"Iz članstva Demokratske stranke biće izbrisano više od 30-tak članova, koji će učestvovati na izborima na nekoj listi ili su pomagali u skupljanju potpisa za neku drugu stranku. S obzirom na to da su prekršili odluku o bojkotu i otvoreno se stavili na stranu 'pučista' koji su želeli da iniciraju smenu Zorana Lutovca, po mom mišljenju to će otežati odnosno onemogućiti povratak Borisa Tadića i SDS-a u DS", navodi u intervjuu za Nova.rs Dragana Rakić, potpredsednica demokrata.
U proteklih mesec dana Demokratska stranka se više bavila unutastranačkim sukobima, koje su kulminirale podnošenjem krivičnih prijava, između ostalog i protiv potpredsednice stranke Aleksandre Jerkov. Međutim, Rakićeva kaže da sukoba u DS-u nema, već postoji samo „mala grupica pojedinaca koja je nezadovoljna odlukom koju je donela ogromna članova stranke, a to je bojkot izbora“.
Koliko ih je? Oni su skupili više od 130 potpisa?
Oni nisu skupili 130 potpisa. Oni su skupili manje potpisa. Mnogi od tih koji su tada skupili potpise danas već nisu članovi DS-a, jer se nalaze na mnogim listma drugih partija, koje učestvuju na izborima. Još je u toku prebrojavanje, ali je sigurno par desetina članova manje od tih 130-tak, koliko ih je potpisalo tu sramnu inicijativu za sazivanje prevremenog Glavnog odbora. Kada budemo imali te kompletne spiskove liste i na republičkom i sa lokalnih nivoa, po našem statutu njima automatski prestaje članstvo u DS, a Izvršni odbor će samo to konstatovati.
Vi to ne nazivate sukobom u DS, ali se to u javnosti tako percipira. Da li mislite da će to uticati na smanjenje rejtinga DS?
Ne. Mislim da će naši birači konačno shvatiti da su danas u DS ostali beskompromisni borci protiv ovog autokratskog režima koji uništava budućnost naše dece, da su tu ostali ljudi koji su spremni da plate visoku ličnu žrtvu za to što se javno deklarišu kao borci protiv ovog režima. Ovo što se dešavalo u proteklom periodu, to nije nikakav obračun unutar DS, već je u pitanju reforma DS. Otpor ka toj reformi pokazuju neki naši funkcioneri, među kojima su, na žalost, i osnivači DS-a.
Mnoge viđenije demokrate su potpisale Apel za odbranu demokratije i vladavine prava i zatražili su između ostalog i sazivanje izborne skupštine. Da li rukovodstvo DS razmatra da organizuje stranačke izbore?
Naravno da razmišljamo. To se nalazi u našoj agendi. Biće izborna skupština kada se za to steknu uslovi. Po Statutu ovo sadašnje rukovodstvo ima mandat četiri godine. Tačno pre dve godine su Lutovac i sadašnje rukovodstvo na unutarstranačkoj skupštini izabrani. Svi ovi članovi koji učestvuju na izborima se brišu iz našeg članstva i to je po Statutu. Ukoliko član DS-a nastupi na nekoj listi na izborima ili čak pomaže, ne mora da bude kandidat, već može da učestvuje u skupljanju potpisa, i njemu prestaje članstvo. Mi planiramo izbornu skupštini kad se steknu uslovi, a to će biti kada dođe do ujedinjenja.
Imate li procenu koliko će ljudi zbog pomaganja u prikupljanju potpisa ili učešća na izborima na drugim listama biti isključeno iz DS?
Ja mislim, a to je okvirni podatak, pa sigurno 30-tak ljudi, a mislim da će biti i više do toga. Čekamo da sa terena dobijemo informacije vezano za lokalne liste. Još smo u fazi prikupljanja podataka. Neke lokalne samouprave ažurnije, pa objavljuju podatke, a neke baš i nisu. Znači, do izborne skupštine će sigurno doći posle revidiranja članstva. Neki naši opštinski odbor su ostali bez svojih predstavnika, jer izlaze na izbore, što je slučaj u Nišu. Neke odbore ćemo morati da raspustimo i stavimo poverenike. Moramo prvo kadrovski da sredimo situaciju po odborima, da izaberemo nove predstavnike, zatim će doći do ujedinjenja.
Sa kim? Bilo je u planu da u tu ujedinjenu Demokratsku stranku uđe SDS Borisa Tadića i ZZS Nebojše Zelenovića, a oni izlaze na izbore. Očekujete li da bi to nešto moglo da promeni u procesu ujedinjenja?
Ima tu još grupa građana i još nekih stranaka.
Koje su to grupe građana i stranke?
Potpisujemo sporazum o saradnji sa Strankom Makedonaca u Srbiji. Imamo mi pokrete i grupe građana koje će poželeti da budu članovi ove reformisane DS.
Očekujete li da će doći do ujedinjena sa SDS-om i ZZS-om?
Što se tiče ujedinjena sa Tadićem i SDS-om, s obzirom da su prekršili odluku o bojkotu i da su se otvoreno stavili na stranu ovih pučista, članova DS koji su želeli da iniciraju smenu Lutovca, ne bi li DS izašla na izbore, to je otežalo, odnosno onemogućilo njihov povratak u DS. Moje lično mišljenje kao potpredsednice stranke je da će saradnja sa Tadićem i SDS-om u budućnosti biti nemoguća, vrlo je teška, ali sud o tome će doneti većina DS. To je moje lično mišljenje.
Da li će biti otežana, odnosno nemoguća saradnja i sa Zelenovićem?
O tome ćemo govoriti na našim stranačkim organima. Videćemo. Izbori će biti veliko čistilište i za opozicionu scenu i unutar samih stranaka. Zelenovića, odnosno ZZS, ne bih stavljala u isti ravan sa SDS-om. Zelenović ima neke svoje argumente zbog čega su izašli na izbore. Oni su tamo vlast i oni su ti koji organizuju izbore u svom gradu i tamo su mediji slobodni. Tamo su izborni uslovi daleko drugačiji, nego u drugim gradovima.
Ali i u Šapcu ljudi gledaju RTS, imaju televizije sa nacionalnom frekvencijom…
Da, ali imaju mogućnosti i da čuju drugo mišljenje. U drugim gradovima je to zaista nemoguće.
Sami ste rekli da je odluka o bojkotu bila teška. Prvo, DS je u blokadi, a ostaćete i bez novca koji dobijate iz republičkog i lokalnih budžeta. Da li bi zbog takve odluke DS mogao da ostane bez odbora na lokalu?
Odbori koji su i danas funkcionalni, funkcionišu na osnovu entuzijazma i vere tih članova. Mi smo i danas funkcionisali bez državnih para, pošto je taj novac odlazio na račun koji je u blokadi, a sami članovi između sebe skupljaju novac da bi platili struju i ostale režijske troškove, kao i zakup prostorija. Za mnoge odbore neće biti nikakve razlike to što nisu na budžetu da li grada, da li republike. Biće teško naravno.
Rukovodstvu DS zamera se ulazak u SzS i zbog toga što je u njemu Boško Obradović, odnosno Dveri, a neki tvrde da vaša stranka u tom savezu ima inferiornu ulogu. Kakav je vaš odgovor na to?
Moj odgovor je da onima koji to tvrde nije problem naš odnos sa Boškom Obradovićem, nego im je problem naš odnos prema Vučiću. Na žalost, Vučić ima saradnike u opozicionim partijama, a na žalost ima saradnike i u DS. Upravo takve tvrdnje da je DS izgubila svoj identitet time što je ušla u SzS dolaze od tih ljudi kojima ne odgovara jaka DS i jak SzS. Mi smo jasno rekli na početku da je SzS tehnička koalicija, mi se nismo programski ujedinili. SzS je tehnička koalicija i mi smo se udružili u borbi za fer i poštene izbore.
Pomenuli ste da Vučić ima svoje ljude i u DS. Koji su to ljudi?
Pa to su ljudi koji dobijaju prostor u režimskim medijima.
Koji su to ljudi?
Vaši čitaoci će to sami zaključiti. Svi oni koji u javnosti istupaju protivno interesima DS i koji iznose stavove suprotno onim stavovima koje je DS doneo na stranačkim organima, ti ljudi svakako nisu dobronamerni. Koji su njihovi motivi, ja ne znam, ali to što rade, rade ne da bi rušli Vučića, nego da bi rušili DS.
Kako izgleda kampanja bojkota?
Idemo od vrata do vrata, na najfrekventinija mesta, gde možemo da sretnemo najveći broj ljudi, kao što su centralni trgovi i ulice i kada su pijačni dani. Tu stojimo i razgovaramo sa građanima, imamo štandove, delimo flajere i novine koji promovišu bojkot.. Dosta smo aktivni i na društvenim mrežama. To su kanali komunikacije i gostovanja u onim malobrojnim nezavisnim medijima, gde može da se čuje glas opozicionih političara.
Koliko birača treba da ostane kod kuće, odnosno koliko treba da izađe na izbore, da biste vi ocenili da je kampanja bojkota bila uspešna?
Nama neće biti merilo uspešnosti bojkota broj izašlih birača, jer neregularni izbori nisu samo na biračkim mestima, tog dana kada se održavaju izbori. Ovi izbori su unapred pokradeni. Kako možete da izmerite broj ucenjenih ljudi koji će izaći tog dana na izbore? Mnogi ljudi bukvalno u strahu da će izgubiti posao izlaze na birališta i glasaju za listu koju predvodi Aleksandar Vučić. Oko 230.000 ljudi u javnom sektoru radi na određeno vreme, na tri ili šest meseci. Ti ljudi imaju obavezu da skupe određeni broj kapilarnih glasova da bi zadržali radno mesto. Znači, u proseku da za svakog od tih ljudi glasaju njegovi roditeljii li bračni partneri to vam je već milion ljudi koji će izaći na birališta samo u strahu da njihov član domaćinstva ne izgubi posao u javnom preduzeću. Moje iskustvo mi govori da SNS ove izbore dobija na osnovu te agresivne kampanje kapilarnih glasova. Njih skupljaju svi, počev od spremačice u javnom preduzeću do direktora tog preudzeća.
Šta će onda biti ocena uspešnosti kampanje bojkota, ako ne broj ljudi koji će izaći na izbore?
Biće struktura ljudi koji će predstavljati građana u nacionalnom parlamentu ili lokalnim skupštinama. Mi smo svedoci da su mnoge stranke ili pokreti ad hok nastali poslednjih meseci i te stranke će, samo ako Vučić proceni da će ući u parlament, zaista ući. Nije nikakva tajna da članovi SNS dobijaju partijske zadatke da kao što su skupljali potpise, tako će mnogi članovi SNS dobiti instrukcije da glasaju za druge stranke ne bi li Vučić održao privid te fasadne demokratije u Srbiji. I Vučiću je verovatno malo neprijatno da pobedi na izborima sa 100 odsto , pa će on da namesti da ta pobeda ne bude baš 100 odsto.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare