U intervjuu za dnevni list “Nova” akademik Ljubomir Simović rekao je da će od Vučićevog ličnog interesa, a ne od interesa države, zavisiti kome će Srbija prikloniti u sukobu između Zapada i Rusije. On je dodao da je aktuelni predsednik pobedi na izborima zahvaljujući svakodenvnoj propagandi kojoj je narod izložen, a ne zato što su građani “zadovoljni onim što imaju”.
U razgovoru za “Novu”, Simović je govorio o nedavno održanim izborima, o tome da li među aktuelnim opozicionarima vidi ljude koji istinski mogu da ugroze vlast, ali i o trenutnoj međunarodnoj poziciji Srbije.
Pročitajte još...
“Vučić drži otvorena sva vrata: zalaže se za ulazak u Evropsku uniju, ali u Vladi drži Vulina, koji čuva vrata prema Putinovoj Rusiji. Na toj promaji se ne može doveka stajati, a koja će se vrata otvoriti, a koja zatvoriti, zavisiće – ako se situacija u zemlji uskoro ne promeni – od njegovog ličnog interesa”.
Aktuelni predsednik Srbije odneo je ubedljivu pobedu na izborima u trci za prvog čoveka države. Da li vam to govori da je ovaj narod zadovoljan ovim što ima, ili je pak opijen propagandom?
Kažete da je njegova pobeda ubedljiva. Kako da ne bude kad je sve u njegovim rukama, kad mu je sve na raspolaganju? Sve, od frižidera, iz kojih spektakularno izlazi pred šokiranu publiku, do televizija, na kojima govori kad hoće, koliko hoće, i o čemu hoće? Opozicija, izložena permanentnoj satanizaciji, marginalizovana je, i saterana u mišju rupu. A narod… Narod ne glasa za njega zato što je “zadovoljan svim što ima”, nego zato što je od jutra do mraka izložen propagandi, što je kontrolisan i ucenjen, i što je lakoveran, što veruje u njegovu priču da nam od Berlinskog kongresa nije bilo bolje, da je Srbija tigar u regionu, a da nas je on uveo u zlatno doba.
Verujete li, posle svega, da su ovde uopšte moguće promene koje će podrazumevati da državom upravljaju sistem i institucije, a ne čvrsta ruka vođe?
Vučić ne krije da o sebi ima visoko mišljenje. I ne propušta nijednu priliku da ističe svoje velike zasluge. Na osnovu tog svog visokog mišljenja o sebi i svojim zaslugama, on je prigrabio pravo da odlučuje o svemu. Posle izbora, na pitanje novinara, on je izjavio: “Samo ja znam ko će biti premijer”. Tim je rekao sve – i o sebi, i o državnim institucijama.
Kako vi uopšte objašnjavate tu našu višedecenijsku težnju da tragamo za vođom?
Ne bih rekao da tragamo za vođom. Vođe nam se nameću, a mi ih trpimo, sve dok nam ne prekipi. A kad nam prekipi, osvane 5. oktobar. Nevolja je što Petom oktobru nedostaje šesti i onda se žalosna priča ponavlja.
A koliko to što ih trpimo može da nas košta u ovoj situaciji kad Srbija mora da bira između Rusije i Zapada?
Ne bira Srbija. Bira jedan čovek, koji nikoga u Srbiji nizašta ne pita. Je li ikoga pitao kad je obećao Trampu da će našu ambasadu iz Tel Aviva preseliti u Jerusalim? Da li je iko – premijerka, ministar inostranih poslova, Vlada, Skupština, predsednik Skupštine – da li je iko znao da će to Vučić obećati? Kad je pošao u Vašington, to verovatno nije znao ni Vučić, ali kad je seo u onu hoklicu pred Trampa… Neverovatno je kako, bar kod nas, neki ljudi, koji imaju ambicije da upravljaju državom, da vode državu, shvataju državni suverenitet. Toma Nikolić je u svoje vreme izjavi: “Ne bih imao ništa protiv da Srbija bude ruska gubernija!” To neverovatno shvatanje državnog suvereniteta nije nam smetalo da ga izaberemo za predsednika republike. Ali tim se ova priča ne završava. Kad je Putin boravio u Beogradu, Vučić mu se javno zahvalio: “Hvala vam što nam ne branite da uđemo u Evropsku uniju”. Ne čini li vam se da to nije mnogo daleko od one Tomine izjave?
Mislite li da će na kraju od ličnih simpatija jednog čoveka zavisti kom ćemo se carstvu prikloniti i gde će naša zemlja biti trajno pozicionirana?
Šta će biti na kraju ne znam, ali očigledno da je sve u rukama čoveka koji se ne ustručava da svoj lični interes nametne kao državni. On drži otvorena sva vrata: zalaže se za ulazak u Evropsku uniju, ali u Vladi drži Vulina, koji čuva vrata prema Putinovoj Rusiji. Na toj promaji se ne može doveka stajati, a koja će se vrata otvoriti, a koja zatvoriti, zavisiće – ako se situacija u zemlji uskoro ne promeni – od njegovog ličnog interesa.
Šta ste, s druge strane, mogli da čujete od opozicije? Kako vi vidite ova međusobna prepucavanja, koja su počela praktično odmah po zatvaranju birališta?
Nažalost, opozicija je bila, blago rečeno, neusaglašena, katkad i konfuzna… Međutim, nezavisno od izbora, ja sam s najviše pažnje i očekivanja pratio aktivnosti pokreta Ne davimo Beograd i proteste protiv otvaranja rudnika litijuma u Jadru. Srpska akademija nauka i umetnosti objavila je zbornik pod naslovom “Projekat Jadar – šta je poznato?”, u kom su objavljena izlaganja koja su o tome na naučnom skupu izneli naši najpozvaniji naučnici. Međutim, bez obzira na sve, Rio Tinto nastavlja da otkupljuje imanja po Jadru, a Vučić nas ubeđuje da će se Loznica, zahvaljujući rudniku litijuma, uzdići do nivoa Čikaga, Šangaja i Moskve! On mišljenja i sudove naučnika ne uzima u obzir, kao što ih nije uzimao u obzir ni prilikom podizanja Beograda na vodi.
Sudeći po viđenom, verujete li da među ljudima koji čine aktuelnu opoziciju ima onih koji mogu da ozbiljno ugroze vlast? Ko su ti ljudi?
Ne znam. Vreme je da se na političkoj sceni pojavi nova generacija koja će tražiti rešenja u institucijama, a ne u dogovorima sa čovekom koji misli da je alfa i omega.
BONUS VIDEO: Vučić o tome ko će biti premijer
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare