Podeli
Foto: FoNet

Da li je Srbija potpisala sporazum sa Kosovom ili sa SAD, koliko je on obavezujući za Beograd i Prištinu i - prvenstveno - da li će se i na koji način njegova primena odraziti na građane Kosova pitanja su na koja još nema jasnih odgovora. Sagovornici Nova.rs saglasni su da je sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova nastao u jeku Trampove predizborne kampanje, te je jedna od nepoznanica i - šta će se desiti ako se vlast u SAD promeni.

Lazar Rakić, programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova, za Nova.rs ističe da ovaj dokument donekle možemo da uporedimo sa Briselskim sporazumom potpisanim 2013.godine, koji je sadržao principe o normalizaciji gde je bilo tačaka koje je trebalo dodatno da se razrade i definišu. To, kako ističe – ukazuje da će i sada biti dodatnih sastanaka.

“Stoga, ostaje da se vidi kako će teći implementacija dogovorenog ukoliko dođe do promene nakon predsedničkih izbora u Americi”, navodi Rakić za Nova.rs.

Da se spor Srba i Alabanaca ipak rešava u Briselu mišljenje je Tatjane Lazarević, urednice portala Kossev.

Ona navodi da je još rano za ocenu kako će sporazum potpisan u Vašingtonu uticati na život građana na Kosovu.

“S obzirom na do sada dostupan tekst i još uvek nedoumicu u vezi sa tim koliko dokumenata prati ovaj sporazum, rano je dati ocenu koliko će on doprineti samim građanima, posebno zato što ova dokumenta očekuje ratifikacija u parlamentima”, ocenjuje Tatjana Lazarević za Nova.rs

U prvom utisku, bez obzira na Vučićeve i Hotijeve izjave, kako ističe – akcenat je pre svega na pomoć Izraelu od strane Amerike.

“To vidim kao svrhu ovog sporazuma, a u kontekstu jeka predizborne kampanje u SAD. Jasna je politička poruka Trampove administracije. Međutim, kada su u odnosi Beograda i Prištine prema aarapskom svetu, Kini EU, ali preko gasa i sa Rusijom prema Srbiji, u pitanju, izražavam bojazan o mogućim političkim implikacijama”, naglašava Lazarević.

Ona ocenjuje da poruke o ekonomskoj normalizaciji verbalno zvuče pristojno na prvi utisak.

“Kada bi se sprovele, verovatno bi bile od koristi građanima, i Srbima i Albancima. Međutim, s obzirom na gore spomenuti politički karakter sporazuma , plašim se da on nije ni pisan za građane. Čak i da nije bilo ovog političkog sadržaja, činjenica je da se spor Srba i Albanaca zapravo rešava u Briselu”, ukazuje Tatjana Lazarević.

Bilateralno, ali ko sa kim

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

Lazar Rakić, programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova, za Nova.rs navodi da je, pre svega – Grenel demantovao da se radi o bilateralnim sporazumima sa SAD.

“Ja bih rekao da ova dva dokumenta više predstavljaju pisma o namerama, potpisanim od strane predsednika Vučića i od strane kosovskog premijera Hotija, što taj dokument ne čini pravno obavezujućim. I tu se postavlja pitanje da li će taj dokument makar u svojim delovima biti relevantan ukoliko Bajden pobedi na predstojećim američkim izborima”, ističe Rakić.

Ukoliko se desi da Tramp ostane na poziciji predsednika, on očekuje izvesnije sprovođenje nego što je to slučaj sa sporazumima postignutim u Briselu, gde se Evropska unija pokazala kao ne previše efikasna kao garant sprovođenja.

Dalje, sadržaj sporazuma i činjenica da u njemu ima stavki koje su malo relevantne za odnose Beograda i Prištine, nas podseća da je ceo događaj bio organizovan za potrebe predsedničke kampanje kao i za potrebe usklađivanja srpske spoljne politike sa spoljnopolitičkim interesima SAD”, ukazuje Rakić.

On ističe značaj Izraela kao jedna od tačaka u dokumentu.

“Izrael kao tačka u dokumentu u formi priznanja Kosova s jedne i izmeštanje srpske ambasade u Jerusalim s druge strane je bila važna iz dva razloga: Izrael kao deo dokumenta je važan za Trampovu kampanju, jer je pitanje u kojoj meri bi jučerašnji događaj privukao željenu pažnju američke javnosti. Fokus američke spoljne politike je Bliski istok, malo ljudi u Americi bi uopšte znalo da pokaže Balkan na mapi. Mi prosto nismo u fokusu i otud juče i tvit Donalda trampa u kojem povezuje Kosovo sa Bliskim istokom”, ističe Lazar Rakić.

S druge strane, kako ističe – Kosovu je bilo potrebno to priznanje i nešto čime bi moglo da “proda” sporazum na Kosovu.

“Jer, za razliku od Srbije gde je sva moć koncentrisana u jednoj partiji, trenutna kosovska vlada nije toliko snažna”, pojašnjava on.

Drugo, što se tiče usklađivanja sa američkom spoljnom politikom, deo dokumenta je i diversifikacija energetskih izvora kao i zabrana upotrebe 5G opreme od nepouzdanih dobavljača.

“Ovo se direktno odnosi na promenu u kursu saradnje Srbije sa Rusijom i Kinom. A takođe imamo i segment koji se tiče bezbednosti, i tu imamo ukslađivanje bezbednosnih protokola u aviosaobraćaju kao i proglašavanje Hezbolaha za terorističku organizaciju”, navodi Lazar Rakić.

Što se tiče ostalih delova sporazuma, reč je o nekoliko tačaka koje su već poznate u delovima ili u celosti jer se samo ponavljaju kao stavke iz prethodno postignutih sporazuma.

“Tu pre svega mislim na obnavljanje železničkog i avio saobraćaja, rešavanje pitanja nestalih i priznavanje diploma dve strane”, ističe Lazar Rakić.

Apsurd o obavezi poštovanja sopstvenog suda

Rakić ističe da u sporazumu postoji i “apsurdni deo”.

“To je tačka gde piše da će Kosovo raditi na zaštiti verskih objekata i sprovođenju sudskih odluka. Apsurdno je to da se Kosovo obavezuje na sprovođenje odluka sopstvenog suda kao i zakonodavstva koje je proizašlo iz Ahtisarijevog plana i već jasno reguliše zaštitu kulturnih spomenika, što mnogo govori o odnosu Kosova o Ahtisarijevom planu, koji je u celosti inkorporiran u kosovski ustav, i jasno potvrđuje primedbe srpske zajednice sa Kosova u vezi sa poštovanjem zakonodavnog okvira”, ukazuje sagovornik Nova.rs.

Na kraju, što se tiče direktnog uticaja na građane, Rakić smatra da iako većina stavki oko ekonomskog povezivanja i dalje nije definisana, one pružaju okvir za dalju razradu. Ukoliko budu razrađene one će, dodaje-  sigurno doprineti ekonomskom povezivanju dve strane kroz unapređenje infrastrukture, kreiranje Mini Šengena, stimulisanje privrede i zajedničke projekte dve strane.

“Dalje, stavke oko nestalih i raseljenih sa Kosova su jako važne za građane i poboljšanje odnosa, iako i one tek treba da se razrade. Obe su bile deo pregovora u Briselu, ali je važno što su deo i ovog dokumenta jer se time priznaje da postoji institucionalni problem na Kosovu kad je status povratnika u pitanju. Ono što iz perspektive zajednice mogu da kažem da bi bilo bitno da to održivo rešenje podrazumeva poboljšanje i bezbednosne situacije u povratničkim mestima, ali i adekvatno reagovanje na izjave kosovskih političkih elita o tome da povratak Srba podrazumeva kolonizaciju, što je deo diskursa na Kosovu i što je apsolutno neprihvatljivo”, zaključuje Lazar Rakić.

Predizborna kampanja ili…

“Pre svega ne znamo na koji način će ići primena onoga što je dogovoreno – da li će to ostati samo marketinški potez u funkciji, pre svega, predsedničkih izbora u Americi ili će do primene zaista doći”, kaže za Nova.rs Sanja Sovrlić, novinarka N1.

Nešto od dogovorenog je, kako navodi, već bilo predmet razgovora pod okriljem Evropske unije – poput pitanja nestalih, raseljenih, priznavanja diploma.

“Videćemo da li će SAD zaista biti garant primene kako je to više puta isticao predsednik Vučić. Svakako da bih volela da vidim da su ispred politike stavljeni ljudi i kvalitet njihovog života ali nisam sigurna da li je to zaista slučaj”, navodi Sovrlić.

Spominju se i infrastrukturni projekti, ali, kako kaže – ne znamo ko će to da finansira.

Foto: Shutterstock

“Ukoliko ne bude obezbeđen novac za njihovu primenu onda to može ostati samo slovo na papiru. Kada je u pitanju ‘Mini Šengen’, takođe nije do kraja objašnjeno kako će to funkcionisati i na koji način će biti usklađene regulative za nesmetan protok robe, ljudi i usluga. Ne vidim da postoje neki timovi koji će na tome raditi, niti znamo da li će ta ideja ‘mini Šengen’ biti dalje razrađivana, svakako nije moguće samo reći uspostavljamo ‘mini Šengen’ i da se to samo od sebe desi”, ukazuje Sanja Sovrlić.

Zanimljivo je, dodaje, da postoji dogovor oko jezera Gazivode i da će biti rađena studija izvodljivosti ali – opet nije objašnjeno ko, kada i sa kojim rokovima će to raditi.

“Stopiranje kampanje priznavanja odnosno otpriznavanja u narednih godinu dana je jako zanimljiv dogovor, ali ne znam kako će to biti prihvaćeno u Prištini gde postoji nestabilna vlada, a premijer Hoti na njenom čelu. Tu se odnekuda našao i Izrael, to je očigledno bilo važno američkoj administraciji. Ovaj dogovor se u Prištini prikazuje kao neka vrsta pobede i korak ka tome da Izrael prizna Kosovo – odnosno da će izvršiti međusobno priznanje. I sam Grenel je rekao da je poslednja tačka, koja se odnosi na Izrael, različita za Beograd odnosno Prištinu”, zaključuje Sanja Sovrlić.

Komentari

Vaš komentar