“Međusobno priznanje Srbije i Kosova” faktički nije novi uslov, ali ga je Evropska unija godinama uvijala u oblande pravno-obavezujućeg sporazuma, navode sagovornici “Nove”. Oni smatraju da objava nemačkog kancelara Olafa Šolca u Beogradu, a potom i ubacivanje “međusobnog priznanja” u izveštaj Evropskog parlamenta, pokazuju da je EU izgubila strpljenje.
Sve je manje manevarskog prostora za Srbiju da iznađe rešenje za kosovski problem, od čega zavise dalji pregovori, a zatim i priključenje Evropskoj uniji. Nada srpskog državnog vrha na čelu sa Aleksandrom Vučićem da ćemo se iz tog problema “izvući” bez formalnog potpisivanja kosovske nezavisnosti pala je u vodu kada je Olaf Šolc u Beogradu, obraćajući se srpskoj javnosti, jasno stavio do znanja da članstva u EU neće biti bez “međusobnog priznanja Srbije i Kosova”.
Da je većina u Uniji odlučila pojača pritisak prema Srbiji, pokazuje i izveštaj Evropskog parlamenta u kome se prvi put kao uslov pominje “međusobno priznanje”.
Ipak, iako do sada nikada nije bilo formulisano kao takvo, poznavaocima prilika bilo je jasno da se od Srbije to zapravo zahteva sve vreme.
Boško Jakšić, spoljno – politički analitičar, kaže za Nova.rs da Šolc nije prvi put u Beogradu zatražio međusobno priznanje. On navodi da je Vučić isto to čuo i u maju, kada je bio u poseti Berlinu.
“Sve to je dobilo na značaju zato što je rečeno direktno u Beogradu i pred javnošću. Nema više nikakvog prostora za manipulisanje. Niko nije hteo da prizna ono što su svi u stvari po diplomatskim koridorima znali, a to je da zahtevaju da sve završi priznavanjem Kosova. Problem je što to decenijsko vreme nije iskorišćeno da se na bilo koji način ponude neka rešenja mimo onoga što se rešavalo na tehničkom nivou”, kaže Jakšić.
On navodi da je srpskoj strani sve vreme nedostajala proaktivnost u predlaganju rešenja.
“Ako neko odbije, vi predložite drugi put, pa ako neko odbije pet puta, onda je on taj koji se posmatra kao remetilački faktor. Mi smo znali da je glava na giljotini samo je bilo pitanje kada će giljotina da se aktivira. Faktički, ničeg suštinski novog nema ”, dodaje naš sagovornik.
Jakšić ističe da je deo odgovornosti i na mimikriji Zapada, koji je izbegavao to da kaže.
“Zavijali su to u diplomatske oblande pravno obavezujućeg sporazuma za koji nikad nije rečeno šta bi on trebalo da znači. Bežalo se od istine, s tim što je EU u lagodnoj poziciji kad beži od istine, a Srbija nije. I to se sada pokazalo kao tačno. Manevarski prostor je izuzetno sužen, ako ga uopšte ima”, smatra Jakšić.
Stolica u UN, bez formalnog priznanja
Jakšić navodi da je godinama ponavljao tezu da je Srbija trebalo da prihvati da Kosovo uđe u UN, a da ne dođe do formalnog međusobnog priznanja.
“U to vreme, mislim da je i postojala spremnost u Prištini da se tako neko rešenje ostvari, jer bi ono Kosovu omogućilo članstvo u svim međunarodnim organizacijama, međunarodno priznanje, a Srbiji bi na neki način sačuvalo taj patriotski obraz, zbog koga su svi sada taoci sopstvene politike. To vreme je propušteno i ne znam šta drugo može. Možda da se reaktivira ta ideja o puštanju Kosova da uđe u UN, ali nisam siguran da to sada maksimalistički nastrojen Kurti je spreman da prihvati ili da prihvati međunarodna zajednica, a pre svega EU”, zaključuje Jakšić.
Pominjanje međusobnog priznanja u izveštaju Evropskog parlamenta, po mišljenju Boška Jakšića, znači i da EU sada usaglašeno i sinhrono radi na kosovskom problemu u nekoliko pravaca – od Šolca do Ervopskog parlamenta, a sutra će to doći do Evropske komisije.
“To je potvrda da je isteklo strpljenje”, navodi sagovornik Nova.rs i dodaje da je ukrajinska kriza svemu tome doprinela.
Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, kaže da je međusobno priznanje unazad sedam ili osam godina bilo zapakovano u eufemizam. Kako ističe, EU ne može da primi u članstvo još jedan Kipar, državu sa nerešenim teritorijalnim problemom.
“To je razlog zbog čega je državno rukovodstvo išlo na onaj čuveni predlog o razgraničenju, koji nikad nije u javnosti do kraja definisan. Tako da ovo nije ništa novo, a samo je neko odlučio da bude jasno svima šta je cilj. Svi smo mi znali da je dovoljno da jedna država poturi taj uslov i da se pristupanje Srbije ne može okončati”, objašnjava Novaković.
Iako se međusobno priznanje našlo u izveštaju Evropskog parlamenta u Srbiji, koji bi uskoro trebalo da bude usvojen, on navodi da taj uslov ne očekuje u dokumentima Evropske komisije.
“Ovo je verovatno neko od poslanika članice vladajuće koalicije u Nemačkoj predložio, a prihvaćeno od većine. Od momenta kad je većina država članica priznala Kosovo 2008, vrlo je jasno da Srbija bez neke dalje formalizacije (oko priznanja) ne može okončati pristine pregovore. Osim ukoliko ne dođe do promene paradigme što se tiče proširenja i to tako da se ta odluka donosi većinom glasova, a broj država koje to od Srbije zahtevaju bude u manjini”, kaže Novaković.
BONUS VIDEO Šolc, Kosovo, sankcije – Srbija staje na putu ka EU?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare