"Nema izbora bez iznenađenja, stranke čuvaju adute za kraj"

U finišu kampanje pred izbore 21. juna, Klačar za Tanjug kaže da ne postoje nijedni izbori bez iznenađenja što može da se očekuje ili u odzivu ili kod stranaka koje su trenutno oko izbornog cenzusa."Ovo nisu izbori gde ćemo mi dobiti političku promenu, nisu izbori gde ćemo imati dramatične promene na vrhu, ali su ovi izbori gde možemo da dobijemo ili neku vrstu iznenađenja sa odzivom ili iznenađenja sa stranakama koje se danas nalaze oko cenzusa", rekao je Klačar.Oprezan je u prognozama, ali navodi da se pet ili šest stranaka svakako kandiduju da pređu cenzus, te smatra da je najveći izazov za opoziciju kako da ih birači prepoznaju, kako da ih izvuku iz tog velikog broja izbornih lista i da ih baš oni ubede da vredi za njih glasati."Definitivno će narednih pet ili šest dana da bude veoma važni, jer je za očekivati da je većina stanaka ostavila adute za kraj i naravno zavisiće od onog broja birača, a njih nije malo, koji svoju odluku donese u fotofinišu kampanje", navodi Klačar.

Kaže da na te birače može da utiče nepregledan skup tema, neka afera koja se pojavi u poslednjoj nedelji i u izbornoj tišini, bilo koji medijski sadržaj koji će da ođekne."Tu je vrlo nezahvalno prognozirati u kom pravcu će se stvari razvijati. Jasno je koje stranke imaju nešto veće šanse u odnosu na druge, govorimo o procentu, dva razlike što pripada vrlo promenljivim kategorijama", kaže Klačar.On je rekao da ključne poruke koje smo čuli do sada u kampanji su na neki način očekivane.Vladajuća stranka, navodi, insistira na onome što je uradila u prethodne četiri godine i na promociji takve vrste politike, i insistira da ključne poruke ispred te stranke nosi Aleksandar Vučić."SPS, kao mlađi koalicioni partner, insistira na ulozi Ivice Dacića. Sve duge poruke su na neki način u drugom planu", kaže Klačar.Opozicija je, navodi, podeljena, a njen deo koji izlazi na izbore pokušavao je konstruktivnim pristupom i odabirom tema kojima se vlast najčešće ne bavi da predloži neka rešenja koja do sada nisu bila primenjena i na taj način da animira birače."Onaj deo opozicije koji bojkotuje izbore na neki način je insistirao na nekoj vrsti negativne kampanje, iako su i oni u proteklih desetak dana promenili strategiju i zapravo u njihovoj strategiji je trenutno neki mirniji ton, neka ideja da ni oni ne ispadnu neki loši momci do kraja kampanje", rekao je Klačar.Kaže da kampanja nema veliku temu, ako se izuzme korona virus koji se nalazi na neki način "iza leđa" svake od tema o kojoj se govori."Opozicija je pokušala da nađe neke niše - obrazovanje, EU, odnos prema državnom uređenju, odnos prema ključnim međunarodnim akterima. Međutim, problem sa opozicijom koja izlazi na izbore je činjenica da je veliki broj lista, da su fragmentisani i da je vrlo je teško da birači uoče te razlike između njihovih ponuda", rekao je Klačar.Upitan da li će se birači opredeljivati na osnovu lidera ili programa, Klačar kaže da je za birače uvek lakše da se na neki način identifikuju sa nosiocem izborne liste, sa ključnom figurom koja reprezentuje neku političku stranku."Mnogo je lakše izraziti neku vrstu bliskosti i poverenja sa nekom ličnošću nego sa programom koji je apstraktan. Jedan od važnih momenata u radu opozicije jeste činjenica da ne postoji lider opozicije koji bi bio vodeći konkrent Aleksandru Vučiću i onda su stranke opozicije i prinuđene da na teme i programe privuku birače", rekao je Klačar.Kaže da samo kod vladajućih stranaka, SNS, SPS i manjinskih stranaka, postoji stranačka identifikaciju i takozvana sigurnost glasa."To znači da oni imaju veliku odlučnost njihovih birača da će izaći na izbore i glasati baš za njih", rekao je Klačar.Biračko telo opozicije i one koja izlazi na izbore i one koja bojkotuje je, kaže Klačar, meko, nemaju čvrstu podršku glasača, sigurnost glasa nije velika, a njihovi birači mogu da flukturiraju između stranaka koje su slične ili između stranaka koje imaju najviše sansu za izborni uspeh.Upitan kakve su šanse stranaka koje nemaju prepoznatljive lidere, Klačar je rekao da oni moraju da ponude nešto drugačije."To ne mora biti lider, može da bude drugačija kampanja, zanimljiv slogan, neka vrsta atraktivnosti kako bi ih birači prepoznali iz šume izbornih lista kojima se obraćaju, možda je tu najbolji primer PSG", navodi Klačar.Oni, kaže, mogu da primene jednu dobru strategiju koju ima UDS, a to je da se na neki način spuste na lokalni nivo, a treći način je da se nametnu temama što je, smatra vrlo je teško sa malim budežetima."SNS i SPS su na neki način pokrili veoma širok spektar tema, jer se oni obraćaju mejnstrim biraču. SNS u kampanji dotiče i ekonomiju i investicije, ali i međunarodno okruženje, penizonere, probleme dijaspore i mladih. Vrlo je teško sa malim budžetima nametnuti neku temu ili program o kome bi se govorilo", smatra Klačar.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram