Odluka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da odbije zahtev Branislava Lečića da bude upisan kao zakoniti predstavnik Demokratske stranke, mogla bi da predstavlja konačni epilog sukoba unutar ove partije, koji je trajao više od godinu dana. U izjavi za Nova.rs, Lečić je rekao da neće odustati od borbe za DS, dok je, s druge strane, predsednik stranke Zoran Lutovac istakao da je reč o ispravnoj odluci Ministarstva, čime je Demokratska stranka sačuvana.
Pročitajte još...
“Odbacuje se prijava Branislava Lečića za upis promene podataka u Registar političkih stranaka, koja se odnosi na promenu zastupnika Demokratske stranke”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju nadležnog ministarstva.
U obrazloženju se navodi da je Lečić podneo zahtev Ministarstvu državne uprave i lokalne samoprave, 05. oktobra 2020, za promenu podataka u Registar političkih stranaka i u kojem je traženo da se izvrši upis za novog zastupnika Demokratske stranke.
Međutim, nadležno ministarstvo koje vodi potpredsednica SNS Marija Obradović, je odlučilo da su odluke Glavnog odbora i neposredni izbori na kojima je Lečić izabran za predsednika DS suprotni Statutu te partije, te da zbog toga ovaj političar ne može da bude na njenom čelu.
U rešenju Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da Lečiću ostaje mogućnost da se zbog ovakve odluke žali Upravnom sudu, što će on, po svemu sudeći i učiniti.
“Ja još uvek nisam dobio ništa, stoga i ne mogu da komentarišem dok ne budem imao papir u rukama. Svakako, ne planiramo da odustanemo od Demokratske stranke. Meni dokument nije dostavljen, samo sam čuo za tu odluku, ali oni su dužni da mene obaveste o tome. Nas u našoj nameri neće zaustaviti nikakva uprava, niti ministarstvo. Mi se za stranku borimo sigurno”, naglasio je Branislav Lečić.
S druge strane, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je izjavio da je reč o ispravnoj odluci nadležnih i da je DS na taj način sačuvana.
On je izjavio da je jedina moguća odluka koju je moglo da donese Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu odbacivanje zahteva Branislava Lečića zasnovanog na „očiglednim falsifikatima“.
Lutovac je agenciji Beta kazao da je članstvo u „mučnoj borbi“ uspelo da sačuva DS i da će sada moći „odlučnije i posvećenije“ da se posveti borbi za „smenu režima i normalan život u Srbiji“.
Istorija sukoba
Nezadovoljstvo u DS-u dugo je tinjalo, a iz ove perspektive čini se da se deo članstva nikada nije slagao sa odlukom o bojkotu izbora, ulaskom u Savez za Srbiju i ulogom koju su demokrate imale u njemu, saradnjom sa Dverima, pa i strankom Dragana Đilasa, mada je sve to velikom većinom glasova izglasano.
Tu grupu su predovodili bivši poslanici Balša Božović, Aleksandra Jerkov, koja je aktuelna potpredsednica stranke, Radoslav Milojičić Kena, Nataša Vučković, Dragoslav Šumarac, Branislav Lečić…, a među njima je bila i osnivača DS-a Vida Ognjenović.
Sukobi u DS postali su javni nakon njihovih pokušaja (jednom u martu, a drugi put u maju) da sazovu sednicu Glavnog odbora, skupljajući potpise trećine članova. Pobunjeni deo stranke je navodio da je Lutovac kršio Statut time što je nije zakazao nijednom u roku od sedam meseci, iako bi trebalo jednom u tri meseca.
I upravo kod skupljanja potpisa dogodio se veliki skandal. Naime, rukovodstvo stranke tvrdilo je da među njima ima i falsifikovanih potpisa, zbog čega su protiv Aleksandre Jerkov i još dvojice članova, koji su ih predali, podnete i krivične prijave, nakon čega su oni saslušani u policiji.
Podele su bile najvidljivije kada je konačno sednica GO, na dan izbora, održana u Madlenianumu.
Pročitajte još...
Tada je prvo obezbeđenje zabranilo delu nezadovoljnih funkcionera ulazak u zgradu, navodeći da nisu članovi tog stranačkog organa, da bi posle druga grupa dovela svoje obezbeđenje i zabranjivala ulazak čak i potpredsednici stranke Dragani Rakić.
Prema podacima organizatora na toj sednici bilo je prisutno 137 demokrata, ali nije jasno da li su baš svi oni članovi GO i da li su uopšte imali kvorum.
Isključeni „pučisti“
Nakon svega, grupa nezadovoljnih članova najavila je da sprema izbornu skupštinu 26. septembra, a da će kandidat za predsednika biti Branislav Lečić.
Na tu informaciju Lutovac je reagovao izjavom da je Lečić zapravo kandidat za isključenje iz DS i da po Statutu stranke, izbore raspisuje ili predsednik stranke ili apsolutna većina Glavnog odbora, što se nije desilo.
“To nisu i ne mogu biti izbori za rukovodstvo Demokratske stranke jer je Statut Demokratske stranke jasan po pitanju načina raspisivanja izbora, kandidovanja, organizovanja kampanje i samog dana izbora. Nijedan od neophodnih uslova za raspisivanje izbora nije ispunjen, što je više puta potvrđeno i u izjavama samih „organizatora“, dakle, u subotu nema izbora”, navodili su iz Demokratske stranke.
Kako su isticali iz te stranke, predsednik DS Zoran Lutovac je više puta je razgovarao sa onima koji su se upustili u protivpravne aktivnosti, pozivao na razum i poštovanje akata i procedure, ali predstavnici ove grupe ostali su pri istom stavu – insistiranju na lažnim izborima, svesnom i namernom kršenju Statuta i obmanjivanju javnosti.
“Ukoliko bi umesto dr Zorana Lutovca za zastupnika stranke bio imenovan bilo ko drugi na osnovu nelegalnih odluka i zapisnika, taj postupak bi počivao na lažnom predstavljanju, falsifikovanju pečata i jasnoj nameri da se Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave umeša u nezakonite radnje, i tada bi svi uključeni u ovaj proces na kraju snosili pravne posledice za svoje (ne)činjenje”, naveli su oni.
Međutim, uprkos protivljenju rukovodstva stranke, pobunjeni deo članstva predvođen Lečićem je održao pomenute izbore, a na njima je Lečić odneo pobedu kao jedini kandidat.
Epilog svega bilo je izbacivanje 53 člana Demokratske stranke koji su učestvovali na izborima koje rukovodstvo nije priznalo, a među njima su, pored Branislava Lečića, i Božidar Đelić, Nada Kolundžija, Aleksandra Jerkov… Nakon izbacivanja iz stranke, Lečić je podneo zahtev Ministarstvu uprave i države samouprave da ga upiše kao zakonitog zastupnika te partije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar