU. U tome ga podržava evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji. Taj Orbanov zemljak i intimus u svojim izveštajima upadljivo velikodušno ocenjuje srpske reformske napore“, dodaje list.
Kako se ocenjuje, Beograd i Budimpešta imaju sve bolje odnose godinama, a rat u Ukrajini je od Viktora Orbana i Aleksandra Vučića načinio prave saveznike.
„To prijateljstvo ne počiva na tradicionalno dobrim odnosima, naprotiv“, piše list, podsećajući na rasplet Prvog svetskog rata kad je Vojvodina pripala Srbiji, te na mađarske fašističke masakre nad Srbima i Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.
Pročitajte još...
Danas većina vojvođanskih Mađara ima dvojno državljanstvo i njihova udruženja dobijaju masne subvencije iz Budimpešte. „To ne smeta Beogradu. Jer zajedno sa tim dolazi i Orbanova poruka vojvođanskim Mađarima da podrže Vučićevu Srpsku naprednu stranku. U septembru je Vučić prikačio orden za zasluge na prsa svog prijatelja Orbana.“
Prema autoru teksta Andreasu Ernstu, ranije dugogodišnjem dopisniku iz Beograda, iza nikad boljih odnosa krije se slična pozicija koju dve zemlje imaju prema Moskvi.
„One pokušavaju da spasu što je više moguće od profitabilnog odnosa sa Moskvom, ali tako da ne poremete sasvim odnose sa EU. Taj hod po žici je bitno teži za Mađarsku kao članicu EU, nego za Srbiju kao kandidata sa neizvesnim šansama da se pridruži Uniji“, dodaje Ernst.
„Ali ono što Orbana i Vučića čini pravim političkim prijateljima je sistem vladanja koji dele: Orban ga naziva iliberalnom demokratijom, politikolozi govore o kompetitivnom autoritarizmu. U tome je Orban učitelj Vučiću. A ovaj je sa izvesnim uspehom počeo da kopira mađarski sistem“, ocenjuje švajcarski list.
Dodaje se da su demokratski deficiti u bivšim socijalističkim zemljama dugo posmatrani kao „dečija bolest“ koja se može prevazići uz pomoć EU i reformi. „No primer Mađarske pokazuje da ti deficiti mogu biti i željeni: da su upravo oni sistem.“
U Mađarskoj i Srbiji se redovno organizuju izbori, ali državni aparat se stara o tome da trka bude maltene unapred odlučena.
„Javna uprava direktno radi u korist vladajuće partije i deo je njene klijentele. Pravosuđe kao korektiv u velikoj meri ne postoji. Izvršna vlast dodelom frekvencija i sufinansiranjem meša medijski sistem sve dok većina medija ne prenosi samo stav vlasti. I tu je Vučić naučio od Orbana“, dodaje švajcarski list.
„Orbanov Fides i Vučićeva SNS su i ideološki srodnici. Tvrde da su njihove nacije ugrožene zapadnim svetonazorima koji rodnim ideologijama i homoseksualnim brakovima podrivaju tradicionalnu porodicu. Uz to, više u Mađarskoj u nego u Srbiji, dolazi jako odbijanje imigracije“, navodi dalje Ernst.
Kako piše, viđenje u obe zemlje da su „žrtve istorije“ te „moralno nadmoćni u odnosu na dekadentni Zapad“ povezuje ih sa Putinovim načinom razmišljanja.
Mađarska i Srbija osuđuju zvanično rusku agresiju, ali nisu pristalice sankcija, navodi list. Mađarska kao članica Unije mora da ih sprovodi, ali uz brojne izuzetke.
„Za tu alijansu postoje i čvrsti argumenti. Obe zemlje su jako zavisne od ruskih energenata“, dodaje ciriški list. „Tesno sarađuju kako bi podigle sigurnost snabdevanja. Time je obim trgovine, prema mađarskim izvorima, prošle godine povećan za 75 odsto.“
Podseća se da Mađarska dobija ruski gas preko Srbije i takozvanog Turskog toka, a da se planira produženje naftovoda Družba iz Mađarske do Srbije. Istovremeno, „Vučić ne želi da igra isključivo na rusku kartu“ pa se nada diverzifikaciji izvora energije.
List zaključuje da je tandem Mađarske i Srbije jedinstven u Evropi po proruskoj spoljnoj politici i iliberalnom modelu vladavine.
„Da li će tako ostati ili će se naći imitatora drugde na Balkanu i u istočnoj i srednjoj Evropi, to zavisi od toga koliko će uspešno EU zbiti redove prema Moskvi. Odlučujuću ulogu će igrati trajanje i ishod rata u Ukrajini“, zaključuje Noje cirher cajtung.
