Opozicija bi teško preživela još jedan bojkot

Politika 27. jul. 202114:09 > 14:11
Podeli:
Foto: Vesna Lalić

Bojkot je i dalje, bar zvanično, opcija za opozicione stranke koje nisu izašle na prošlogodišnje parlamentarne izbore, a da li će učestvovati na predstojećim zavisi od toga da li će u dijalogu sa predstavnicima vlasti uspeti da obezbede bar minimum fer izbornih uslova. Ipak, postavlja se pitanje da li bi taj deo opozicije i finansijski i politički mogao da preživi propuštanje još jednog izbornog ciklusa. Sagovornici lista „Nova“ navode da bi opozicija teško izdržala još jedan bojkot, te da u tom slučaju sigurno ne bi mogla da bude alternativa Aleksandru Vučiću.

Najkasnije 17. ili 18. septembra bi trebalo da bude poznato da li će deo opozicije koji je bojkotovao prošlogodišnje izbore učestvovati na predsedničkim, beogradskim i parlamentarnim izborima, koji bi trebalo da budu održani najverovatnije u aprilu sledeće godine.

Iako se čini da se za njih sve vreme pripremaju, lideri opozicije odbijaju da govore o mogućim kandidatima i izbornim planovima, tvrdeći da njihovo učešće nije izvesno, te da će odluku o tome doneti po okončanju međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta.

Predstavnici opozicije ispred Skupštine Srbije Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Jasno je, međutim, da bi novi bojkot bio rizičan potez, a pojedine stranke već su platile visoku cenu takve odluke. Neke su ostale bez prostorija jer su izgubile izvore finansiranja, kod pojedinih je došlo do rasipanja članstva, a pitanje je da li bi propuštanje predstojećih izbora sada prihvatili i birači.

Bojkot je i finansijski rizična opcija

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, upozorava da je bojkot rizična operacija za kojom se ne poseže osim u slučaju krajnje nužde. On za naš list navodi da niko iz opozicije ne priželjkuje da donese takvu odluku.

Đorđe Vukadinović Foto:FoNet/Aleksandar Barda

„Sigurno bi bilo teško izdržati novi bojkot i u političkom i finansijskom smislu. To, međutim, ne znači da ne bi bilo pogubno prihvatiti bilo kakve uslove i izaći na izbore, jer bi time obesmislili relativni uspeh prethodnog bojkota. To je dosta teška odluka. Mislim da je opozicija izvukla pouke i da neće srljati u novi bojkot, a i režim će morati da izađe sa kakvim-takvim ustupcima“, smatra Vukadinović.

Bojan Klačar, programski direktor Cesida Foto:TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Da bi opozicione stranke mogle da prežive još jedan bojkot, smatra Bojan Klačar, programski direktor Cesida. On međutim ističe da  u tom slučaju njihova politička snaga da budu alternativa aktuelnoj vlasti teško da bi mogla da bude snažnija nego što je to danas.

„Većina stranaka je infrastrukturno mala, svedena uglavnom na Beograd, na manji broj ljudi i dominantno politiku kreira kroz dostupne medije ili društvene mreže, a manje se politika razvijala kapilarno, kroz građenje mreže i infrastrukture… Iz tog razloga mislim da bi mogli da prežive bojkot, jer imaju definisanu političku poziciju uglavnom kroz medijske nastupe i imaju relativno male troškove“, kaže Klačar.

Treba planirati nekoliko koraka

On dodaje da opozicione stranke koje budu bojkotovale izbore sasvim sigurno ne bi bile ni u boljoj finansijskoj poziciji.

„Mislim da je jedan od razloga zbog čega je i odluka o bojkotu bila rizična, jer kada se jednom krene u bojkot, mora da se bude spreman da se taj bojkot ponovi. Čini mi se da u tom momentu stranke opozicije nisu razmišljale o tom nekom drugom ili trećem koraku koji će da usledi. To je razlog zbog čega se meni čini da u ovom momentu stranke u opoziciji deluju drugačije, odnosno čini mi se da su one već sada postavljaju kao da će izaći na sledeće izbore. Prošli put to nije bio slučaj“, navodi Klačar.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Prošlogodišnje parlamentarne izbore bojkotovale su Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Dveri i Pokret za preokret. Sa druge strane, u trci za poslanička mesta učestvovali su Dosta je bilo, Pokret slobodnih građana, Jedan od pet miliona, Koalicija za mir koju je predvodio Čedomir Jovanović, Zdrava Srbija… Nijedna od tih stranaka nije prešla čak ni sniženi cenzus od tri odsto.

Iz redova opozicije to je pošlo za rukom samo SPAS-u Aleksandra Šapića, koji je godinu dana kasnije pristupio SNS-u.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar