Za manje od mesec dana počinje predizborna kampanja, a vlast tek sada menja zakone o parlamentarnim i predsedničkim izborima koji donose niz novina. Tako se redosled predsedničkih kandidata više neće određivati žrebom, jedan birač svojim potpisom moći će da podrži više izbornih lista, produžavaju se rokovi za prigovore, a na glasanja će moći da izađu i građani koji su delimično lišeni poslovne sposobnosti.
Izbori za narodne poslanike i odbornike u Skupštini grada Beograda, kao i za predsednika Republike, biće održani 3. aprila. Svega dva i po meseca ranije biće promenjeni svi izborni zakoni, koji će doneti novine kako u procedurama, tako i u pravima samih birača.
Naime, Vlada Srbije usvojila je predloge zakona o izboru narodnih poslanika, predsednika Republike i lokalnim izborima, a njihove odredbe rezultat su pregovora vlasti i opozicije, ali i dijaloga sa predstavnicima OEBS-a.
Jedna od novina jeste da će jedan birač moći da podrži više izbornih lista tokom prikupljanja potpisa, što do sada nije bio slučaj. Ovu odredbu predložio je CESID, uz obrazloženje da se time povećava politička konkurencija.
Kandidovanje za predstojeće izbore biće lakše za manjinske liste, kojima će, ukoliko zakoni budu usvojeni, biti dovoljno da prikupe 5.000 potpisa, umesto dosadašnjih 10.000.
Kao najvažniju novinu Bojan Klačar, programski direktor Cesida, ističe uvođenje trostepenosti u zaštiti prava zbog nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja na biračkim mestima.
“Ako je na biračkom mestu učinjena neka nepravilnost, podnosioci izbornih lista mogu da, prvo, podnesu lokalnoj izbornoj komisiji zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu. Ako taj zahtev bude odbijen ili odbačen, sledeće pravno sredstvo bi predstavljao prigovor Republičkoj izbornoj komisiji, protiv čijeg rešenja po prigovoru bi podnosilac proglašene izborne liste imao pravo žalbe pred Upravnim sudom. Navedena prava se Predlogom zakona priznaju i biraču ako je na biračkom mestu na kojem je upisan u izvod iz biračkog spiska neosnovano sprečen da glasa ili ako mu je prilikom glasanja povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje”, objašnjava Klačar.
Povećavaju se i rokovi za prigovore i to sa 48 na 72 sata, bilo da je reč o podnosiocu izborne liste ili biraču.
“Ono što je bitna novina jeste to da se rokovi za podnošenje prigovora protiv odluka lokalnih izbornih komisija i RIK-a više neće računati od časa donošenja tih odluka, već od časa njihovog objavljivanja na veb-prezentaciji, što će bitno unaprediti pravo na pravnu zaštitu”, navodi Klačar.
Po aktuelnom zakonu, pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima punoletan poslovno sposoban građanin sa prebivalištem u Srbiji. Ukoliko predloženi zakon bude usvoje u parlamentu, pravo da biraju i da budu birani imaće i građani koji nisu u potpunosti lišeni poslovne sposobnosti.
“Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira narodne poslanike i da bude birano za narodnog poslanika ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo”, piše u odredbama predloženog zakona.
Promene će se videti i na glasačkom listiću. Osim što će na njemu biti navedene izborne liste sa imenima i prezimenima prvog kandidata, stajaće i dve napomene – prva da se glasa samo za jednu izbornu listu, zaokruživanjem rednog broja ispred naziva te liste, a druga da je glasanje tajno.
Biće navedeno i da se glasanje obavlja iza paravana i da nakon što popuni glasački listić, birač treba da ga presavije tako da se ne vidi kako je popunjen i da ga tako presavijenog ubaci u glasačku kutiju.
Jedna od novih odredbi tako je i pravo predstavnika izbornih lista i domaćih i stranih posmatrača da prisustvuju štampanju, brojanju i pakovanju glasačkih listića i njihovom dostavljanju RIK-u, lokalnim izbornim komisijama i biračkim odborima pre i posle glasanja.
Novi zakon biće duži u odnosu na postojeći, ali iz razloga što će se u njemu naći neke odredbe koje su do sada bile navedeno samo u podzakonskim aktima.
U predloženom zakonu tako se navodi da birač ima pravo da zatraži od lokalne izborne komisije informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao na izborima, dok je RIK nadležan za informacije o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je birač glasao na biračkom mestu u inostranstvu.
Kada je reč o predsedničkim izborima, novina je i da se redosled kandidata za predsednika Srbije na glasačkom listiću više ćene određivati žrebom, nego prema redosledu kojim su prihvaćene njihove kandidature.
I na listiću na predsedničkim izborima stajaće dve napomene – prva da se glasa za samo jednog kandidata, a druga da je glasanje tajno i da birač treba da presavije tako glasački listić da se ne vidi kako je popunjen.
BONUS VIDEO Prvi duel predsedničkih kandidata – gosti Boško Obradović i Srđan Škoro
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare