Završetak epidemije koronavirusa oslabiće ekonomiju i pred građanima Srbije će biti jedan izazovan i težak period. Ipak, kraj krize predstavlja i šansu da ljudi budu međusobno povezaniji i da se na polju ekološke svesti isprave greške koje su načinjene u prošlosti, smatraju stručnjaci u razgovoru za portal Nova.rs.
Gotovo da nema čoveka u Srbiji koji nije postavio pitanje kako će izgledati život posle koronavirusa. Najava promena probudila je određeni strah kod ljudi, usled nemogućnosti da procene u kom pravcu će se razvijati njihova svakodnevica narednih godina. Ipak, kako navode naši sagovornici, život posle koronavirusa ne mora nužno da bude loš, te da će, uz ekonomske i zdrastvene, faktor ljudske odgovornosti biti ključan za dalji razvoj, kako u svetu, tako i u našoj zemlji.
Filozof Ivan Milenković ističe da ne treba očekivati velike promene na makro planu, te da će se život najviše promeniti onima koji u ovom periodu ostanu bez posla.
„Period posle koronavirusa će se razlikovati kod nas u odnosu na razvijene zemlje. Mislim da će u Srbiji biti sve gore, dok je, s druge strane, ova kriza šansa za Evropu i Ameriku da stvore nešto novo. Pre svega, mislim na drugačiji politički poredak. Ne verujem da će liberalne demokratije da padnu i da se promene, ali bi unutar njih mogla da nastane pravednija raspodela i neki kvalitetniji oblici solidarnosti“, rekao je Milenković.
On napominje da ipak postoji opasnost da se, nakon korona krize, probude nacionalne države koje baštine, kako ocenjuje, fašisoidne politike. U tu rizičnu grupu, kako kaže, spada i naša zemlja.
„Nastao bi veliki problem ukoliko bi oni preuzeli primat. Međutim, verujem da će preovladati zemlje koje imaju veliku demokratsku tradiciju i da će one razviti takve oblike života koji će omogućiti pravedniju raspodelu bogatstva i doprineti smanjenju jaza između bogatih i siromašnih“, nada se on.
S druge strane, psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović, ističe da život u našoj zemlji, kao ni u čitavom svetu, neće izgledati isto po okončanju epidemije, te da su ljudi, nakon što su prebrodili početne probleme nastale usled vanrednih okolnosti, postepeno počeli da razmišljaju o svom budućem životu.
„Na individualnom planu biće velikih razlika, u zavisnosti od toga kakva su bila iskustva ljudi u ovom periodu i kako ih je ova situacija pogodila. Pre svega, mislim na finansijski i zdravstveni aspekt. Na globalnom planu su veoma različiti utisci. U pogledu ekonomije, a ona pogađa individualne živote ljudi, verovatno situacija neće biti laka dugo vremena posle pandemije. Ali, ako ljudi budu dovoljno pametni kao zajednica, neke stvari koje su se desile na nivou ekološke svesti, mogu pomoći da se ova kriza iskoristi kao šansa da se ne ponavljaju greške iz prošlosti“, smatra Džamonja Ignjatović.
Ona dodaje da će ljudi težiti da povrate pređašnji način komuniciranja, te da je vidljivo da svi jedva čekaju mogućnost da se ponovo okupljaju i uživo razgovaraju.
„Kvalitet komunikacije je bolji kad se ljudi vide uživo. Neće se promeniti bliske relacije, ali će postojati oprez kad je reč o fizičkoj distanci. A to je i dobro, jer, kako kažu, virus će prilično dugo ostati sa nama“, navodi ona.
Istoričarka Ljubinka Trgovčević ističe da iskustva iz prošlosti pokazuju da, gotovo po pravilu, posle velikih kataklizmi i ratova, sledi period opuštanja, te će se tako ponašati i ljudi u Srbiji.
„Kao nijedna do sada, ova kriza je pokazala da je svet jedno veliko globalno selo. Ne postoje više događaji lokalnog karaktera i oni koji se odnose na stanovništvo određenog područja. To može biti dobra strana ove epidemije – iniciraće se veće globalno povezivanje na nivou međunarodnih i građanskih organizacija i ljudi će shvatiti da je svet jedno zajedničko mesto“, smatra Trgovčević.
Ona ipak dodaje da će epidemija koronavirusa neminovno uticati na ekonomiju, koja će pretrpeti ozbiljne posledice.
„Neka radnička prava, koja se više od jednog veka ostvaruju, će se potpuno potreti. To će biti povratak u 19. vek kad radnici nisu imali nikakva prava. S jedne strane, može se očekivati nova revolucija, u smislu borbe za ostvarivanje elementarnih ljudskih prava. To, pre svega, znači da će radnici morati da se bore kako bi se vratili na staro. Zbog viška radne snage, doći će do suspenzije radničkih prava i to može pokrenuti novi otpor“, kazala je ona.
Suživot sa koronom će zahtevati promenu navika, ali ljudi će se brzo prilagoditi njima
Prema oceni Ljubinke Trgovčević, ljudi će morati da se naviknu da vode život na distanci, ali da će, ukoliko se situacija stabilizuje, veoma brzo zaboraviti ovaj period.
„Fizička distanca svakako nije karakteristika Mediterana i srpskog naroda. Ljudi brzo zaboravljaju, čim prođe neposredna opasnost, oni se fokusiraju samo na lepe stvari. Takav je bio slučaj i sa prethodnim epidemijama na ovim prostorima“, navodi ona.
Na pitanje kako će izgledati suživot sa koronavirusom, Ivan Milenković ističe da je situacija trenutno veoma nejasna, ali da ipak misli da se život neće drastično menjati, navodeći da je čovek navikao da živi sa različitim virusima.
„Potpuno sam uveren da ćemo se vratiti na život koji smo vodili pre nošenja maski. Ne verujem da će se život i način ponašanja bitno promeniti posle koronavirusa. Kolebanja se mogu očekivati do kraja ove godine, ali već od sledeće verujem da ćemo se vratiti na staro“, optimističan je on.
Tamara Džamonja Ignjatović smatra da će korona kriza najviše uticati na komunikaciju ljudi, te da je individualno pitanje koliko će period za nama doprineti da pojedinci redifinišu vrednost svog života.
„Za mnoge su se organizacija i način života već promenili. Za jedne na bolje, za druge na gore. Ako je neko imao egzistencijalne probleme, onda je i dalje vrlo zabrinut i ta briga će potrajati. Ako je neko iskoristio ovaj period kao slobodno vreme i mogućnost da otkrije svoje kreativne potencijale, onda to može da bude i pozitivan podsticaj. To su individualna pitanja, a na globalnom nivou će sigurno doći do nekih promena. Svako iskustvo donosi izvesnu promenu“, objašnjava Džamonja Ignjatović.
Ona je istakla da će, pre nego što otpočnu novi način života, ljudi imati probleme i prilikom povratka na stare navike i obaveze.
„Trebaće nam vremena da se vratimo na staro, jer je većina ‘ispala iz koloseka’. Promenili smo ritam i način života, tako da će povratak na stari način života biti veliki izazov i nešto sa čim ćemo se suočiti pre otpočinjanja nečeg novog. Neće nam biti lako da se vratimo na jednostavne fizičke kontakte, koji su uobičajeni u našoj kulturi. Postojaće zazor i nastojaćemo da budemo oprezni i uzdržani. Ipak, mislim da nam neće biti teško da se naviknemo na to, jer smo neke stvari već počeli da primenjujemo“, zaključuje ona.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare