1
Ukoliko poslanici u Skupštini Srbije usvoje predloženi set zakona o izborima i finansiranju kampanje, birač će moći da podnese prigovor samo ako je lično oštećen, ne i ako uoči mahinacije na svom biračkom mestu. Funkcionerska kampanja 10 dana uoči izbora zabranjena je samo na TV i radio stanicama, a jedan birač će svojim potpisom moći da podrži više izbornih lista. Sa druge strane, svim učesnicima parlamentarnih izbora sleduje iz budžeta više novca za kampanju pre samog održavanja izbora, a veći iznos dobiće i predsednički kandidat koji pobedu ostvari u prvom krugu.
U Skupštini Srbije menja se čitav set zakona o izborima i finansiranju kampanje, koji će doneti niz novina. Na dnevnom redu su predlozi zakona o izboru narodnih poslanika, lokalnih i predsedničkih izbora i finansiranju političkih aktivnosti, kao i izmene zakona o Agenciji za sprečavanje korupcije.
Korisnih pomaka ima, ali i dalje nema političke volje da se u potpunosti uredi ta oblast i onemoguće zloupotrebe, niti da se izmene loša zakonska rešenja koja idu na ruku vladajućoj stranci.
Pravo na prigovor, sudeći po saopštenju Crte, imaće birač kojem je lično uskraćeno biračko pravo. To bi trebalo da znači da ukoliko neko na svom biračkom mestu uoči neku nepravilnost, koja se odnosi na primer na kolektivno glasanje ili da neko glasa umesto druge osobe, moći će da podnese prigovor, ali će on biti odbijen.
Crta je podnela amandman kojim je zatražila da se omogući biračima da podnose prigovore na sve nepravilnosti koje uoče na svojim biračkim mestima, a ne samo ako su lično oštećeni.
Predlog da se zabrani da kandidati na predsedničkim izborima budu nosioci lista na parlamentarnim i lokalnim nije prihvaćen. To praktično znači da će Vučić i dalje moći da bude u nazivu liste SNS za parlamentarne i lokalne izbore, iako se na njima ne kandiduje.
Ipak, Crta je podnela amandman da se takva praksa uredi, ali je malo verovatno da će on biti prihvaćen.
Sa druge strane, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije kaže da će izmenama Zakona o sprečavanju korupcije po prvi put biti uvedena dužnost predsednika države, u ovom slučaju Aleksandra Vučića, koji je i lider SNS, da javnosti i sagovornicima predoči u kom svojstvu nastupa – kao predsednik države ili stranke.
“To je očigledno bilo pogrešno u dosadašnjim zakonima. To nije bila dužnost predsednika, a jeste ministara ili direktora javnih preduzeća. Tu obavezu nisu imali i nemaju poslanici i odbornici. Poslanici i jesu izabrani sa partijskih lista, ali taj izuzetak nije opravdan kada je reč o predsedniku države”, navodi Nenadić.
Jedna od novina jeste da će jedan birač moći da podrži više izbornih lista tokom prikupljanja potpisa, što do sada nije bio slučaj. Ovu odredbu predložio je CESID, uz obrazloženje da se time povećava politička konkurencija.
Javnost je obaveštena da će biti zabranjeno vođenje funkcionerske kampanje 10 dana uoči izbora. Ipak, Nenadić upozorava da se sve svodi na to da o otvaranju puteva i gradilišta neće moći da izveštavaju samo TV i radio stanice, te da je to regulisano Zakonom o elektronskim medijima.
“Mi smo dali predlog gde bi se javnim funkcionerima tokom kampanje ograničila mogućnost da vode aktivnosti promotivnog karaktera. To nije rešeno. Po Predlogu zakona o elektronskim medijima oni su predvideli ograničenja, koja važe samo za TV i radio, ne i za štampane medije. Takođe, ograničenje se odnosi samo na neke događaje, za otvaranje objekata i potpisivanje ugovora, ne i za obilazak gradilišta ili posete škole, bolnicima…”, ističe Nenadić.
On dodaje da se ograničenje odnosi samo na period od 10 dana, ne i za celu kampanju.
