0
Prošlo je samo 120 dana otkako su Aleksandar Vučić i SNS ostvarili još jednu najubedljiviju pobedu u istoriji svih ubedljivih pobeda, a Srbija će već dobiti novu Vladu.
Vučić je, gle simbolike, baš 5. oktobra obznanio da će Vlada imati dva nova resora: ministarstvo za ljudska prava, ravnopravnost polova i društveni dijalog, te ministarstvo za brigu o porodici, deci i demografiji.
Šta god da je razlog za ovu neviđenu dramu dugu četiri meseca, srpski poreski obveznici plaćaće dva nova ministra, njihove državne sekretar(ic)e i ostalu svitu. Ko ih pa pita da li se slažu.
U najboljoj nameri da novoj Vladi pomognemo da što efikasnije krene u svoj mandat, evo predloga ko bi mogao da zaduži sinekure.
Krenimo od novog ministarstava za ljudska prava, ravnopravnost polova i društveni dijalog. Ukoliko predsednik ima ikakvu dilemu, Milutin Jeličić Jutka idealan je kandidat za ovu poziciju. Čovek je za društveni dijalog, posebno sa ženama, a kroz nimalo stidljiv odnos s pripadnicama lepšeg pola zalaže se za ravnopravnost između muškaraca i žena.
Čovek na svom mestu je i Željko Mitrović, kome bi moglo da pripadne ministarstvo za brigu o porodici, deci i demografiji. Brine o svojoj deci kao malo koji roditelj u Srbiji. Toliko da mu sin za gaženje 17-godišnje Andree Bojanić dobije 11 meseci kućnog pritvora i zabranu upravljanja vozilima B kategorije u trajanju od godinu dana.
Premijer mora da bude osoba koja očajno želi da bude bilo šta, makar i predsednik Vlade. A to je Goran Vesić. Voli da piše, voli promocije sopstvenih knjiga, voli da preređuje kocke po trgovima, voli da raskopava ulice, ne libi se da ukrsti koplja sa slabijim od sebe, vređa, viče i upada u reč i uvek nosi veliku torbu sa sobom. Takva renesansna ličnost ne sme biti ništa manje od premijera, neka se ne uvredi Brnabić familija.
Ministar kulture i informisanja, zasluženo, Milomir Marić. Obraz, moral, čast, poštenje, bez svega se može, ali bez rijalitija 24/7 teško. Sluđivanje masa zaslužuje da i zvanično postane državna politika.
Ministar odbrane, e tu je već dilema. Slobodan Tešić izvozi oružje po celom svetu, uspeo je da uvali robu i Jermenima i Azerbejdžancima, ali i svuda gde metaka i dugih cevi ponestane. Tu su i Milorad Pušica i Svetozar Crnogorac, Tešićeva braća po oružju, neki od njih i članovi glavnog odbora SNS. Čisto da se podmaže biznis ako zaribaju veze i kontakti.
Ministar poljoprivrede, a ko drugi do Predrag Koluvija. Čovek uzgaja retke sorte, skupu robu, ume da napravi pare, ume da organizuje posao, doduše uz državnu zaštitu, ali da ne cepidlačimo… Ima i rotaciju na kolima i besnog vozača koji voli da podvikne na autoputu ako mu se neko ne skloni kad leti 180 na sat. Jeste da je trenutno u pritvoru, ali uštekaće mu neko foteljicu, može recimo Ivan Bojović, dečko Marije Obradović, koji je takođe kao korisnik državne parcele uzgajao deficitarne opijate popularne na srpskim ulicama, ali to organi gonjenja nisu našli za shodno da procesuiraju.
