Tokom izborne kampanje od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, slušali smo da je samo on garant mira i stabilnosti u zemlji i da ćemo, zahvaljujući njemu, izaći neokrinjeni . Slogan “Mir, stabilnost, Vučić” ubrzo nakon zatvaranja birališta zamenile su poruke šefa srpske države u kojima poručuje da nam preti glad, da nas čeka teška zima, da neće biti dovoljno energenata i da je svet na ivici nuklearnog rata.
Pročitajte još...
Dok je bila na delu trka za prvog čoveka države, Aleksandar Vučić je poručivao građanima da samo glas za njega garantuje mir i stabilnost, obećavao je je nove investicije, “letove u budućnost”.
“Nisam zabrinut zbog toga da li ćemo imati šta da jedemo i da preživimo, ali sam zabrinut zbog toga što će ekonomksi napredak u celom svetu biti usporen posle svega što se dešava. Zato ćemo se boriti za stabilnosti i mir“, govorio je Vučić tokom izborne kampanje.
Iako je rat u Ukrajini uveliko trajao u vreme kampanje i u značajnoj meri uticao na ishod izbora, lider naprednjaka u tom periodu nije obraćao pažnju na vremenske (ne)prilike niti je obaveštavao javnost da su nad našom zemljom “nadvili gradonosni oblaci” zbog toga što nismo zauzeli stranu u globalnom sukobu.
To je, međutim, primetio mesec i po dana kasnije, nakon razgovora sa patrijarhom Porfirijem.
“Srbija je u mnogo težoj situaciji nego što to izgleda danas. Napolju ne biste primetili bilo kakav problem i nema ga u ovokm trenutku. Da li se ozbiljni i gradonosni oblaci nadvijaju nad našom zemljom – da. Ne krijem to od naroda, ne mogu to ni od vas“, poručio je šef srpske države, uz napomenu da će leto brzo proći, a „onda nam sledi najteže vreme od 1944. do danas“.
Zastrašivanje građana i poruke da nas čeka težak period, izrečene su i nekoliko dana ranije i to tokom gostovanja na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.
„Trebalo bi razmišljati hoćemo li imati dovoljno benzina, uglja, gasa… Hoćemo li moći da preživimo. Zima, koja dolazi, biće najteža na planeti zemlji u poslednjih 70 godina. Problem je što niko ne želi nikog da čuje, osim svog navijačkog stava. Ono što je sigurno to je da će nedostajati mnogo hrane. Energenata ima dovoljno, ali zbog sumanute politike sa svih strana oni neće biti dostupni, ali ne zato što nema dovoljno. Međutim, hrane neće biti dovoljno i to vam sad saopštavam sa sigurnošću“, poručivao je neki drugi Vučić, potpuno drugačiji od onog za kog su građani glasali na izborima početkom aprila.
Kao logičnim, nameće se pitanje – kom Vučiću možemo verovati?
“Nijednom, ni drugom”, odgovara na naše pitanje glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN, Milan Ćulibrk.
U razgovoru za naš list, on navodi da nije verovao Vučiću kad nas je, tokom kampanje, uverovao da je garant mira i stabilnosti.
“Znao sam da nam preti, ne možda najstrašnija zima od 1944. godine, ali vrlo turbulentan period koji će obeležiti značajno visok rast cena, pad životnog standarda. Već u prva tri meseca realne penzije su tri, četiri odsto manje nego što su bile prošle godine, a nastaviće da padaju do kraja ove godine”, objašnjava naš sagovornik.
Energetska kriza, koju toliko često aspostrofira prvi čovek države, bila je očekivana i pre rata u Ukrajini, imajući u vidu da su energenti dramatično poskupeli, a pre ruske agresije na Ukrajinu, cene hrane su počele da skaču, podsetio nas je tokom razgovora naš sagovornik.
“U poslednjih 12 meseci je hrana poskupela 30 odsto i to nije moglo da zaobiđe ni Srbiju. Svako ko je hteo, mogao je to da vidi i da mu ne padne na pamet da, u takvim okolnostima, priča o miru, sigurnosti i stabilnosti”, podvlači on.
Promena kursa onih koji su na vlast došli zahvaljujući garancijama da će biti “naš kišobran” u trenucima kad se počne da “pada grad”, možda najbolje oslikava anegdota o odgovornosti, koju je ispričala premijerka Srbije, Ana Brnabić.
„Naši građani nemaju osećaj koliko je ovde struja jeftina. Hajde, kad izađemo iz prostorije da za sobom ugasimo sijalicu, državi će biti malo lakše da preraspodeli struju negde drugde, ili manje uveze. Kada sam živela u Velkoj Britaniji, imali smo luster sa tri puta četiri sijalice i odvrnete neku jer vam ne trebaju sve. Tamo je stuja toliko skupa da svaki dan razmišljate kako da ja budem efikasnija zato što te lupi po džepu“, rekla je Brnabić.
A kako je u “ekonomski tigar Balkana” došao u situaciju da mora da brine o tome koje su mu sijalice odvrnute i da li će biti praznog stomaka?
Pročitajte još...
Za urednika NIN-a deluje neverovatno da uopšte neko može da govori o gladi u zemlji u kojoj postoje milioni tona viškova pšenice, kukuruza i u kojoj se proizvodi duplo više ulja i šećera nego što joj je potrebno.
“Srbiji ne preti glad, već poskupljenja koje Vlada odlaže. Suština je da mi budemo prezadvoljni što ima bilo čega i da ne pitamo koliko to košta, čista psihologija. Plašiće nas glađu da ne bismo pitali zašto je sve tako dramatično poskupelo, a svi znamo da morati da poskupe i struja i gorivo i hrana… Jedino će realno padati plate i penzije”, zaključuje Ćulibrk.
Suočavanje sa poskupljenjima kad istekne uredba
Ćulibrk je za “Novu” podsetio da je uredba o zamrzavanju cena osnovnih životnih namirnica produžena na inicijativu šefa srpske države i da ćemo se, pošto ona istekne, suočiti sa formalnim poskupljenjima.
“Oni su još jednom, na Vučićevu inicijativu, produžili uredbu o zamrzavanju cena osnovnih životnih namirnica na nivou iz novembra 2021. godine. Kad ta uredba prestane da važi, mi ćemo suočiti i sa formalnim poskupljenima, mada se suštinski već suočavamo. Ko je u poslednjih dva meseca kupio u pekari hleb po ceni od 49 dinara, ako jedna pereca od 100 grama, košta 45 dinara?”, upitao je on.
BONUS VIDEO Vučić: Ne odvrćem sijalice da bih uštedeo na računu za struju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare