Predsedniče, gde ste sad kad se fabrike gase, a investitori beže iz Srbije?

U ponedeljak ujutru stigla je vest da su radnici Kentaura ostali pred kapijom fabrike i da im je uručeno obaveštenje u kom piše da je doneta odluka o zatvaranju firme, te da su njihove lične stvari ostale unutra.

Izvršna direktorka ove danske firme Mie Korg u pisanoj izjavi za portal Slobodna reč rekla je da je fabrika u Vranju zatvorena zbog značajnog deficita koji kompanija koju vodi beleži, kao i zbog loših projekcija na tržištu rada za ovu i narednu godinu.

“Više ćemo da radimo”

Sredinom septembra i kompanija Leoni Srbija saopštila je da je prva grupa od oko 400 zaposlenih u ogranku u Malošištu dobila otkaz, u skladu sa ranijom najavom da će ova fabrika do kraja godine biti ugašena. Do kraja godine u ogranku Malošište bez posla će ostati još oko 1.500 ljudi. Razlog zatvaranja ovog ogranka, saopštili su iz uprave, jeste poslovanje sa gubitkom.

A setimo se reči kojima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u aprilu 2018. najavio otvaranje ove fabrike.

“Svaka fabrika je sreća za Niš, Srbiju, region. Svaka fabrika koju smo otvorili i koju ćemo tek otvoriti znači da ćemo više da radimo, kao i da znamo da sve zahteva trud i napor, jer se bez rada ne može ništa. Zato moramo da budemo spremni i orni za još rada”, rekoa je tada Vučić.

U oktobru 2022. godine, predsednik je prisustvovao i svečanom otvaranju novog proizvodnog pogona kompanije Gruner Srbija u Vlasotincu. Tada je rečeno da će na novootvorenih 4.600 kvadratnih metara biti zaposleno još 200 radnika, i tom prilikom poručio da je u pitanju fabrika važna ne samo za Vlasotince već i za ceo Jablanički okrug, ceo jug Srbije i celu Srbiju.

Predsednik Vučić se zahvalio svim radnicima fabrike Gruner na načinu na koji svojim radom, lojalnošću i marljivošću predstavljaju Srbiju, a rukovodstvu kompanije na novim ulaganjima i poštovanju prema Srbiji, poručivši da Srbija to zna da ceni.

„Hvala vam dragi prijatelji. Sve najbolje vam želim i neka dugo ostane ovde kompanija „Gruner“ porodice Šprajcer. Neka žive Vlasotince, jug Srbije i cela naša Srbija“, uskliknuo je predsednik.

U aprilu 2023. prijatelji iz kompanije Gruner obavestilo je zaposlene da je pala odluka i da bez posla ostaje 67 radnika, koji će biti proglašeni tehnološkim viškom.

Pre 10 godina u Vranju je otvorena italijanska fabrika obuće Geox, koja je u tom trenutku od države dobila subvencije od čak 9.000 evra po svakom zaposlenom. Tadašnji premijer Aleksandar Vučić je rekao da je došlo vreme da Srbija promeni svoj odnos prema siromašnijem delu svog naroda, da počne ubrzano da gradi puteve, komunikacije, infrasturkture, da pomaže dolazak stranih investirtora, da Vranje oživi, Vladičin Han da vidi perspektivu, da Trgovištu pomognemo više nego ikada.

Geox je zatvorio pogon u julu 2021. godine, ostavivši bez posla 1.200 radnika. Propast je počela u novembru 2020, kada je oko 300 radnika obustavilo proizvodnju zbog neisplaćenog prekovremenog rada, produžavanja radnog vremena i kašnjenja plata onima koji su na bolovanju.

“Radnici su u stalnom strahu. Mogu samo dva puta u toalet, ne smeju da se žale, ne smeju da pitaju, tu su da ćute i često trpe uvrede. Nazivaju ih „lokalcima“, „ciganima“ i stalno prete otkazom”, rekla je tada jedna od radnica za Novu i dodala da je šefica kada bi primetila da neko više od dva puta ide do toaleta, radnicima govorila da nose pelene i čak je demonstrirala kako se one stavljaju.

Naknadna izjava predsednika Vučića da je dva meseca ranije znao da će kompanija Geox zatvoriti fabriku, izazvala je ogromno nezadovoljstvo kod radnika koji su ostali bez posla i zarada.

“Ako ste sve znali zašto nas niste upozorili da se snalazimo? Ovako vi ste saučesnik u ovom socijalnom zločinu nad nama i našim porodicama, koje sada nemaju ni za hleb”, poručili su radnici, a objavio je Danas.

I tako u nedogled…

Kupovina glasova…

Poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović za Novu kaže da je jasno da otvaranje fabrika Srpskoj naprednoj stranci služe samo za kupovinu glasova, a ne za bolji život ljudi.

“Kao neko ko je rođen i odrastao u Vranju znam koliko svaka fabrika u tom gradu znači ne samo radnicama i radnicima nego i zaposlenima. Većina moje porodice je radila u gigantima kao što su Yumco, Simpo, Koštana, Alfa. Svaka od njih je uništena ili se uništava”, kaže Stojmenović i dodaje:

“U prethodnih 10 godina Srbija je uložila 80 miliona evra u subvencije stranim investicijama. Mnoge od tih fabrika kao što su Geox, Benetton, Aptiv, Mitros, Gruner, Leoni su zatvorene po istom receptu - završavale su svoje poslovanje čim je istekla ugovorna klauzula o zaposlenju. Veliki broj tih fabrika je bio na jugu. I sve one su tobože obećavale prosperitet a zapravo sve što je država subvencionisala stranim investitorima su na kraju najveću cenu toga platili radnici i radnice”.

A to, smatra ona, pokazuje da je politika SNS-a zasnovana isključivo na kupovini socijalnog mira i glasova kroz subvencije stranim investitorima.

“Kada isteknu ugovori, fabrike se zatvaraju, radnici ostaju bez posla, a država i stranka na vlasti, se tad zavlače u mišiju rupu. Već godinama radnice i radnici plaćaju najveću cenu ovakve politike. Ulaganja od 80 miliona evra u subvencije nisu donela stabilna radna mesta, već su stvorila privid ekonomskog rasta koji služi samo političkoj propagandi. Gradovi poput Vranja postaju sve prazniji, jer ljudi gube veru da mogu da žive od svog rada”, kaže Stojmenović i zaključuje da nam je potrebna potpuno drugačija ekonomska politika, ona koja ulaže u ljude i zajednice, a ne u investitore koji dođu, uzmu subvencije i odu”.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković takođe smatra da režim SNS nema nikakvu razvojnu politiku i strategiju.

“To je uobičajena praksa koju smo imali i jeste to deo nečega što ja nazivam servilnim odnosom države prema korporativnom stranom kapitalu i njegovim ulaganjima. Tu imate tu klasičnu priču da se sa velikim ulaganjima i subvencijama po radnom mestu i oslobađanjem od dobrog dela obaveza koje imaju firme, zatim ulaganja države u infrastrukturu, privlačio strani kapital i reklamirao taj tip zavisnog privrednog razvoja. Privlače se uglavnom strane investicije u nekonkurentne oblasti poizvodnje, bez ikakvih garancija da će strani kapital ostajati i nakon isteka subvencija i pošto prođe određeni broja godina. Oni su praktično izvlačili rente i profite dokle je to moglo i onda su napuštali zemlju”, navodi Stojiljković za Novu.

Taj model je, kako tvrdi, iscrpljen.

“Budimo realni, Srbija kasni u toj trci ka dnu, koja je tipična za sve bivše socijalističke zemlje, gde ulaganja idu na ovaj način i gde vi praktično možete da privučete strani kapital samo dajući bolje uslove od drugih. To je ta trka ka dnu. Oni uvek prete da će otići na neko drugo, jeftinije mesto, gde će imati jeftiniju radnu snagu. Posle nekog vremena ljudi neće bilo kakav posao, nego posao od kojeg se može pristojno živeti, a onda kapital počne da odlazi ili počnete da uvozite još jeftiniju radnu snagu, pa Nepalci počnu da vam voze autobuse ili štagod. Praktično se pokazalo da vi razvojnu politiku i strategiju nemate”, zaključuje Stojiljković.