Ministar zdravlja, Zoran Gojković. Kako ko je taj? Sećate se onog dobroćudnog čikice s lalinskim naglaskom sa uzbudljivih pres konferencija Kriznog štaba. Svi su se neiskusno zaleteli s dr Darijom ili gospodinom Konom, ali Gojković je liga iznad. Tužio stomatologa koji je par dana kasnije preminuo, ni izvinjenje da ponudi porodici umrlog, dakle odlučan. Advokatu falsifikovao opravdanje za sud tako što je izmislio komplet priču, a usput i falsifikovao pečat da sve to overi. Snalažljiv, dakle. Kasnije se nešto kao pravdao na sudu, a onda nastupio tzv. institut oportuniteta, u prevodu: niko nije kriv. Hoće ga i sreća, dakle. Ispozapošljavao kumu, muža joj, sestru joj, još jednog kuma i nekoliko povezanih lica. Brine o svojim ljudima, dakle. Treba li vam još ili ste i vi, kao i mi, uvereni da je Gojković pravi čovek za to mesto?
Ministar policije, Pavle Bihali, prvi oficir Levijatana. Ima sopstvenu pretorijansku gardu, voli uniformisano, ima istetoviranu SS diviziju na mišici, voli da zavodi red danju, a bogami i noću, upada ljudima na privatne posede, privodi slabije od sebe i tera ih da se izvinjavaju pred upaljenim kamerama mobilnih telefona njegove bande… Sasvim dovoljno za prvu palicu Srbije.
Ministar sporta, ljubitelj bežanije, dakle trčanja, Goran Davidović, prozaičnog nadimka Firer. Voli izlete u prirodu, gde s ljubiteljima blagog podizanja ispruženih ruku pod uglom od 45 stepeni, šparta i slavi rođendane znamenitih istorijskih ličnosti, poput izvesnog Adolfa H.
Ministarka zdravlja, dr Jovana Stojković. U žestokoj konkurenciji za prsa ispred dr Danice Grujičić. Obe dele ljubav ka najsumanutijim teorijama zavere, preispituju nauku, sve potvrđene medicinske postulate spremne su da stave na test i probu… Junakinja našeg doba.
Ministar bez portfelja, zadužen za demografiju i populacionu politiku, Miroljub Pod Mač Bato Petrović. Čovek možda lupa dvesta na sat, ali voli ga omladina, uticajan je, na sve strane trubi kako je Srpkinjama, stalno trudnim naravno, mesto u kuhinji u pauzama pranja nogu svojim alfa mužjacima. Zna, dakle, sve o podizanju nataliteta, a i sam je na tome predano radio.
Ministar pravde, dovoljno je reći: Zagorka Dolovac. Žena radi u tišini, ne dozvoljava da je bilo kakve prozivke ometaju, ništa na nju ne utiče. Povukla se u odaje, tihuje, glasa ne pušta. Radi. Štrika, zlobnicima uprkos.
Inovacije i tehnološki razvoj, brat Ane Brnabić Igor. Dokazao se kao direktor srpskog ogranka poljske firme “Aseko” koja je toliko uspešna da je u proteklih nekoliko godina obogatila svoj portfolio poslovima vrednim nekoliko desetina miliona evra.
Rudarstvo i energetika, Nikola Petrović. Ima ga u poslu oko mini-hidro elektrana, ima ga u poslu oko vetroparkova, u svim tim lukrativnim biznisima čija se zarada meri milionima evra na godišnjem nivou. Ne znamo kakav je s kineskim, jer Kinezi vedre i oblače po srpskim rudnicima i iskopinama, ali naučiće. Puno je vode proteklo srpskim rekama na kojima niču njegove i njegovih poslovnih partnera mini-hidro elektrane otkako je Petrović 5. oktobra 2000. godine stiskao pesnicu, barabar s onih nekoliko stotina hiljada ljudi na beogradskim ulicama, onomad kad je tiranin padao. Sad je neki drugi na vlasti, ali Nikola ima preča posla, a i ne ide da se zamera kumu.
Zaštita životne sredine, Dragoljub Simonović, optužen za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Toliko uspešno brine o životnoj sredini da nije dozvolio da ta paljevina utiče na bilo šta u okolini kuće nesrećnog Jovanovića.
Građevinarstvo, saobraćaj i infrastruktura. Zoran Babić. Posle njegovog proletanja kroz naplatnu rampu kod Doljevca, kojom prilikom je usmrćena Stanika Gligorijević, rampa je srušena, a nove sagrađene na ulazu u obližnji Niš. Voli i zidanje, sopstveni mu brat zida hotel preko puta izvora najčistije vode u Srbiji, bez građevinske dozvole doduše, zagađujući taj isti izvor vode.
Spoljni poslovi. Tu bi već istorija mogla da se ponovi. Iako deluje da je Vuk Drašković totalno izmešao frogs and grandmothers u poslednje 3 decenije svog političkog bitka, čovek i dalje smatra na sve teme, unutrašnje i spoljašnje, posipa se pepelom, žali za prohujalim vremenima, ali ne odustaje od mantre kako je Udba osmislila i sprovela 5. oktobar, naravno uz stranu pomoć. A ne odustaje ni od podrške Vučiću. Gospa Dana, sa sve sinekuricom u NIS-u plaćenom 771.000 dinara mesečno, oduvek je imala informacije pre mnogih, pa bi i kao gospođa ministarka mogla da razmeni svoja iskustva sa stranim obaveštajcima na razne teme.
Privreda, neko od arapskih prijatelja. Kad možemo da poklonimo sve što smo im poklonili, državnim parama sponzorišemo njihove i naše zajedničke posrnule poslove, šta nas košta da raznim Alabarima uteramo još neku kintu u džep, why not?
Nepreglednih ima mnogo❗
….rekao bi dr Laza….
Pa jel' se Vulin sam pravdao, i nas zajebavao, da je 30 i par puta išao do Kanade i nazad i donosio po 9.999,oo $ jer nije po zakonu smeo više od 10 hiljada odjednom. pic.twitter.com/BbOMxB8LlR— Johnny Repp (@Charles40631760) October 5, 2020
Finansije, Vulinova tetka iz Kanade. Niko nema pojma kako se gospođa zove, ali ako je uspela sa svojim rođakom onako efikasno da prebaci silan keš u Srbiju, kako bi se julovac u uniformi nekako skućio, nema dileme da bi i budžet vodila pod konac.
Evropske integracije. Da se ne zavaravamo: u EU nećemo ući bar još 20 godina, pa kad nas već toliko razvlače, aj da im uzvratimo kontru – evo vam Vojislav Šešelj, pa se koljite (ne bukvalno) s njim.
Rad, zapošljavanje i boračka pitanja. Miša Vacić, bez ikakve dileme. Borac bez mane i straha, uvek u rovu sa svojim saborcima, nikad u prvim redovima, doduše, ali tu je, bori se za sebe, svoj šampanjac na gliseru i svoje partijske drugare po unutrašnjosti.
Prosvetu i nauku bi mogao da zaduži nekadašnji dekan Medicinskog fakulteta u Nišu Milan Višnjić, koji je za svog vakta uspeo da zaposli devet članova svoje najuže familije, od kojih dobar deo nije imao nikakve kvalifikacije za rad u naučno-obrazovnim institucijama. Čoveka su jedva smenili posle ko zna koliko afera, što nam garantuje kontinuitet u predanom obavljanju posla.
Državna uprava i lokalna samouprava: ako ne ode u daleku Kinu u diplomatiju, tatin sinak Radomir Nikolić idealan je pik na draftu, u žestokoj konkurenciji, za aferu ispred gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića, zvanog Faraon i bivšeg gradonačelnika Subotice Bogdana Labana, kolekcionara nekretnina, znanog i kao “iščupaću ti grkljan, staviću ti betonske cipele”.
Trgovina, turizam I telekomunikacije, Srđan Milovanović zvani Srki Kopernikus. Telekom mu iskeširao 200 miliona evra za firmu, kako bi doakao zlom SBB-u, a onda je ovaj znameniti Nišlija za približno isti iznos kupio Antena grupu (B92 I Prvu) od Grka. Priznajte, ko od vas ne bi voleo da bar na jedan dan ima 200 milki u džepu?
Predsedniče, da li smo bili od pomoći?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