“Takođe, odnosi se samo na neke funkcionere, na one koji su nominovani direktno kao kandidati, ne i za druge, za nekog ko je ministar, član Vlade, a nije kandidat. Na taj način može da promoviše svoju stranku”, kaže Nenadić.
I organizacija Crta je putem amandmana zatražila zabranu zloupotrebe javne funkcije tokom cele izborne kampanje, a ne samo 10 dana pre izbornog dana.
Novim zakonom o finansiranju političkih aktivnosti smanjen je maksimalan iznos koji fizičko lice može da donira političkoj stranci. Naime, aktuelnim propisima maksimalan godišnji iznos može da bude 20 prosečnih plata.
Novim predlogom je donacija smanjena na 10 prosečnih zarada. U ovom trenutku, to znači oko 660.000 dinara.
S druge strane pravna lica su mogla da doniraju ili daju poklon u vrednosti od čak 200 prosečnih plata. Ubuduće to neće moći da bude više od 30 prosečnih zarada.
“Smanjili su dozvoljenu visinu priloga i to su uradili prema preporuci ODIHR, ali to je prilično beznačajna promena u našem kontekstu, jer glavne zloupotrebe u vezi sa prilozima nisu bile vezane za njihov iznos i, šta više, veoma je mali broj priloga bio blizu zakonskog maksimuma, već su glavne sumnje bile vezano za to da li su ljudi koji su bili navedeni kao davaoci priloga stvarno te priloge i dali”, navodi Nenadić.
Kako je inače dogovoreno na međustranačkom dijalogu bez prisustva stranaca, svi učesnici izbora će za kampanju dobiti u startu veći iznos sredstava iz budžeta. Do sada je to bilo 20 odsto, a predlogom zakona je predviđeno da 35 odsto novca bude isplaćeno najkasnije pet dana nakon proglašenja liste. Ostatak će se deliti po starim pravilima, odnosno proporcionalno osvojenim mandatima.
Međutim, Nenadić kaže da je podnet amandman i da je dogovoreno da se čak 40 odsto ukupnih sredstava za kampanju iz budžeta deli u jednakim delovima po dostavljanju izbornih lista, a ostatak onima koji uđu u parlament.
Iako uopšte nije bilo predmet dogovora da se menja način raspodele za predsedničke izbore, u ovom zakonu je i to promenjeno.
“Način raspodele novca za predsedničke izbore je bio da se 50 odsto tih sredstava deli na jednake delove svim kandidatima, a druga polovina onima koji uđu u drugi krug. Sada je to izmenjeno i uveden je sličan način raspodele kao i za parlamentarne izbore, pa ako bude prošao taj amandman, 40 odsto na jednake delove, a ostatak novca se deli ili onome ko pobedi u drugom krugu ili kandidatima iz drugog kruga prema broju glasova”, navodi Nenadić.
Predlogom zakona o predsedničkim izborima predviđeno je da se redosled kandidata za predsednika Srbije na glasačkom listiću ne određuje žrebom, nego prema redosledu kojim su prihvaćene njihove kandidature.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je međutim izjavio da se od te promene ipak odustaje, a nakon predloga predstavnika Evropskog parlamenta.
„I oni su bili sigurni da mi to nikad nećemo prihvatiti. Zašto bismo prihvatili žreb kad će naš kandidat svakako biti pod rednim brojem jedan, jer ćemo prvi prikupiti potpise nesumnjivo, brže nego svi ostali zajedno. Mi smo to ipak prihvatili, jer zašto podcenjujete ljude, da ne umeju da prepoznaju brojeve, da ne umeju da prepoznaju imena“, rekao je Vučić.
Prema predloženim zakonima, kako navodi programski direktor Transparentnosti, Poreska uprava bi trebalo da vrši kontrolu davaoca priloga, ali se ne vidi u kom slučaju će oni tu kontrolu vrši.
“Bilo bi logično da je precizirano da su naveli su naveli da je razlog sumnja, a bez takvih ogrničenja može doći i do zloupotreba”, kaže Nenadić.
BONUS VIDEO Ujedinjena Srbija predstavila ključne kandidate za izbore. Pala i prva obećanja!
Pratite nas i na društvenim mrežama:
