15
Da li će Vučić ponovo biti primoran na povlačenje po pitanju litijuma? Kakve su posledice eksploatacije bakra u Srbiji? O tome pišu nemački mediji.
„Ustanak protiv planova za kopanje litijuma – Nemačka kao žrtveni jarac“ – naslov je teksta koji je na svom internet-portalu objavio nemački javni servis MDR, a prenosi DW. Autor teksta Andrej Ivanji piše:
„Broj protesta i demonstranata koji se u Srbiji suprotstavljaju kopanju litijuma, podjednako je iznenadio i zaštitnike životne sredine i vladu. Dok zaštitnici životne sredine pozivaju na narodni ustanak, jer strahuju od zagađenja biblijskih razmera, vlada u eksploataciji te sirovine vidi istorijsku šansu za srpsku privredu.“
Podseća se da se „19. jula nemački kancelar Olaf Šolc pojavio u Beogradu, da bi u kratkoj poseti podržao predsednika Aleksandra Vučića u njegovoj nameri da u Srbiji kopa litijum. Posle toga je u desetinama gradova širom zemlje više hiljada gnevnih ljudi izašlo na ulice. ’Samo preko naših leševa’, vikali su. Kao i: ’Napolje iz Srbije’, ’Mi nismo nemački opitni kunići’, ’Nemačka hoće da pretvori Srbiju u svoju koloniju’, ’Izdaja’…“
„’Nemci ponovo hoće da kopaju jame po Srbiji’, urlao je jedan govornik u Šapcu – asocirajući na nemačke ratne zločine za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu. Čak se i jedan kukasti krst, kombinovan s fotografijom Šolca, video na protestu.“
Tema litijum žestoko je uzburkala duhove u Srbiji, jer zemlja ima velike količine tog globalno bitnog lakog metala potrebnog za baterije, piše MDR. „A Nemačkoj i Evropskoj uniji je potreban još više, kako bi bila sprovedena agenda 2030 – naposletku, Nemačka hoće da do tada napravi 15 miliona električnih automobila.“
Nije manje važno ni to što EU hoće da smanji zavisnost od kineskog litijuma, pa je to postavila sebi kao strateški cilj.
„Oba političara su naglasila da se na Srbiju ne gleda kao na izvoznika sirovine, već da će u zemlji nastati čitav proizvodni lanac – od rudnika, preko proizvodnje baterija i katoda, pa do proizvodnje električnih automobila. I da Srbi ne bi smeli da propuste tu ’istorijsku šansu’. Uloga Šolca u tom spektaklu je bila da posluži kao kredibilan garant da će priroda u tom projektu ostati netaknuta.“
„Ali, te garantije sada nisu dovoljne Srbima, koji su za vreme desetogodišnje vladavine Vučića – uz pomoć medija dovedenih na liniju – sistematski huškani protiv Zapada. Donedavno je bulevarska štampa bliska režimu iznosila teorije zavere neprijateljske prema Nemačkoj, prema kojima BND hoće da izazove haos u Srbiji da bi svrgla vlastodršca Vučića, jer on, onako nepokolebljivo hrabar kakav jeste, odbija da prizna nezavisnost Kosova i da uvede sankcije Rusiji.“
„Svi neprijatelji litijuma, svi učesnici demonstracija iz provincije, trebalo bi da 10. avgusta dođu u Beograd na velike demonstracije koje bi svima trebalo da pokažu šta Srbi misle o projektu. To bi trebalo da bude upozorenje srpskoj vladi. Borci za zaštitu životne sredine se zaklinju da će se, ako treba, boriti do samog kraja, pa i fizički braniti svoje zemljište“, piše MDR.
Nakon predstavljanja stavova jednog od takvih protivnika eksploatacije litijuma u Srbiji, Aleksandra Jovanovića Ćute, i kratke rekapitulacije događaja posle protesta 2022, Vučićevog popuštanja i uvođenja zabrane kopanja litijuma („jedinog političkog poraza srpskog vlastodršca otkako je stupio na vlast“) i anuliranja te zabrane uoči posete Šolca, autor ovako završava svoj tekst:
„Tako se sada zaštitnici životne sredine i opozicija nadaju da će pritisak ulice moći da prošire toliko da će Vučić ponovo biti primoran na povlačenje. Ali, sada su okolnosti drukčije. Vučić sada ima Nemačku, EU i SAD na svojoj strani. Predstavnici vlade već su najavili šta će se desiti ako neko ovaj put pokuša da blokira međunarodnu saobraćajnu žilu-kucavicu: na osnovu zakonskih propisa biće sprečen policijskom silom – kao i u svakoj evropskoj demokratskoj zemlji.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
