Iako sepcijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, ističe da je optimista kad je u pitanju krajnji dogovor oko statusa Kosova i da su pregovarači blizu kompromisa, konkretan odgovor na pitanje šta bi pomenuto rešenje podrazumevao još uvek izostaje. Govoreći o krajnjem ishodu pregovora, sagovornici Nova.rs saglasni su da će ono podrazumevati neometano funkcionisanje Kosova kao nezavisne države, ali da to ne znači da će Srbija biti u obavezi da prizna njenu nezavisnost i uspostavi dipolamtske odnose.
Izaslanik EU za Dijalog Beograd-Priština Miroslav Lajčak nedavno je izjavio da je sporazum dveju strana „tehnički apsolutno ostvariv u roku od nekoliko meseci, ako dve strane to žele… imaju političku volju“ i predočio da članice Unije očekuju da se bez odlaganja nastavi dijalog i „ostvari brz napredak u pregovorima o sveobuhvatnom sporazumu“.
Lajčak je u ranijim izjavama isticao da je dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova veliki i težak proces, te da on ne može predstavljati poraz za jednu i pobedu za drugu stranu i da će rešenje prestavljati „bolni kompromis“.
Pročitajte još...
Odgovarajući na pitanje šta bi moglo da bude kompromisno rešenje za srpsku stranu u pregovorima, diplomata Srećko Đukić je naveo teritorijalno razgraničenje kao jedno od rešenja koje je za vlast u Srbiji idealno.
“To bi bilo dobro rešenje sa stanovišta Aleksandra Vučića. On je to ranije definisao kao ‘razmenu teritorija’ u razgovorima sa Hašimom Tačijem i američkom stranom, dok je nju vodila administracija Donalda Trampa. Vučić smatra da bi se na taj način upisao u knjigu slavnih Srbije i da bi tako rešio to pitanje za sva vremena”, objašnjava on.
Đukić napominje da do okončanja izbora ne bi trebalo očekivati bilo kakvo rešenje po pitanju statusa Kosova.
“Nemoguće je očekivati da se u skorije vreme sprovede ideja teritorijalnog razgraničenja, jer premijer Kosova, Aljbin Kurti, to apsolutno ne prihvata. Tome nije sklona ni Bajdenova administracija, dok Nemačka odavno ne gleda blagonaklono na tu ideju. Stoga, postaje sve izglednije da će se do tog rešenja, bez obzira na Lajčakov optimizam, doći tek po okončanju izbora”, smatra Đukić, dodajući da je za albansku stranu jedini kompromis priznanje njihove države.
“Međutim, jedino objektivno rešenje bi bilo ono koje bi podrazumevalo da Kosovo postane deo sistema Ujedinjenih nacija, ali da se time ne prejudiciraja uspostavljanje diplomatskih odnosa između Beograda i Prištine”, naglašava Đukić.
Janjić: Kompromis može biti da svako dobije ili izgubi nešto
Direktor Foruma za etičke odnose, Dušan Janjić, ističe da sve što budu potpisali albanska i srpska strana predstavlja kompromisno rešenje.
“Kompromis može biti onaj o kome govori Aleksandar Vučić, a to je da svako dobije nešto ili onaj drugi, o kojem obično govore na Zapadu – da svako žrtvuje nešto”, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, nijedna strana ne može da ostvari svoje maksimalne ciljeve u pregovorima, napominjući da niko ne zna znači Lajčakova verzija kompromisa.
“Obostrano priznanje je u suštini ostvarivanje maksimalnih ciljeva Kosova. Praktično, mislim da je Vašingtonski sporazum pokazao šta je moguće postići, mada on nema logiku trgovine i kompromisa. Verujem da će Lajčak morati menja pristup, jer u suprotnom neće moći da dovrši proces dijaloga”, ističe Janjić, dodajući da očigledno predsednik Srbije Aleksandar Vučić zna kako će izgledati kraj pregovora.
“Ipak, ja se nadam da ovaj proces neće voditi jedan čovek i da će Srbija usvojiti platformu kojom će ovo pitanje preneti na institucije. Istog časa će prestati pritisak na Vučića, koji postoji zato što on drži sve u Srbiji. I jedna i druga strana su izmislili za unutrašnje potrebe da je neophodno puno priznanje kako bi se status Kosova rešio. Samo u slučaju punog priznanja, odnosno ako priznaš Kosovo, ti politički gubiš izbore”, navodi Janjić.
Spahiu: Rešenje bi moglo da bude priznanje Kosova i dopuštanje određenog uticaja Srbije
Politički analitičar s Kosova, Nedžmedin Spahiu za Nova.rs kaže da je za albansku stranku kompromisno rešenje ono koje “neće nervirati Amerikance”.
“S druge strane, Vučiću je važno da ne izaziva ni Amerikance, ni Ruse, jer ako to ne čini on ne može da izgubi izbore, jer niko ne bi hteo da ga ruši. Taj kompromis bi podrazumevao priznanje Kosova, ali i omogućavanje određenog uticaja Srbije nad ovim prostorima. To bi verovatno moglo da se ostvari preko neke vrste zajednice sa srpskom većinom na Kosovu”, napominje on.
Spahiu navodi da sigurno može doći do kompromisnog rešenja između Albanaca i Srba, jer je u to u interesu kompletnog regiona.
“Kurti i Vučić se svakako pitaju, ali Amerikanci i Rusi vode glavnu reč. Njih dvojica su sredstvo koji se artikuliše taj dogovor”, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare