Merkelova Vučiću servirala Trampov uslov, famoznu tačku 10

Dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, nakon Vašingtona i Bele kuće, preselio se u Brisel gde će pokrovitelj razgovora, ili bolje rečeno supervizor, biti Evropska unija.Domaćini sastanka, na kojem je ponovo prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti, bili su visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. Briselski razgovori o Kosovu održali su se svega tri dana nakon “istorijskog sporazuma” dveju strana o poboljšanju ekonomskih odnosa, čijem je potpisivanju prisustvovao i predsednik najmoćnije države sveta Donald Tramp. Pomenuti dijalog u glavnom gradu Belgije zapravo je bio nastavak razgovora iz Bele kuće, a ovoga puta, umesto predsednika SAD, on se odvijao pod budnim okom Angele Merkel, kancelarke Nemačke - najmoćnije države EU.

Sporna i misteriozna “tačka 10”, oko koje se najduže raspravljalo nakon prvog sastanka u Vašingtonu, zahtevala je da se obe strane obavežu na međusobno priznanje i zaštitu etničkih manjina, što ju je činilo problematičnom za srpsku stranu. Dodatnu dozu misterije, kad je reč o ovom predlogu, dao je specijalni savetnik SAD za dijalog Beograda i Prištinene Ričard Grenel, koji je negirao da je pitanje međusobnog priznanja uopšte bilo na stolu tokom razgovora u Beloj kući. Nakon završetka razgovora u Vašingtonu, Grenel je novinare obavestio da će se o pomenutoj "tački 10"razgovarati u Briselu, te će pregovarači uz superviziju EU otvoriti i tu temu.https://www.youtube.com/watch?v=A4ZGAYOdP60&feature=emb_titleGovoreći o ulogama Amerike i Evropske unije u pregovorima o statusu Kosova, direktor Foruma za etičke odnose Dragan Janjić navodi da na sastanku u Vašingtonu nije ništa novo potpisano u odnosu na ono što je već dogovoreno Briselskim sporazumom."Svi zaboravili da je, na primer, međusobno uvažavanje diploma obaveza Srbije i Kosova iz 2013. godine. Unapređenje železničke infrastrukture i izgradnja puteva je takođe ranije dogovoreno u Briselu", navodi on.Janjić je rekao da Amerika može da obezbedi Kosovu status posmatrača u Ujedinjenim nacijama po modelu Palestine, te da će to verovatno pokušati i da učini.

"Upravo to piše u onom delu sporazuma koji zahteva od Srbije da prestane sa kampanjom protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i gde je traženo od prištinske strane da t godinu dana ne traži dana prijem u njih. Zapravo, oni su time dali vreme svim stranama da pronađu način kako da reše ovu situaciju. Pretpostavljam da će rešenje na kraju biti takvo da će Amerikanci obezbediti dovoljan broj glasova za članstvo Kosova u Interpol i Unesko", kaže naš sagovornik.Ubrzano do sveobuhvatnog sporazuma Beograda i PrištineAgenda koja uključuje priču o nestalim i raseljenim licima, ekonomskoj saradnji i slobodi kretanja, biće deo diskusije u predstojećim razgovorima u Briselu. Pored pomenutih tema, dve strane će se, kako navodi Janjić, dogovarati o još dve stavke dnevnog reda.

"U pitanju su međusobna potraživanja i položaj manjinskih zajednica. To su teme iz sveobuhvatnog sporazuma između Srbije i Kosova, na čijem završetku se ubrzano radi. Ako bude ovaj ritam i ovakva saradnja SAD i EU, realno je da se sve završi početkom naredne godine", objašnjava Janjić, napominjući da ovakav sporazum ne podrazumeva međuosbno priznanje Srbije i Kosova:"Zapravo će taj dokument podrazumevati priznanje realnosti da Kosovo postoji. Neće biti priznanja, u smislu da su vlade donele odluku o tome, ali će stajati da su se dogovorile dve države", opisuje Janjić.Spasojević: Beograd i Priština pod pritiskom da se dogovorePrema rečima docenta Fakulteta političkih nauka Dušana Spasojevića, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su zajedničkim nadgledanjem dijaloga Beograda i Prištine jasno stavile do znanja obema stranama da je krajnje vreme da se pomere iz “statusa kvo” i da dođu do rešenja.

“Oni svojom inicijativom šalju poruku ne samo Vučiću, već i političarima u Prištini. Mislim da Vučić još uvek ima kredit od Brisela i Vašingtona, ali se on veoma brzo može potrošiti. Naročito ako Bajden pobedi na predsedničkim izborima u Americi ili ukoliko bi EU počne sa više snage da komentariše demokratsku klimu u Srbiji”, rekao je Spasojević.On kaže da je jasno da  Amerika i Evropa pokušavaju da privedu kraju priču oko Kosova i da nateraju Prištinu i Beograd da se dogovore.“Očekivano da će obe strane intezivirati diplomatske akcije kako bi naterali srpsku i albansku stranu da dođu do konačnog rešenja kosovskog problema”, objašnjava Spasojević, dodajući da će tek uslediti ozbiljnija koordinacija SAD i EU po ovom pitanju.Naš sagovornik ističe da nije realno da se pitanje priznanja Kosova nađe na stolu na predstojećim razgovorima u Briselu, jer se ta tema neće razmatrati kroz jednu tačku dnevnog reda.“Verujem da će se to pitanje razmatrati na način da će svima biti jasno o čemu se razgovara. Neće biti stvari poput ‘tačke 10’. Verovatno će se tražiti način kako Srbija da ne sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i da ga samo simobilično ne prizna”, poručio je Spasojević.https://www.youtube.com/watch?v=UmQyYem81qs