Povodom zajedničke odluke predsednika Srbije Aleksandra Vučića i člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da se 15. septembar proglasi za Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, istoričari koji su govorili za Nova.rs su saglasni da je reč o važnom datumu za srpsku istoriju, pošto je u pitanju početak proboja Solunskog fronta. Međutim, mišljenja im se u drugim aspektima mimoilaze.
Odluku o zajedničkom prazniku Srbije i Republike Srpske saopštio je danas Aleksandar Vučić, najavljujući da će pomenuti datum predložiti drugim organima na usvajanje.
“Doneli smo odluku koju ćemo sprovesti u delo. Dogovorili smo i koji datum da predložimo našim drugim organima, to bi bio 15. septembar, dan kada je probijen Solunski front”, rekao je Vučić na zajedničkoj pres-konferenciji nakon sastanka državnog vrha sa političkim predstavnicima Republike Srpske.
Za istoričara Dejana Ristića, pomenuta odluka je potpuno ispravna i utemeljena, ponajviše zbog toga što Srbija nije imala do sada sličan praznik.
“Brojni evropski narodi imaju praznike koji potenciraju potrebu za jedinstvom i poštovanjem državnih simobla. Datum je veoma dobro izabran, jer je reč o jednoj od odlučujućih bitaka u Prvom svetskom ratu na teritoriju čitave Evrope. To je datum koji pored junaštva simbolizuje i jedinstvo nacije”, navodi Ristić, dodajući da je irelavantno da li će pomenuti datum poneti epitet državnog praznika.
S druge strane, profesorka istorije Ljubinka Trgovčević kaže za Nova.rs da je početak proboja Solunskog fronta manje važan od samog kraja Prvog svetskog rata na teritoriji Srbije.
“Dan početka proboja Solunskog fronta, koji nije izvršila samo srpska vojska, se može vezati i za stvaranje jugoslovenske države. Srpska vojska je prešla i u druge delove jugoslovenskog prostora. Nisam sigurna da ova vlast to baštini i želi da obeležava”, rekla je profesorka Trgovčević.
Za istoričara Čedomira Antića, odluka da se 15. septembar obeležava kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, jeste dobra, ali je problematično što su tu odluku doneli sami Vučić i Dodik.
“Podržaću ovaj praznik, mada mislim da je komplikovan naziv. Dobro je da postoji ovakva vrsta politike Srbije, ali nije dobro što je sve zasnovano na delovanju dva čoveka, jer šta ćemo ako se neko od njih dvojice prehladi? Onda će se prehladiti i naši odnosi”, naveo Antić, dodajući da je postojao još jedan datum koji se mogao obeležavati kao veliki srpski praznik:
“U pitanju je 13. novembar – kad je Srbija odredila svoje granice na zapadu, pre nego što je stvorena Jugoslavija. Taj datum je jednako važan za našu istoriju”, poručio je Antić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare