Danas je na snagu stupio novi paket sankcija Evropske unije prema Rusiji. Zbog ove odluke Srbiji je zabranjeno da uvozi rusku naftu preko hrvatskog naftovoda Janaf.
Danas na snagu stupa odluka o ograničenjju cene ruske nafte na 60 dolara po barelu i embargo uvoza ruske nafte u Evropsku uniju, od koga su izuzete jedino Mađarska, Slovačka i Češka, zbog svog geografskog položaja i veće zavisnosti od ruske nafte koju je nemoguće prevazići u kratkom roku, prenosi EWB.
Ograničenje cene na 60 dolara po barelu odnosi se na svu rusku naftu koja se prodaje trećim zemljama koristeći tankere zemalja EU i G7, njihove osiguravajuće kuće i kreditne institucije. Moskva je poručila da neće poštovati ograničenje cena i da će, ukoliko je to potrebno, smanjiti proizvodnju. EU i G7 će na svaka dva meseca ponovo razmatrati ograničenje cena.
Kako ova odluka utiče na Srbiju
Mnogo prašine u Srbiji podigla je odluka EU o ograničavanju cena ruske nafte koje izvoze treće zemlje. Sankcije Rusiji praktično su prenete i na našu zemlju, jer nakon njihovog stupanja na snagu Srbija više neće moći da uvozi naftu preko Janafa.
U nadležnom ministarstvu međutim ranije su za Nova.rs naveli da je obezbeđeno sigurno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivatima, “u čemu NIS ima važnu ulogu”.
“Posle 5. decembra, kad stupa na snagu osmi paket sankcija EU prema Ruskoj Federaciji, obezbeđeno je nesmetano dopremanje svih tipova nafte koje su dostupne na slobodnom tržištu, čime će se zadržati sigurnost snabdevanja pančevačke rafinerije”, poručili su iz ministarstva.
Kako su istakli, značajna količina nafte koju uvozimo nije sa teritorija zemalja pod sankcijama.
“Najvažnije je da bez obzira na energetsku krizu sa kojom se bori čitava Evropa, građani mogu da računaju na sigurno snabdevanje svim naftnim derivatima. Pored rešavanja pitanja snabdevanja, radi se i na povećanju zaliha sirove nafte, koje bi uz stabilne rezerve naftnih derivata dale dodatnu sigurnost u slučaju poremećaja na tržištu”, kazali su u resornom ministarstvu.
Odluka o zabrani uvoza ruske nafte za Srbiju naljutila je članove srpskog državnog vrha, a naročito predsednika Aleksandra Vučića, budući da su pojedine zemlje EU izuzete od ove zabrane. To je navodno trebalo da važi i za Srbiju, ali je, prema rečima Vučića, i Hrvatska insistirala na tome da ne budemo izuzeti iz zabrane.
“Znali smo mi za raniju odluku da će ta vrsta sankcija odnositi prema zemljama Zapadnog Balkana, ali je u međuvremenu EK donela odluku da nas izuzme iz toga, a onda se pojavila Hrvatska sa svojim predlogom da mi ne budemo izuzeti, a da oni, Mađarska, Češka, Slovačka i Rumunija budu. To je ta promena koja se dogodila. Ja, nažalost, mislim da nećemo biti izuzeti i mi se pripremamo da kupujemo neku drugu naftu“, rekao je on u prvom momentu.
Kasnije su međutim pale i teže reči, pa je cela situacija dovela do novog zaoštravanja odnosa na relaciji Beograd – Zagreb.
„Ja ponavljam, Hrvatska je radila samo svoj posao koji radi od 41. pa nadalje. Hrvatska samo radi svoj posao, sve ono što je radila prethodnih 70, 80 godina. Uopšte ne krivim“, rekao je predsednik Srbije, polemišući sa novinarima iz Hrvatske.
Za zabranu uvoza ruske nafte znalo se još i polovinom godine. Vučić je u junu izjavio da će Srbija zbog sankcija koje su uvedene na rusku naftu biti na gubitku oko 600 miliona dolara.
On je tada rekao da je iračka nafta skuplja za 31 dolar po barelu.
“Za Srbiju važe sankcije jer mora tankerima da doveze rusku naftu do Omiša u Hrvatskoj, a prevoz morem je sankcionisan”, rekao je predsednik Srbije.
„Evropska unija je dozvolila te sankcije na uštrb života i standarda svih građana Srbije, uključujući i pripadnike hrvatske nacionalne manjine. Ovo će nas koštati na stotine miliona evra“, izjavila je Brnabić.
BONUS VIDEO: Gde će Srbija po sirovu naftu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare