Predlog vladajuće većine sa kojim je danas izašla na sastanku sa opozicijom bez posredovanja stranaca je da istog dana, 3. aprila 2022. godine, budu održani redovni izbori za predsednika Srbije, odbornike Skupštine grada Beograda i vanredni parlamentarni izbori.
Kako saznaje Tanjug, u predlogu stoji da cenzus ostaje tri odsto, dok se broj potpisa za stranke nacionalnih manjina smanjuje na 5.000.
Prema nezvaničnim informacijama, predstavnici opozicije treba da odgovore na ovaj predlog do 11. septembra, kada se očekuje sastanak sa predsednikom Srbije i liderom vladajuće partije Aleksandrom Vučićem o potpisivanju sporazuma.
Predlogom sporazuma, u koji je Tanjug imao uvid, predviđa se da Vlada Srbije formira Radnu grupu za eksternu kontrolu biračkog spiska, u čiji sastav bi ušli predstavnici državnih organa i opozicionih stranaka koje su učestvovale u dijalogu.
Takođe, svaki član Radne grupe imao bi pravo da Ministarstvu za državnu upravu podnese zahtev za proveru tačnosti podataka o nekom biraču u Jedinstvenom biračkom spisku.
Predlog je i da se izmenama Zakona o sprečavanju korupcije, predvidi da državni funkcioneri koji su kandidati za predsednika i poslanike ne mogu sedam dana pre izbora da, u svojstvu državnih funkcionera, organizuju svečana otvaranja infrastrukturnih i drugih objekata, odnosno svečanosti započinjanja izgradnje.
Predlog je, između ostalog, i da se u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti promeni kriterijum za finansiranje troškova kampanje, tako da se 30 odsto sredstava raspoređuje u jednakim iznosima podnosiocima izbornih lista koji koriste sredstva iz javnih izvora, dok bi se 70 odsto sredstava raspoređivalo listama koje su osvojile mandate srazmerno broju mesta osvojenim u parlamentu.
Jedan od predloga je i da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika predvidi mogućnost da organi za sprovođenje izbora po službenoj dužnosti ponište glasanje na biračkom mestu, ako utvrde da je broj listića u kutiji veći od broja birača koji su glasali, da je glasao neko ko nije upisan u birački spisak, ili ako u glasačkoj kutiji nema kontrolnog listića, ili on nije potpisan ili adekvatno popunjen.
Takođe, predloženo je i da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika i podzakonskim aktima RIK-a posebno naglasi da je zabranjeno vođenje paralelnih spiskova na biračkom mestu.
U predlogu sporazuma stoji i da se građanima Srbije koji žive na KiM mora omogućiti da ostvare biračko pravo i glasaju na teritoriji Kosmeta, ali da se, zbog specifične političke i bezbedne situacije, predvidi pravni osnov da se izbori sprovode po posebnoj proceduri, u saradnji sa OEBS-om.
Takođe, predlog je i da se naknada za rad u biračkom odboru povećava sa 1.500 na 2.000 dinara.
U predlogu sporazuma, između ostalog, stoji i da, s obzirom da se redovni izbori za predsednika Republike i odbornike Skupštine grada Beograda održavaju u prvoj polovini 2022. godine, a kako bi se sa implementacijom počelo što pre, u ovoj fazi dijaloga ne treba ići preko postojećeg ustavnog okvira niti posezati za korenitim promenama izbornog sistema.
BONUS VIDEO Nesvakidašnja kontrola izbora u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare