Prvi sledeći mogući datum ulaska Srbije u EU je 2028. Ako ne bude tada...

Srpski političari od oktobarskih promena isticali su više termina za ulazak u Evropsku uniju, a da je bilo kako su najavili, punopravna članica trebalo je postanemo još 2007. I naravno, od tada bilo je i novih najava, pa smo tako čuli da ćemo ući u EU 2010, pa 2012, 2013, 2014, a onda i 2016.Pre Jadranke Joksimović, poslednji put novu prognozu izneo je Aleksandar Vučić, koji je u junu 2020, posle razgovora sa visokim evropskim zvaničnicima rekao da veruje da ćemo pretpristupne pregovore završiti do 2024, a da ćemo članica postati 2026.Sada je izvesno da od toga nema ništa, a postavlja se pitanje i kako verovati proceni Jadranke Joksimović da bi u Uniju mogli da uđemo za pet ili sedam godina, odnosno 2027. ili 2029.Čak i veliki optimisti sa oprezom gledaju na ovu prognozu, ako se zna da od otvaranja novih klastera u pregovorima sa EU već sada nema ništa, jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Međutim, to je tek jedan detalj. Sve ono na čemu insistira Brisel, a što je pre svega važno građanima Srbije, od vladavine prava, preko slobode medija do normalizacije odnosa sa Kosovom, stoji u mestu.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji zavisi od geopolitičke situacije i da nije optimista kao ministarka Joksimović.“Moramo da se uzdamo najviše u naše snage. Pokazali smo da možemo svojim radom, opstajući i ostajući na evropskom putu, čuvajući tradicionalna prijateljstva, da zemlju menjamo do neprepoznatiljivosti", rekao je Vučić.Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta i bivši član pregovoračkog tima za članstvo u EU, navodi da postoje određene godine kada Srbija može da uđe u EU. Kako objašnjava, to je moguće u vreme izbora za Evropski parlament ili kada stupa na snagu novi višegodišnji budžetski okvir EU.“Prva godina kada je to moguće je 2024, sa novim izborima za EP, ali to nije realno. Prvi naredni termin koji je nekad bio realan, a možda i sada jeste, jeste 1. januar 2028, kada stupa na snagu novi budžetski višegodišnji okvir EU. Zatim, to je moguće i u maju 2029, kad su izbori za EP, a potom i 2030”, kaže Međak za “Novu”.

On navodi da ono što jeste problem, ako pričamo o tim godinama, je to što ceo posao mora da se završi do juna 2025.“Do tada moraš da zatvoriš poglavlja 23, 24 i 35 i da ispuniš sva merila za zatvaranje tih poglavlja, da bi onda u decembru 2025. potpisao ugovor o pristupanju, koji bi onda bio ratifikovan 2026. i 2027. U tom slučaju, u EU ulazimo 1. januara 2028. To znači da imamo tri godine da sve uradimo. Što se tiče harmonizacije zakonodavstva to može da se uradi. Problem je politički deo. Moramo da rešimo pitanje odnosa prema Rusiji, pitanje Kosova, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Takođe, moramo da raskinemo ugovore o strateškom investiranju, kojim se izbegavaju procesi javnih nabavki, i ukine zakon o linijskoj infrastrukturi. To sve derogira zakone koji su usklađeni sa pravilima EU”, zaključuje Međak.Da bi Srbija u EU mogla da uđe u 2028, kaže za naš list i Dragiša Mijačić, ali i ističe da je to najoptimističniji scenario. To znači, kako dodaje, da na putu evrointegracija Srbija mora da ide najbržom mogućom brzinom, kako bi pregovarački proces završila 2025.

“Crna Gora se nada tome i otuda je nova crnogorska vlada je otprilike oročena da bi mogla da isprati tu dinamiku. Ako Srbija ne isprati dinamiku Crne Gore u tom periodu, onda sigurno posle Crne Gore ne bi ušla u EU u narednih 10 godina. Čak i ako ne bude 10, biće pet godina sigurno. Obično se proširenje vezuje za novi budžet. Ako uđe nova članica, kao što je ušla Hrvatska, u sredini fiskalne godine, onda to bude problem jer nema budžetskih sredstava”, ističe Mijačić.On navodi da ima smisla to što govori ministarka Joksimović “u smislu nadanja, isčekivanja, šta bi moglo da bude”.“Međutim, da bi Srbija postala članica EU mora kompletno da se promeni u odnosu na ono na šta liči danas. Mora reformski proces da se sprovede na način da se poštuju Kopenhaški kriterijumi, od slobode medija, preko vladavine prava, do stvaranja uslova za tržišnu ekonomiju. Mora da postigne sporazum sa Kosovom, a verovatno i formalno priznanje na dan učlanjenja Srbije u EU. Ili će se to oročiti na neki vremenski period, ali svakako mora da normalizuje odnose sa Kosovom”, objašnjava Mijačić.

“Svi u regionu imaju zamerke na Srbiju”

Dragiša Mijačić ističe i da Srbija mora da normalizuje odnose sa državama u regionu.“Mora da radi na jačanju poverenja među državama u regionu i sa svojim susedima. Svi imaju zamerke na Srbiju. I Bugarska i Rumunija, pa čak i Litvanija. Mora da usaglasi spoljnu politiku, vezano za sve što se dešava u Ukrajini i Rusiji”, zaključuje on.BONUS VIDEO Pritisak raste – da li Ukrajina “lomi” put Srbije u EU 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pritisakrastedaliukrajinalomiputsrbijeueu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3168595"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram