Rampa ili prečica za Srbiju u EU: Šta je Makronova Evropska politička zajednica

O ideji Evropske političke zajednice raspravljaće se na sledećem sastanku Evropskog saveta 23. i 24. juna u Briselu. A o tome šta ona predstavlja, Makron je zemlje članice EU obavestio kroz non pejper, u kome je istakao da politika proširenja, neophodnih reformi i trajanja koje nužno sledi, “ne nudi danas neophodni politički okvir za odgovor na hitne istorijske i geopolitičke potrebe koje proizlaze iz rata protiv Ukrajine”.U Evropskoj političkoj zajednici koju predlaže Makron bile bi sve zemlje koje su spremne da dele zajedničke demokratske vrednosti i da doprinesu zajedničkoj sigurnosti, stabilnosti i prosperitetu Evrope. Kako se navodi u non pejperu, Zajednica bi bila otvorena za sve evropske zemlje, bez obzira na to jesu li članice EU i bez obzira na to kakve odnose imaju s Evropskom unijom.Kako je objavio Jutarnji list, države na koje se najviše misli pri raspravama o ovom francuskom planu su zemlje Zapadnog Balkana i one iz istočnog partnerstva, poput Ukrajine, Moldavije i Gruzije, ali i Velika Britanija koja je napustila Evropsku uniju.Mesta u toj zajednici bilo bi, dakle, i za Srbiju.Postavlja se pitanje da li je Makronova evropska zajednica zamena za članstvo u EU, koje je kada je reč o Srbiji na dugom štapu, ili bi, naprotiv, moglo da ubrza evrointegracije Srbije.Diplomata Srećko Đukić kaže za Nova.rs da članstvo u Evropskoj poltiičkoj zajednici ne bi trebalo da smeta Srbiji, čak bi moglo da podstakne evropske integracije, jer bi se Srbija nalazila u grupi sa zemljama koje bi bile tek na početku evropskih integracija.“Ipak, treba imati u vidu, da je Srbija mnogo specifična, imajući u vidu na njene probleme koji su veliki i ne prestaju da rastu - i što se tiče Kosova i odnosa sa Rusijom”, smatra Đukić.

Upitan da li bi formiranje te političke zajednice značilo da neće biti brzog članstva u EU, on kaže da nije pristalica takvih teorija i ističe da ćemo biti primljeni u Uniju kada ispunimo uslove.“Ako bi neka zemlja kandidat ispunila sve uslove - sva 34 poglavlja koje imaju ostali kandidati, a Srbija ima i 35, ja zaista ne vidim politički ili neki drugi razlog da ta zemlja ne bude primljen a u EU. Za nas bi ulazak u takvu zajednicu država značio da smo ušli u neki krug i izlaska iz tog kruga više nema. To je krug iz koga nema povratka ili smo ušli neku brzinu, pa iz te brizne u nižu ne može”, zaključuje Đukić.Kad je reč o stavu Makrona protiv proširenja EU, on smatra da bi taj stav mogao da se promeni posle izbora u Francuskoj, koji se održavaju za desetak dana.“On je gradio ceo prvi mandat da bi dobio drugi mandat. Mislim da Makron hoće da uđe u istoriju. Ako hoće da uđe u istoriju, mora da reformiše EU. To može ako primi u nju primi i nove članice i ako ne ostavi Zapadni Balkan da bude tamo u nekom getu”, ističe Đukić.Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konventa za EU kaže za Nova.rs da je kocept Evropske političke zajednice dobar i da bi mogao doprineti bržem članstvu u EU. On smatra da će takva zajednica država doprineti boljim odnosima sa zemljama članicama EU, bez čega su perspektive proširenja vrlo neizvesne.

“U svetlu rata u Ukrajini uviđa se potreba da se Zapadni Balkan, a pre svega Srbija, usaglasi sa geo-političkim odlukama Brisela i zemalja članica EU. Imajući u vidu da su perspektive članstva regiona u Evropsku uniju dugoročne, predlaže se novi koncept Evropske političke zajednice koji bi pored EU zemalja obuhvatao i zemlje Zapadnog Balkana, ali i ostale. Nema članstva u EU bez političkog usaglašavanja o globalnim pitanjima, tako da je koncept svakako dobar i može doprineti bržem članstvu u EU”, zaključuje Mijačić.Kako je pisao Jutarnji list, Evropska politička zajednica bi imala format "blage pravne strukture" s ovlašćenjima donošenja odluka, ali uz poštivanje autonomije EU u odlučivanju. Sastanci u okviru takve zajednice bili bi redovni, nekoliko puta godišnje i to i na nivou šefova država ili vlada i na nivou ministara.Sličnu ideju je izneo i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji ju je nazvao nešto drugačije, kao "Evropska geopolitička zajednica". Kako je Mišel izuzetno blizak Makronu, očito se radi o istoj stvari pa će to biti i jedna od ključnih tema Evropskog saveta krajem sledeće nedelje.BONUS VIDEO Život Emanuela Makrona

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortizivotemanuelamakronadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3428027"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram