15
Kada je neprikosnoveni lider Srpske napredne stranke i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jučerašnjoj sednici Glavnog odbora stranke na dnevni red stavio glasanje o imenovanju Aleksandra Šapića, osnivača pokojnog Srpskog patriotskog saveza (SPAS), na mesto potpredsednika SNS, u dvorani "Kombank Arene" samo jedna ruka podignuta je kako bi označila glas protiv ove odluke. Bila je to ruka Gorana Vesića.
To za Nova.rs otkriva svedok ove istorijske neposlušnosti uperene ne samo protiv nadolazeće Šapićeve struje reformista u prestoničkom odboru naprednjaka, nego i protiv samog Vođe – idejnog tvorca i realnog sprovodioca odluke o adoptiranju SPAS-a i lansiranju bivšeg vaterpoliste u vrh režima.
Šalu na stranu, zamenik gradonačelnika načinio je hrabar, karakterni gest – iako je glasao za ujedinjenje SPAS i SNS, odlučio je da ne prepusti Beograd bez borbe, ili, bar, bez primedbe. Pravosudnim rečnikom kazano – izdvojio je mišljenje o Šapiću, ali to na presudu nije uticalo.
Rat koji traje
Sukob dvojice političara traje još iz vremena kada su obojica nosila žute dresove Demokratske stranke. Uspon Šapića, tada bliskog saradnika gradonačelnika Đilasa, smeteo je i tada Vesiću.
Rane su zacelile sa promenom vlasti i novim usponom Gorana Vesića, koji je preuzeo bitne funkcije unutar svoje nove stranke, SNS. Zenit je dosegao na poziciji gradonačelnika iz senke.
Šapić mu se, međutim, vratio kao nepravladana trauma iz prošlog života: taman kada se činilo da je fotelja prvog čoveka Beograda na vidiku – i to bez ijednog osvojenog glasa – predsendik Vučić odlučio je da promeša karte. Šapić je reagovao hitro: već u prvom nastupu nakon što je objavio ujedinjenje sa SNS, otvoreno je rekao da Vesića ne vidi u svom beogradskom timu.
Vesić je odgovorio (parafraziramo, prim. nov.): „Još nisi ni stigao, a već bi da kadriraš“!
Sinekurizacija pobunjenog Gorana
Ali, Šapić jeste stigao, i da, u njegovim rukama jeste izbor kadrova koji bi trebalo da SNS-u „vrate“ Beograd, koji su, praktično, „izgubili“ slabom izlaznošću na prošlogodišnjim izborima.
Šta će onda biti sudbina Gorana Vesića?
Već tokom formiranja aktuelne Vlade Ane Brnabić bilo je glasina da bi novi ministar saobraćaja (ili građevinarstva) mogao biti upravo zamenik gradonačelnika. Obe pozicije izmakle su mu zamalo, ali sektor bi mogao biti isti.
Jer, Vesić se i u Beogradu ponajviše bavi izgradnjom grada – rekonstrukcijom Skadarlije, popločavanjem Trga Republike, a u poslednje vreme naročito projektom metroa. Nedavno je predstavio i ulazak ruskih podizvođača u izgradnju mreže pruga oko metroa, što je naročito indikativno. Nešto lukrativno mora se naći za zamenika gradonačelnika, u to nema sumnje: i način upravljanja SNS-om to nagoveštava, a ni njegove zasluge nisu male.
Ima li još junaka?
Hoće li na jesen – kada se sprema još jedna u nizu rekonstrukcija po dubini vladajuće stranke – biti još „disidenata“ poput Stefanovića i Vesića? Prvi je bio „prejak“ pa se „osilio“, drugi je nepopularan pa ga ne valja pokazivati pred izbore. Kandidata od obe vrste bi se moglo naći u SNS, ali ima li dovoljno sinekura? To je, čini se, ono što više plaši predsednika Vučića od opozicije – mangupi u sopstvenim redovima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
