Najnovije istraživanje: Šta kažu Srbi o EU i Rusiji i kakvog vladara priželjkuju

Organizacija Crta sprovela je telefonsko istraživanje o političkim statovima građana, u periodu od 25. februara do trećeg marta, a anketiranje je rađeno na na slučajnom uzorku od 1.011 ispitanika.Odnosilo se na spoljnu politiku Srbije, njene ekonomske, političke i bezbednosne partnere, a građani su iznosili stavove i oko Kosova, stanju demokratije, ali i da li bi za našu zemlju bilo najbolje da odluke donosi jak lider.Srbije je duže od deceniju na putu ka Evropskoj uniji, ali uprkos tome manje od 50 odsto građana zalaže se za članstvo. Ukoliko bi sledeće nedelje bio održan referendum za ulazak u EU, 44 odsto bi zaokružilo “da”, dok je 42 odsto protiv. Ostatak ili ne zna ili ne bi ni glasao.

Iako je nešto veći broj onih koji bi u Uniju, veći broj ispitanika (44 naspram 39 odsto) smatra da bi od toga Srbije imala više šete nego koristi. Sa druge strane, čak 43 odsto građana misli da Srbija nikada neće postati članica EU, dok 16 procenata veruje da bi u Evropsku uniju mogli da uđemo za između šest i 10 godina.

Rusija i Kina kao najvažniji politički partner, EU ekonomskiSamo 16 odsto anketiranih smatra da naša zemlja treba da uvede sankcije Rusiji, a 69 procenata misli da Srbija treba da zadrži dobre odnose sa tom zemljom, po cenu odustajanja od EU.Istraživanje Crte pokazalo je i da bi za Srbiju najvažniji politički partner trebalo da budu Rusija (34 odsto) i Kina (17 odsto), a treća po redu je EU (14 procenata).

Takođe, Rusija se vidi i kao najvažniji bezbednosni partner. To misli 42 odsto ispitanika, 13 odsto u tom pogledu izjasnilo se za Kinu, dok je za EU 11 procenata.Sa druge strane, Evropska unija (25 odsto) i zemlje članice (Nemačka - 16 procenata i Mađarska - tri odsto) percipiraju se kao najvažniji ekonomski partneri.

Kada se saberu ovi stavovi, ne čudi zašto su građani podeljeni kada je u pitanju spoljna politika Srbije. Tako 44 odsto njih smatra da bi Srbija trebalo da bude okrenuta EU i Zapadu, dok 43 procenta misli da da bi trebalo da budemo okrenuti ka Rusiji.Vojislav Mihailović, šef istraživanja javnog mnjenja u organizaciji Crta, navodi da su građani zbounjeni i da to vrlo dobro odslikava informacije koje građani dobijaju preko medija sa provladinom uređivačkom politikom.“Mi iz medija monitoringa znamo da je glavni narativ u tim medijima antizapadni, i to znatno više nego proruski. Sa druge strane, ukoliko se čuju tipovi poruka koje dobijamo kroz medije, uvek imamo poruke o prijateljstvu i bratstvu sa Rusijom i Kinom, a od početka rata o Ukrajini, o novim pritiscima sa Zapada i EU. Iako EU ne vide kao iskrene partnere, građani dobijaju informacije o neophodnosti investicija i finansija kada je u pitanju Unija. Zbog toga imamo tu zbunjenost, ali građani umeju da budu i pragmatični. Iako im je bliža Rusija, oni i dalje govore da bi glasali za EU na potencijanom referendumu”, ističe Mihailović u izjavi za “Novu”.Francusko-nemački plan i KosovoIstraživanje Crte je i pokazalo da najveći broj ispitanika - 30 odsto nije siguran šta predstavlja francusko - nemački plan o Kosovu. Petina, odnosno 20 odsto, misli da je to pritisak na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, dok 16 procenata smatra da je reč o “bacanju prašine u oči i zamajavanju javnosti da se prikrije lopovluk i korupcija”. Da taj plan predstavlja priznanje Kosovo stav je 14 odsto ispitanika.

Kao idealno rešenje za Kosovo, najveći broj građana (34 odsto) vidi u povratku na staro, odnosno da Kosovo ostane u sastavu Srbije, dok 20 smatra da je to neka vrsta dogovora - u tom pogledu osam procenata je za priznanje Kosova, sedam za podelu teritorije, a pet pdoržava francusko - nemački predlog.

Sa druge strane, kao najverovatnije rešenje najveći broj ispitanika (35 posto) misli da je to neka vrsta dogovora - 22 odsto priznavanje Kosova, 9 procenata francusko-nemački predlog, a 4 odsto podela teritorije.Jak lider koji odluke donosi samDa je u ovom trenutku za Srbiju najbolja opcija jak lider koji odluke donosi sam, bez Skupštine i Vlade, misli skoro polovina građana - 30 odsto njih sa tim se u potpunosti slaže, a 14 odsto se uglavnom slaže. Sa tim se ne slaže 41 procenat građana.

“Treba imati u vidu da svaki put kada je zemlja u krizi, ovakvi stavovi nisu iznenađujući. To nije nešto što je karakteristično samo za zemlje poput Srbije, već je slično i u Evropi i Americi. Nije toliko čudno, ali jeste zabrinjavajuće. S jedne strane može da se objasni time da smo u krizi, bilo ekonomski bilo politički, ali sa druge strane, pokazuje i sklonost građana kao autoritanim liderima, što smo viđali u prošlosti”, kaže Mihailović.BONUS VIDEO Bil Brauder o Srbiji koja je odbila da uvede sankcije Rusiji i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bilbrauderosrbijikojajeodbiladauvedesankcijerusijiipredsednikusrbijealeksandruvuiu-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4866891"]