NOVOGODIŠNJI INTERVJU Srđan Milivojević: Ovo nije borba za vlast i za mandate. Ovo je borba za slobodu

U razgovoru za naš list, Milivojević govori upravo o tom odnosu sa ostalim opozicionim strankama, pokušaju režima da ugasi Tužilaštvo za organizovani kriminal, a priča i o vrhovnoj javnoj tužiteljki Srbije Zagorki Dolovac i i prvom čoveku TOK Mladenu Nenadiću. Da li ih vidi kao protivnike režima i spasitelje zarobljenog srpskog pravosuđa? Pročitajte u nastavku teksta…

Kad podvučete crtu, kakva je bila 2025. godina u Srbiji?

Iza nas je godina koju su obeležili hrabri, slobodoljubivi i dostojanstveni ljudi, rešeni da povrate svoju slobodu. Ovo je godina hrabrog srca, u kojoj je Srbija spoznala da ima svoju budućnost, da ima dostojne naslednike 1.300 kaplara. Studenti su pokazali da su pokretačka snaga našeg društva i njegov najbolji deo. Jedna slobodarska, državotvorna ideja, suprotstavljena je sveopštoj destrukciji, razaranju našeg društva, bagatelisanju viševekovne borbe za slobodu oličenim u politici Srpske napredne stranke. Pamtićemo ovu godinu i po tome što je diktator posegnuo za svime što mu je na raspolaganju iz bogatog arsenala zla, ne bi li opstao na vlasti.

2025. je bila godina ogoljenih istina. Godina u kojoj je postalo jasno da institucije ne funkcionišu, da državom upravlja kriminalna grupa koja procesima rukovodi motivisana paničnim strahom, a ne zakonom, održavajući razoreno društvo na ivici permanentne krize. Ali 2025. je istovremeno bila i godina u kojoj se pojavila nova politička snaga koja ne dolazi iz stranačkih centrala, već iz dubine društvene potrebe da se kriza okonča, a nenormalnost zaustavi. Studenti su pokazali da postoji generacija koja ne pristaje na poniženje kao normalno stanje i to je najvažnija činjenica ove godine. Godinu završavamo sa 400.000 potpisa građana koji su stali pod zastavu slobode, koji su raspisali pobedu i nagovestili kraj tiranije i besomučne pljačke.

Od samog starta dali ste bezrezervnu podršku studentima, i najavili da ćete podržati njihovu listu na vanrednim parlamentarnim izborima, ako i kad ih bude bilo. Kako mislite da će se to odraziti na vašu stranku i nemojte odgovoriti da to sad nije važno?

Prilikom donošenja odluka, Demokratska stranka se ne rukovodi onim sto je profitabilno za stranku, već onim što je ispravno i korisno za Srbiju. Kad god je Demokratska stranka bila jaka i kada smo bili u prilici da sprovodimo svoju politiku, Srbija je išla u dobrom pravcu. Ovo nije borba za vlast i za mandate. Ovo je borba za slobodu, ovo je epska borba dobra protiv zla. Naprednjaci nisu politički problem. Oni su civilizacijski problem.

S druge strane, mi nismo stranka koja podršku meri brojem mandata, ili aplauzima, već vrednostima. Tako dolazimo do toga da podrška studentima nije politički rizik, već politička obaveza. Ako ta podrška znači da menjamo ustaljene obrasce razumevanja pojma opozicije, spremni smo i na to. Politika koja se ne menja zajedno sa društvom prestaje da ima smisla. Podrška studentima nije neka emotivna reakcija ili populizam što nam se u površnom sagledavanju spočitava, to je strateško i vrednosno opredeljenje. Studenti su danas jedini autentični nosioci društvenog legitimiteta, nisu kompromitovani političkim kalkulacijama i jasno su artikulisali zahtev za normalnom državom. Ako to znači da se stranke povuku korak unazad kako bi društvo napravilo dva koraka napred, onda je to odgovorna politika.

Većina vaših opozicionih kolega smatra da opozicija treba da izađe na te izbore. Šta biste im poručili sad, na kraju ove godine?

Da odmah napuste Skupštinu koja je sasvim obesmišljena, jer je postala natkriveni deo Ćacilenda i predstavlja režimsku fasadu kojom vlastodršci neuspešno pokušavaju da prikriju činjenicu da je u Srbiji uništen politički život. Takođe, više puta sam pozvao one koji sebe smatraju opozicijom, da podrže studentsku listu i doprinesu stvaranju referendumske atmosfere na sledećim izborima na kojima će građani birati između sledeće ponude: Ili Srbija Ili napredna mafija! Uveren sam da će većinska Srbija dati jedini ispravan odgovor.

Da li su vaši odnosi narušeni nakon ovog razmimoilaženja? Komunicirate li s kolegama iz opozicije?

Razlike među nama postoje i one su ozbiljne i vidiljive, ali komunikacija postoji i normalno je da postoji. Opozicija nije monolitna i ne treba da bude. Problem nastaje onda kada se razlike pretvore u izbegavanje odgovornosti za budućnost Srbije i pretvore se u brigu za budućnost sopstvenog političkog opstanka. Mi ne sporimo ničije pravo na drugačiju taktiku, ali insistiramo na tome da se ne prelazi granica ispod koje politika postaje saučesnik u simulaciji demokratije. Dijalog je moguć, ali ne po cenu gubitka principa.

Kako komentarišete sve što se trenutno dešava oko TOK? Da li mislite da će vlast istrajati u svojim namerama da ovo tužilaštvo praktično "uguši"?

Predstavnici režima stalno jadikuju kako oni traže neku pravdu. Da je stanje normalno pravda bi tražila njih, a ne oni nju. Kriminalna vlast će pokušati da uguši svaku instituciju koja pokaže i minimum samostalnosti u odlučivanju. TOK je postao problem zato što se dotakao same srži sistema - nekažnjivosti. U režimu u kome su kriminal i korupcija načini upravljanja, svaka institucija koja pokušava da radi svoj posao postaje pretnja. Ovo nije borba za jedno tužilaštvo, već borba za ideju da zakon važi za sve. Ako TOK padne, to će biti poruka da je pravna država formalno ukinuta. Režim očigledno misli da ako nema Tužilaštva za organizovani kriminal, onda valjda nema ni organizovanog kriminala. Još pre tri godine kazao sam u Skupštini da je neverovatno kako nam je država neorganizovana, a kriminal je tako dobro organizovan, a vode ih isti ljudi.

Vidite li Mladena Nenadića i Zagorku Dolovac kao nekakve spasitelje i protivnike režima ili imate drugačije objašnjenje za ovo što se dešava?

Ne verujem u spasitelje, posebno ne u sistemu koji je godinama institucionalno razgrađivan, u kome su ti isti ljudi bili deo sistema. Svako ko u ovakvim okolnostima pokuša da radi svoj posao u skladu sa zakonom, automatski ulazi u sukob sa režimom. Srbiji nisu potrebni spasitelji, potrebne su nam institucije Samo promenom političkog okvira, a ne oslanjanjanjem na pojedince u urušenim institucijama, možemo izgraditi funkcionalnu državu. Uveren sam da će mnogi predstavnici režima baš pred ovim sudom imati pošteno suđenje. To će biti jedino pošteno u njihovim biografijama.

Hoćemo li imati izbore u 2026. godini?

To zavisi od naše odlučnosti, istrajnosti i hrabrosti. I ni od čega ili koga drugog.

Šta biste poželeli građanima Srbije?

Poželeo bih im da naredna godina bude godina u kojoj ćemo odlučnije pratiti one koji su ove godine pokazali zrelost, odgovornost i političku lucidnost kakvu odavno nismo videli. Svima nama bih poželeo da njihova energija ne bude potrošena, instrumentalizovana ili ugušena, već pretočena u stvarne političke i društvene promene. Poželeo bih građanima Srbije dobro zdravlje, porodičnu sreću i da povratimo svoju Slobodu, kako bismo konačno živeli normalno. Vašoj redakciji bih poželeo da opstane, uprkos ogromnim naporima režima da Vas ugasi, a vama lično uz ove želje koje sam uputio i građanima Srbije želim da sledeći novogodišnji intervju radite sa novim predsednikom Vlade koga će predložiti studentska lista. Do pobede i slobode!