Evropski parlament pozdravlja činjenicu da je članstvo u EU i dalje strateški cilj Srbije, navodi se u kompromisnom tekstu amandmana na izveštaj EP o napretku Srbije. "I u tom kontekstu pozdravlja imenovanje novog ministra za evropske integracije, naglašava činjenicu da će napredak u vladavini prava i osnovnim pravima, funkcionisanju demokratskih institucija, posvećenosti zajedničkim evropskim pravima i vrednostima i normalizaciji i deeskalaciji odnosa sa Kosovom, odrediti dinamiku procesa pristupanja". Kako se navodi, posebno je važno usklađivanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, a posebno u vezi sa ruskim ratom protiv Ukrajine.
U tekstu se navodi i da EP očekuje formiranje „novog snažnog pregovaračkog tima za pristupanje EU u Srbiji“, a pozivaju se vlasti i „da razviju planove za izgradnju kapaciteta u sprovođenju procesa pristupanja EU“.
Izražava se žaljenje zbog „i dalje niskog nivoa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, koji je, navodi se, pao sa 64 odsto u 2021. na 45 odsto u avgustu 2022, posebno kada je u pitanju rat Rusije protiv Ukrajine.
U amandmanima se naglašava da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koje se ne pridržavaju sankcija EU protiv Rusije, i pozivaju se vlasti da pokažu nedvosmislenu privrženost međunarodnom pravu, vrednostima EU i da se usklade sa restriktivnim merama EU protiv Rusije. EP ponavlja svoj stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za EU
Srbija se poziva da obezbedi efikasnu primenu sankcija koje je donela EU protiv Rusije i Belorusije tako što će se suprotstaviti bilo kakvom zaobilaženju ili pokušaju zaobilaženja istih, prenosi N1.
U tekstu se izražava žaljenje što je 2022. Evropska komisija primetila nazadovanje u jednom od pregovaračkih poglavlja, posebno u poglavlju 31 o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici. Podvlači se činjenica da Srbija, kao zemlja kandidat, mora da se pridržava principa i politike EU. Podrška bilo kojem ratnohuškačkom autokratskom režimu mora prestati.
Ipak, primećuje se usklađivanje Srbije sa EU u glasanju za relevantne rezolucije Generalne skupštine UN i suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava. Takođe se pozdravlja podrška Srbije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, ali se izražava žaljenje zbog činjenice da Srbija dosledno ne uspeva da se uskladi sa restriktivnim merama EU.
Pozdravlja se usklađivanje Srbije sa restriktivnim merama EU protiv Belorusije zbog njene uloge u ruskoj invaziji na Ukrajinu, merama protiv bivšeg ukrajinskog rukovodstva, kao i pomoć Srbije i koraci preduzeti u pružanju humanitarne pomoći Ukrajini.
Izražava se, ipak, žaljenje, što Vlada Srbije često bira da ne objavi javno svoju odluku da se uskladi sa ovim merama.
Bliski odnosi s Rusijom
Kritikuje se „kontinuirani bliski odnos i partnerstvo Srbije sa Rusijom“, što, kako se navodi, postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije i ometa ekonomski i politički razvoj.
EP je zabrinut zbog stepena do kojeg ruski zvaničnici utiču na neke odluke srpskih javnih institucija, a osuđuju se i državni zvaničnici i kampanja uticajnih medija koji pokušavaju da podriju proces integracije u EU.
„Izražava se duboko žaljenje zbog činjenice da su neke ključne komponente srpske spoljne politike direktno u suprotnosti sa stavovima EU, uključujući potpisivanje Plana konsultacija između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije, kao i sastanke s visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU“, navodi se u amandmanima.
U izveštaju se spominje i imenovanje Aleksandra Vulina za direktora Bezbednosno-informative agencije (BIA).
„Izražava se zabrinutost zbog imenovanja direktora Bezbednosno-obaveštajne agencije (BIA) Aleksandra Vulina, koji je poznat po svojoj anti-EU i prokremljskoj retorici i koji je u prošlosti delio sa ruskim vlastima informacije o sastancima ruske opozicije u egzilu. Zabrinutost je i zbog navoda o prisluškivanju pripadnika ruske opozicije u Beogradu od srpskih vlasti“, navodi se.
Naglašava da bi svaka saradnja koja doprinosi autoritarnim i antidemokratskim praksama u Rusiji ili Srbiji bila štetna za budućnost odnosa EU i Srbije i naglašava da su međusobno poverenje između Srbije i EU i istinska posvećenost Srbije evropskim integracijama od suštinskog značaja u kontekstu tekuće ruske agresije na Ukrajinu. Ponavljaju se pozivi vlastima Srbije da obezbede više transparentnosti o ulozi i aktivnostima tzv. Humanitarnog centra u Nišu i odmah prekinuti svaku saradnju, posebno vojnu, sa Rusijom.
Pominje se i saradnja sa iranskim režimom.
„Zbog saradnje Srbije sa autoritarnim režimom u Iranu i gostovanja njihovih visokih predstavnika u Beogradu u isto vreme dok iranski režim brutalno guši masovne proteste svojih građana. EP poziva Srbiju da se kredibilno distancira od antidemokratskih režima“, naglašava se u izveštaju.
Opada podrška građana evrointegracijama
Podseća se i da se procesi pristupanja EU prvenstveno zasnivaju na istinskoj spremnosti zemlje kandidata da se pridržava vrednosti i principa EU.
„Izražava se zabrinutost zbog nedavnog trenda opadanja javne podrške za članstvo u EU u Srbiji koja dostiže najniži broj ikada i rastuće podrške ruskom režimu koji je rezultat dugogodišnje anti-EU, odnosno proruske političke retorike koja je široko rasprostranjena putem medija koje kontroliše vlada, kao i od vladinih zvaničnika i grubog neuspeha zvaničnih strana da se suoče i pomire sa prošlošću Srbije. Osuđuju se napadi političara i javnih zvaničnika na EU i određene države članice, posebno na Francusku i Nemačku“, navode u amandmanima.
Kako se dodaje, to smanjenje podrške direktno je povezano sa sve većim prisustvom drugih međunarodnih aktera.
„Srpske vlasti se pozivaju da promovišu otvorenu diskusiju zasnovanu na činjenicama o pristupanju Evropskoj uniji, žali se što su pozivi EU Srbiji da poštuje obaveze kao zemlja kandidata prikazani kao ucena od strane najviših srpskih zvaničnika, a pozivaju se zvaničnici Srbije i EU da prioritetno aktivno saopštavaju prednosti članstva u EU“, kaže se u delu amandmana.
U izveštaju se podseća da je EU glavni politički i ekonomski partner Srbije i daleko najveći donator.
„Poziva se EU da preispita obim finansijske pomoći koju pruža Srbiji u slučaju kontinuirane podrške antidemokratskim režimima i nesvrstanosti sa restriktivnim merama EU i zajedničkoj spoljnoj politici, a poziva se i Evropska komisija da osigura da su svi rashodi EU u potpunosti u skladu sa njenim strateškim ciljevima i interesima“, naglašava se.
Poslanici pozivaju Vladu Srbije, Evropsku komisiju, države članice EU i Delegaciju EU u Srbiji da „sprovode aktivniju i efikasniju strategiju komunikacije kako bi promovisali ulogu i prednosti pristupanja EU i projekata i reformi koje finansira EU za stanovništvo u Srbiji i da preduzme mere za suzbijanje dezinformacija o EU“.
„Pozivaju se srpski politički lideri da koriste jasnu i nedvosmislenu komunikaciju o evropskom putu Srbije i bliskom odnosu sa EU, Narodna skupština da podrži evropsku budućnost Srbije, a ponavlja se spremnost Evropskog parlamenta da zajedno sa srpskim poslanicima učestvuju u komunikacijskim aktivnostima kako bi se EU i Srbija približile“, poručuju iz EP.
Usklađivanje s viznom politikom
U amandmanima se pozdravljaju i koraci koje je preduzela Srbija da se uskladi sa listom zemalja koje nisu članice EU čijim državljanima su potrebne vize za EU i poziva na dalje hitno usklađivanje, posebno sa tim trećim zemljama sa prisutnim neregularnim migracijama ili bezbednosnim rizikom za EU.
Podseća se da je takvo usklađivanje od ključnog značaja za ukupne odnose EU i Srbije, uključujući i upravljanje migracijama i održivosti bezviznog režima.
Napominje se da je Srbija od jeseni 2022. godine ukinula bezvizne režime sa šest zemalja, uključujući i one koje su identifikovane kao prioritetne (Indija, Tunis, Burundi i Kuba), što je dovelo do smanjenja broja građana ovih zemalja koji ulaze u zemlje članice EU neregularno i podnose zahtev za azil. „Poziva se Srbija da nastavi da doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU tako što će efikasno sarađivati sa svojim susedima, uključujući Kosovo i države članice EU uz puno poštovanje ljudskih prava i međunarodnih standarda“, kaže se.
U izveštaju se pohvaljuje dobra saradnja Srbije sa EU po pitanju upravljanja ilegalnim migracijama, uključujući nastavak dobre saradnje sa Fronteksom i otvaranje pregovora za zaključivanje šireg sporazuma.
Pozdravlja se i kontinuirano aktivno učešće Srbije i pozitivan doprinos misijama i operacijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
Jednim amandmanom se pozdravlja usvajanje novih zakona o pravosuđu u Skupštini Srbije.
„Naglašava se da proces reformi treba da se nastavi kroz usvajanje relevantnog implementacionog zakonodavstva u skladu sa najboljim evropskim praksama, uz punu implementaciju preporuka Venecijanske komisije i u skladu sa ustavnim rokovima, a primećuje se potreba da se stanovništvo blisko poveže sa procesom reformi kako bi se povećao njegov demokratski legitimitet“, navodi se.
Napominje se da „prema mišljenju više organizacija civilnog društva i nezavisnih pravnih eksperata, zakoni o pravosuđu i dalje ostavljaju prostor za nedopušten uticaj izvršne vlasti na njegov rad, dok Nacionalna konvencija o EU navodi da stavovi civilnog društva o pravosuđu možda nisu dovoljno uzeti u obzir“. Pozivaju se javne institucije Srbije da prioritetno ojačaju garancije za nezavisnost i efikasnost pravosuđa i na potpuno usklađivanje sa Venecijanskom komisijom.
Srpske vlasti se podsećaju da će biti potreban značajan i konkretan napredak koji će se meriti u odnosu na dosadašnje i stvarno sprovođenje reformi vladavine prava, sudske prakse, poštovanja osnovnih prava i rada javnog tužilaštva.
U izveštaju se pozdravlja usvajanje mera za poboljšanje izbornih uslova i medijskog okruženja uoči izbora u aprilu 2022. kao rezultat međupartijskog dijaloga koji je omogućio Evropski parlament. Međutim, sa žaljenjem se konstatuje da je paralelni dijalog o izbornim uslovima „bez spoljnog posredovanja” pretio da ugrozi međustranački dijalog koji je omogućio Evropski parlament.
„Pozdravlja se spremnost svih konstruktivnih snaga, posebno opozicije, da učestvuju u radu Narodne skupštine i spremnost Narodne skupštine da nastavi ovaj dijalog, naglašava se da je cilj dijaloga unapređenje rada Narodne skupštine Srbije i da su sve strane pozvane da doprinesu tom cilju.
Kodeks ponašanja u Skupštini
Podseća se na važnost poštovanja poslovnika u Narodnoj skupštini, uključujući blagovremeno organizovanje parlamentarnih debata i održavanje reda u Skupštini tokom ključnih političkih debata, uključujući posebnu sednicu parlamenta o Kosovu.
„Izražava se žalost što se i dalje koristi zapaljivi jezik protiv političkih protivnika, civilnog društva, medija i predstavnika drugih institucija tokom parlamentarnih rasprava, uključujući i vladine zvaničnike. Još jednom se poziva nova Narodna skupština da ne toleriše takvu praksu i da efikasno sprovodi svoj Kodeks ponašanja. Ponavlja se važnost praćenja skupštinskih procedura, kao i održavanja ugleda parlamenta. Poziva se predsednik Narodne skupštine da se pridržava skupštinskih procedura“, naglašava se u amandmanima.
U izveštaju se konstatuje zaključak posmatračkih misija da su parlamentarni izbori 3. aprila 2022. predstavili različite političke opcije, ali je primećen niz nedostataka na terenu, u smislu favorizovanja nekih opcija. Izražena je žal zbog neuravnoteženog medijskog izveštavanja, pritiska na birače, uključujući korisnike socijalnih beneficija i subvencija, i zloupotrebe javnih funkcija, koja je i dalje prisutna tokom izborne kampanje.
„Postoje i ozbiljni navodi o manipulaciji biračkim spiskom na koje nije dat adekvatan odgovor institucija, a izražava se i politička zabrinutost što je za utvrđivanje konačnih rezultata vanrednih parlamentarnih izbora bilo potrebno 93 dana. Pozivaju se srpske vlasti da obezbede da se izborni rezultati utvrđuju efikasno i transparentno u budućnosti“, navedeno je u amandmanima.
Pozdravlja se i učešće svih relevantnih političkih aktera na prevremenim parlamentarnim izborima, što je, kako se navodi, rezultiralo pluralističkijim parlamentom. Međutim, izražava se žaljenje zbog kašnjenja u finalizaciji izbornih rezultata i u formiranju novog parlamenta i vlade, što je rezultiralo kašnjenjem u donošenju važnih odluka, uključujući reforme vezane za EU.
Pominje se sve češće korišćenje hitnih procedura za usvajanje zakona u Skupštini i nedostatak rasprave o izveštajima nezavisnih institucija.
U izveštaju se konstatuje „određeni napredak u borbi protiv korupcije“.
PROČITAJTE JOŠ:
Rezultati u slučajevima Krušik, Jovanjica, Belivuk
„Ponavlja se poziv Srbiji da pruži ubedljive rezultate u slučajevima od visokog javnog interesa, uključujući Krušik i Jovanjicu, kao i slučaj i Belivuk. Izražava se zabrinutost zbog malog napretka u ovim slučajevima od prošlogodišnjeg izveštaja i zbog navoda da je Darko Šarić vodio međunarodnu kriminalnu organizaciju dok je bio u zatvoru u Srbiji. Naglašava se činjenica da su potrebni ‘dokaziviji’ napori i politička volja da bi se postigli opipljivi rezultati, posebno u pogledu teškog i organizovanog kriminala, sa efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama, uključujući zamrzavanje i oduzimanje imovine stečene kriminalom“, naglašava se.
Ponovo se upućuje poziv na rešavanje slučaja nezakonitog rušenja privatne imovine u naselju Savamala u Beogradu.
„Napominje se da je osuđeni policajac preuzeo isključivu odgovornost za ceo slučaj, a poziva se vlast da u potpunosti istraži slučaj i bez odlaganja krivično goni sve odgovorne osobe“, navodi se u izveštaju.
Dalje se naglašava i da je poštovanje ljudskih prava ključni element demokratije i napretka na evropskom putu.
Napominje se da „adekvatan zakonodavni i institucionalni okvir Srbije za očuvanje osnovnih prava treba da se primeni u praksi“. A pozivaju se i srpske vlasti da intenziviraju svoje napore da zaštite i promovišu ljudska prava, posebno u vezi sa određenim ranjivim grupama, uključujući jačanje institucija za ljudska prava, kao i istragu i krivično gonjenje počinioci kršenja ljudskih prava.
EU podstiče Srbiju da neguje okruženje u kome evropske vrednosti i pristupi mogu da se razvijaju i postanu dosledni stavovi u širem srpskom društvu i koje može pomoći u ispunjavanju evropskih aspiracija nacije.
Pohvaljuje se Vlada Srbije za konstruktivan proces javnih konsultacija sa civilnim društvom i organizacijama za ljudska prava o povlačenju Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima u decembru 2022. godine nakon snažne reakcije javnosti. Ali se napominje da je ovo drugi put da je Vlada uvela vrlo kontroverzne odredbe, uključujući legalizaciju upotrebe biometrijskih kamera za prepoznavanje lica kupljenih od Kine. Poziva se Vlada da uvede moratorijum na biometrijski nadzor u javnim prostorima i masovnu obradu biometrijskih podataka građana dok se ovo pitanje ne usaglasi na nivou EU.
Više o ovome pogledajte u tekstu na portalu N1.
BONUS VIDEO: Vučić: Mi u Srbiji možda smo glupi, ali nismo toliko glupi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar