Poslom od 1,4 milijarde evra Srbija plaća američku administraciju “da zažmuri”

Ukidanje Zakna o linearnoj infrastrukturi međutim nije sprečilo državu da 28. jula, po sada već nevažećim pravlima, ponovo direktnom pogodbom potraži strateškog partnera za posao vredan 1, 4 milijarde evra.Prema pisanjuNove ekonomije, pronašli su ga u američkoj kompaniji Behtel, zbog koje su srspki zakoni i prethodno “prilagođavani”.Ministarstvo energetike je 28. jula objavilo javni poziv za izbor „strateškog partnera“ koji treba da izgradi solarne elektrane snage 1 GW, na još nepoznatim lokacijama i da ih preda EPS-u u vlasništvo.U javnom pozivu se, prema pisanju ovog medija, od ponuđača traži da „strateški partner“ ima bar 5.000 zaposlenih, da je u protekle tri godine imao obrt od preko 4,5 milijarde evra, da je u proteklom periodu „imao značajne radove“ na izgradnji energetskih objekata snage 25.000 MW.

Da bi uslovi u potpunosti pogodovali Behtelu, u konkursu se navodi i da je ponuđač izveo “bar jedan” ugovor slične prirode za solarne elektrane snage 300 MW”, što je zanemarljivo malo u odnosu na izgradnju solarne elektrane od 1 GW.Posebnim Zakonom o korišćenju obnovljivih izbora energije, donetim još 2021. godine, predviđeno je da se za gradnju solarnih elektrana i elektrana na vetar može suspendovati Zakon o javnim nabavkama tako što će se u posebnom postupku izabrati „strateški partner“.Taj zakon je iskorišćen da se kompaniji Behtel, bliskoj vrhu američke administracije, dodeli izgradnja autoputa Pojate-Preljina dužine 110km. Ugovorena vrednost tog posla je bila 800 miliona evra, ali je došlo do velikog prekoračenja troškova, pa će račun izvesno biti znatno veći odmilijardu evra.

On je, prema rečima Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbije, u aprilu ove godine još dodatno “upeglan”.“Izuzetak iz član 86. Zakona o koriščenju obnovljivih izvora energije isključuju primenu Zakona o javnim nabakama i Zakona o privatnom partnerstvu i koncesijama na isti način kao što je to učinjeno u nekoliko drugih zakona. U početku su Vlada i skupština donosili posebne zakone za pojedinčane pojekte (poput Beogarad na vodi i Moravskog koridora), da bi posle nekog vremena odlučili da donesu Zakon o linijskoj infrastrukturi sa namerom da na osnovu njega propisuju posebna pravila za svaki pojedinačni projekat na kom biraju strateškog partnera, umesto da primene opšta pravila. To dalje omogućava da se kroz uredbe koje Vlada donosi za svaki konkretan projekat propišu kriterijumi koji će pogodovati upravo onom parneru sa kojim već postoji prethodni dogovor, a bez ikakve mogućnosti da se diskriminatorni kriterijumi ospore pred republičkom Komisijom za zaštitu prava ili bilo kojim drugim državnim organom. I to je suština stvari”, kaže Nenadić za Nova.rs.Mada se na ovakav način ozbiljno podriva sistem javnih nabavki koji je, između ostalog, bitan i zbog zaštite ekonomskih interesa ijavnih sredstava, ali zbog evropskih integracija, njegova ustavnost se, prema iskustvima Transparentnosti, nažalost ne može osporiti ni pred Ustavnim sudom.“Posebno je zanimljiva činjenica da je 29. aprila uneta izmena u Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije. Na dotadašnju rečenicu “da na predlog ministra enregetike Vlada može da odluči da za realizaciju projekta izgradnje sa ili bez upravljanja održavanja elektrane koja koristi obnovljive izvore”, tada je dodata dopuna “ili energetskog objekta od značaja za integraciju elektične energije iz varijabilnih obnovljivih izvora u sistem”.Onda je u julu 18. Vlada donela uredbu na osnovu koje je raspisan ovaj poziv i u toj uredbi je navela sve ove kriterujume od 5.000 zaposlenih, obrta od 4, 5 ilijardi evra …”, kaže Nenadić, dodajući da je na ovaj način oduzeta svaka mogućnost pravne zaštite da neke druge zainteresovane firme osporavaju ove kriterijume.On je napomenuo da bi, takođe, bilo dobto videti da li je u ovom slučaju Vlada uradila ono što se inače traži od svih naručilaca kada planiraju i najjednostavniju i najjeftiniju javnu nabavku.“Trebalo bi videti da li je Vlada Srbije pre raspisivanja ove nabavke sprovela ispitivanja da vidi koliko firmi uopšte ispunjava ovako postavljene uslove, odnosno da li su oni svesno raspisali ovakav oglas znajući da će samo jedna firma moći da se javi ili misle da postoji mogućnost da se pojavi konkurencija, kao i šta su obezbedili da se ta konkurencija obezbedi”, kaže Nenadić.Zakon o linearnoj infrastrukturi stavljen je van snage na julskom zasedanju, uz obrazloženje Vlade da je “Evropska komisija više puta, kako pisanim putem, tako i na neposrednim kontaktima skretala pažnju Republici Srbiji da odredbe Zakona nisu u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije, posebno u delu koji se odnosi na javne nabavke i izbor tzv. strateškog partnera, doneta je odluka na nivou Vlade da se ovaj zakon stavi van snage… “.Činjenicu da Vladu to nije sprečilo da opet u Behtelu traži strateškog partnera, Nenadić vidi kao “svojevrsno ruganje Evropskoj uniji”, dok NE gest vredan 1, 4 milijarde dolara tumači kao kupovinu “nešto dobre volje ili bar dodatnog vremena američke administracije u nekom od pitanja gde SAD očekuju da Srbija promeni stav”, što po pitanju Kosova, sankcija Rusiji, Ohridskog sporazuma, Milorada Dodika … Nameštanje javnih nabavki, očigledno, tu nije sporno.****