"Šapić se bedno prenemagao pred novinarima, ali bedniji od njega bio je Vučić u Raškoj"

Tekst "Oprosti za kung fu" možete pročitati na sajtu Peščanika.Neće mi, nadam se, zameriti hrvatski reditelj i scenarista Ognjen Sviličić što sam naslov njegovog izvanrednog filma iz 2004. ovde iskoristio za tekst o Aleksandru Šapiću. Čitalac se seća, u Sviličićevom filmu gledamo devojku Mirjanu. Ona se iz Nemačke vratila kući u Hrvatsku da se porodi. Vratila se sama, pa roditelji daju sve od sebe da trudnoj ćerki pronađu muža i tako i sebe i nju spase od sramote. A „kung fu“ za koji se traži izvinjenje i oproštaj zapravo je metonimija za poreklo po (nepoznatom) ocu Mirjaninog deteta. I vizuelno i scenaristički film je – recimo to kratko – maestralan.„Kung fu“ je i veza između Šapića i Sviličićevog filma. Juče se Šapić uporedio s ikonom popularne kulture iz sredine 20. veka Bruceom Leejem. Kome je bila namenjena referenca na Leeja u Šapićevom glumatanju pred novinarima teško je reći. Ako je pre više od pola veka Lee bio sinonim za borilačke veštine, to jest, preciznije, za južnokinesku varijantu kung fua, onda bi njegovo ime danas moglo nešto da znači samo još pokojem preživelom penzioneru. Ako je hteo da se obrati publici iz redova srednje ili mlađe generacije, Šapić bi bolje uradio da je pomenuo Johna Wicka, odnosno Keanua Reevesa.Ono što je bio Lee za 20. vek, u 21. veku je Reeves. E sad, ko zna kako bi to zvučalo da je Šapić rekao – udaraju me sa svih strana, kao John Wick (ili Keanu Reeves) više ne znam s kim se bijem. Čitalac i to zna, evo već u četiri filma, junak John Wick bori se za goli život, dok ga sa svih strana napadaju kriminalci i plaćene ubice. Gotovo čitavo podzemlje diglo se protiv Johna Wicka. Pri tom, i sam Wick je plaćeni ubica, dakle deo podzemlja. Što zapravo ima smisla i kada govorimo o Šapiću – na njega je ustalo političko podzemlje čiji je i sam deo. Ne ruši Šapića opozicija, ruše ga njegovi, tako za sada izgleda.Tu ne staje analogija sa pričom o Johnu Wicku. Političko podzemlje je u Srbiji na površini, ono se ne krije nego se šepuri pod krinkom zvanične i – recimo to tako – visoke politike. Isto je i u priči o Johnu Wicku – podzemlje je jedini svet koji tu vidimo. Samo što od te tačke nadalje počinju razlike. U kriminalnom svetu Johna Wicka ipak vladaju čvrsta pravila i poštuju se institucije. Za Srbiju se to ne može reći. Razlike postoje i između glavnih junaka dve priče – fikcionalne i stvarne. Za razliku od Šapića, Wick se bori da povrati vladavinu prava (ako ima smisla da to tako nazovemo u svetu kriminalnog podzemlja).Konačno, u lik Johna Wicka Keanu Reeves uneo je sve dobro iz svojih prethodnih uloga. Kao rezultat, imamo to da za Wicka navijamo iako znamo da je (bio) plaćeni ubica, jer se zbog Reevesa Wickov lik preklopio s likom Nea iz Matrixa. A Neo je, sećamo se i toga, otelovljenje bezmalo pa novozavetnog borca za slobodu, pravdu i jednakost. Dakle, sve što Šapić nije. I za kraj, u prvom filmu iz serijala o Johnu Wicku znamo da je on posao plaćenog ubice hteo da ostavi iza sebe, a nesretni sticaj nasilnih okolnosti vratio ga je u vrtlog kriminala. S druge strane, Šapiću ne pada na pamet, čak ni sad, da se povuče.Kako vidimo, Bruce Lee je ipak bolja referenca za Šapića. Malo ko se seća Leeja i njegovih filmova, pa nema opasnosti da će se povući paralele ili pokazati razlike na štetu Šapića. Mada, ne može Šapiću da pomogne ni Bruce Lee. Tako je bilo bedno njegovo prenemaganje pred novinarima. Ako mu je za utehu, bedniji od njega bio je ipak Vučić u Raškoj. Kao Šapić, Vučić je u Raškoj takođe imao jeftinu predstavu za Srbe s Kosova, to jest za one Srbe s Kosova za koje se zna da Vučiću pitanjima i komentarima neće praviti probleme. Ali ni pred tom disciplinovanom publikom, Vučić ne može biti uverljiv. Kao Šapić uostalom.Onako kako Šapić glumi Brucea Leeja, Vučić izigrava brižnog roditelja i spretnog menadžera: „Tu smo obuhvatili zaposlene u ‘Simpu’, ‘Jumku’, ‘Trepči’ takođe. To je veoma značajno za stotine porodica na Kosovu i Metohiji. Ukupna pomoć i podrška u novoizvedenim projektima i uz direktnu finansijsku podršku je oko 28-29 miliona evra, plus sve ovo novo što smo prihvatili, dodatnih 12 do 14 miliona evra. Dakle, više od 40 miliona evra“. Lete milioni kao brze ruke Brucea Leeja. (I kao kola s kosovskim tablicama.) A o nesrećnim tablicama Vučić ovako:„Veliki je problem sa tablicama. Ukoliko se preko novog predloga koji je Beograd poslao, ne pronađe rešenje, a ne želeći da oštetimo Srbe koji žive južno od Ibra i koji imaju RKS – ponašaćemo se kao i oni. Ne želim dalje da obrazlažem kakve mere. A onda ćete da vidite kako će da kmeče i kukaju. I to ne samo Priština, nego ceo svet. Pa će doći da nam govore kako se time krši sloboda kretanja, sloboda ne znam ni ja čega. A oni su veliki borci za slobodu, pa zato zaustavljaju svaki srpski automobil.“Na Vučićevo da je Beograd poslao novo rešenje za tablice, i to više nego kompromisno, iz publike nije imao ko da pita – a šta ste tačno poslali, šta je vaše rešenje? A pred tako pažljivom publikom, Vučić mirno može da kaže – ne želim dalje da obrazlažem. Jeste, ko Šapićev Bruce Lee. Sve pršti od kung fua u srpskoj politici, samo nema, kao kod Sviličića ono ključno – oprosti. A jedino bi to imalo smisla, da je Šapić izašao pred novinare, izvinio se, i rekao – idem ja sad kući. Kojoj kući? Onoj na Bežaniji, nelegalno dozidanoj, onoj neprijavljenoj u Trstu? Nema više prostora za „oprosti“ kod našeg Brucea Leeja.BONUS VIDEO: Još jedan sastanak Vučića sa Srbima sa Kosova

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=jojedansastanakvuiasasrbimasakosova-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5811543"]