43
"Skup nade 26. maja" za pristalice Srpske napredne stranke koje su jutros, ranom zorom stigle u Beograd kako bi učestvovali na kontramitingu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ima različito značenje. Za jedne je zaista skup nade i obećanja da će "sutra biti bolje", za druge je današnji dan samo "izlet u srpsku prestonicu", dok je za treće, one najvažnije, tiho silovanje. Da, upravo ovako su ljudi sa Kosova koje smo zatekli ispred i okolo Palate Srbija na travi, betonskim pločama i na trotoaru, opisali svoje današnje putešestvije.
Ispred Palate Srbija ima svega i svačega, doslovno rečeno. Pristalice Srpske napredne stranke raštrkani su svuda – jedni sede kod fontane i brčkaju ruke, drugi su zaposeli okolne kafiće, treći vežbaju aplaudiranje i slogan namenjen predsedniku Vučiću, a ima i onih koji su se izuli i opustili na zelenoj travi.
Oko 70 autobusa sa Kosova krenuli su još sinoć put Beograda. Mnogi putnici su umorni, nije im ni do čega jer su proveli 12 sati u putu, a kako nam pričaju, imali su mnogo problema dok se nisu „usidrili“ kod Palate Srbija.
Kolege iz Komunalnog preduzeća u Gnjilanu Miloš Mikić i Darko Đokić kažu za Nova.rs da su iscrpljeni od puta, a tek ih čeka ono zbog čega su došli.
„Plašim se hoću li izdržati do večeras, već sam bio zaspao na travi. Ali nema veze, odmorićemo se kad dođemo kući, bitno je da predsednik vidi da smo došli zbog njega. Rano je, ima još nekoliko sati do skupa, ali prošetaćemo, šta da radimo. Možda ćemo otići do tržnog centra, kažu ljudi da je blizu, možda ima nešto da se kupi“, priča Miloš gledajući u Dragana.
„Nećemo nigde ići, bojim se da se ne izgubimo. Sedećemo ovde, imamo vodu, sendviče, dao nam je čovek sve. Sklonićemo se u hlad ako ugreje, samo da ne bude kiše jer onda ne znam šta ćemo, nisam poneo ništa od stvari“, dodaje Drako.
Jedni jedu, drugi mašu zastavom i kačketima sa inicijalima predsednika države, a kad ih pitamo zbog čega su ovde, kažu „Rekli su nam da dođemo, dobili smo 30 evra“.
Rama Aljdija iz Kosovske Kamenice došao je „da vidi predsednika“. Tako kaže, dok je njegov sin Vidaje došao zbog tate.
„Došli smo sa komšijama, kažu idemo svi zajedno zbog predsednika. Dobro smo putovali, malo me noge bole, ali nije strašno. Protegao sam se već“, priča Rama.
Dodaje da ih je puno došlo sa Kosova, a iz njegove porodice samo on i sin.
„Stara majka je ostala kući, nepokretna je, pa ne može. Inače bi došla i ona. Što da ne? Lep je dan. Samo nek smo zdravi svi“, poručuje Vidaje.
Prišli smo jednoj grupi žena koje su bile naslonjene jedna na drugu ispod improvizovanog suncobrana. Mučile su se kako da ga nameste, a da ne pada. Tužne su, umorne, a na pitanje možemo li da porazgovaramo, kažu nam „Možemo, ali nemojte nas slikati zbog ovoga što ćemo vam reći“.
„Ovo je tiho silovanje. Silovanje. Drugačije se ne može nazvati. Ostavili smo decu dole da bismo došli ovde. Pokvario nam se autobus ispred Leskovca, mislite da je neko došao da nas pita kako smo? Tretiraju nas kao stoku, samo im je bitno ‘da smo sve na broju’. Kao ovce. Ima li nade za bolji život? Možemo li da se nadamo? Nemamo ništa protiv predsednika, da se razumemo. Ali ova prisila da dođemo ovde je silovanje. Teško nam je, dole gde živimo je teško, ostavili smo same, ne daj Bože da se nešto desi, da ih neko napadne. Svo radno sposobno stanovništvo je došlo u Beograd. Na Kosovu su ostala samo deca i nemoćni, ne dao Bog da krenu Albanci, ko će im pomoći?“.
Pročitajte još:
43
0
1
23
Tišina. Muk. Jedna drugu teše da će ova dva dana brzo proći i da će vrlo brzo zagrliti svoju decu.
Njih četiri, a sigurno ih ima mnogo više, došle su jer su ucenjene. Izgubiće posao, izgubiće dinar, izgubiće život.
„Radimo u jednom preduzeću, gazda je samo rekao: Planirajte 26. maja za Beograd, nema diskusije. Niko nije smeo reč da mu kaže“.
Nažalost, nisu jedine.
A ima i onih koji su nas dozivali da im priđemo kako bi nam u nekoliko rečenica objasnili „svoju ljubav prema predsedniku“.
Tako je Bojan Simić iz Klokot Banje u opštini Gnjilane ležao na travi i čekao ortake da mu donesu pivo. Kaže da se u njegovoj kući poštuje Vučić i da je cela uža i šira rodbina došla kako bi predsedniku pružili podršku.
„Mi svi volimo Vučka. Ja imam u kući njegovu sliku. Otkad je on na vlasti, mnogo nam je bolje. Ide na bolje, to je važno. Godinu dana ljudi nisu primali minimalac, a kada je on došao na vlast, sve je isplatio odjednom. Ipak ljudi žive od toga. Hvala mu što misli na nas“, priča nam Bojan, duboko ubeđen u to što govori.
Dodaje da je put prošao sjajno, iako su krenuli dosta ranije preko samog skupa.
„Nije bilo problema u putu. Stigli smo jutros u 6 sati. Sami smo pravili plan oko polaska jer su nam prošli put na granici pravili problem, vraćali su nazad autobuse, kao i sada ove koji su kasno krenuli. Zato smo se orgnaizovali da krenemo ranije. Zapravo, to su organizovali predsednici naših sela“.
Na pitanje kako se živi u Gnjilanu, Bojan odgovara da je za sada mirno i tiho, dok je Priština „katastrofa“.
„Užas jedan, Mitrovica takođe. Žalosno je zbog one dece tamo. Ali šta da se radi“.
Jedna grupa muškaraca sa kačketima sa Vučićevim inicijalima vikali su nas d aih fotografišemo za uspomenu. Ipak, predomislili su se kada smo im rekli „koje su novine u pitanju“.
„Koja je televizija? Novine? Nova.rs? A ne, ne, ne. Ni slučajno, ne treba, hvala. Super je bilo u autobusu, kad ima mnogo ljudi, brzo vreme prođe. Krenuli smo ranije da se ne bismo puno zadržavali na granici. Predsednik je sve odlično organizovao, svaka mu čast. To napišite“, kaže „kolovođa“ ove grupe.
S druge strane, bilo je i onih koji su se već pokajali, a da još nisu ni stigli na „skup nade“. Žale se da im „ljudi u crnom“ ne daju vodu.
„Psovao sam u autobusu i državu i Vučiću i sve po spisku. Ustao sam juče ujutru u sedam, celu noć nisam spavao u autobusu zbog nekih koji su se izopijali i pevali. Sad treba da čekam miting, 48 sati treba da sam budan. Zbog čega? Trebalo je da krenemo jutros rano, ali su se predomislili i rekli ranije. Umorni smo, a ne daju nam vodu. Otišao sam da uzmem sa palete, oni kažu: Dobio si jednu. Pa popio sam, brate. Kažu: Dođi za dva-tri sata, kad ožedniš. Zašto ne smem da uzmem vodu? Došao sam jer moram da dođem. Ako ne dođem, nemam posao. To je ucena iz opštine. Radim na građevini, gazda mi je u državnom preduzeću, rekao je: Ideš za Beograd, nema govora. Pravili su samo dve pauze za 12 sati. To je strašno. Ali sledeći put ko me pozove, samo nek proba. Prisilio me je da dođem. Kažu: Daje Vučić pare. Kome daje? Nama ništa nije dao osim vode i sendviča i to nam vodu ograničava. Ja nisam dobio dnevnicu, samo su dobijali ovi iz Mitrovice i oni koji su članovi SNS-a. Ne daj Bože nikom. Nema ko ga ne psuje“.
Njegov kolega koji je na stomaku ležao na travi, skrivajući lice, povikao mu je da prestane jer je „sada već gotovo“.
Oko desetak mladih žena stajalo je pored albanskog autobusa. Kažu nam da su sve iz Zdravstvenog centra Gnjilane i da je danas ova ustanova prazna.
„Svi su došli, niko nije ostao osim dispečera. Valjda se ništa neće desiti za dva dana. Umorne smo, ali bilo je i gorih dana. Preguraćemo i ovo. Srećom, ne pada kiša. Ponela sam knjigu, pa ću je čitati da mi brže prođe vreme“, kaže nam jedna od njih.
„Skup nade“. Ljudi se nadaju da će večerašnji kontramiting doneti značajne promene za život svih. Nadaju se i d aće dobiti povećanje plate jer su „ispoštovali predsednika“. Ali najviše je onih, verujte, koji jedva čekaju da se skup završi kako bi se što pre vratili svojim kućama i zagrlili svoju decu.
BONUS VIDEO: Sve je tu, sendviči, lanč paketi, zastave i „uvek uz Vučića“: Nišlije krenule i vozom u Beograd na miting
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare