Korupcija i kriminal u vrhu države udaljavaju Srbiju od EU

Kineski i Ruski uticaj, afere “Jovanjica”, “Krušik”, “Savamala”, “Telekom”, napadi na medije, nedostatak demokratije, problemi sa kriminalom i korupcijom - sve su ovo problemi koji značajno utiču na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Koliko je naša zemlja daleko od najveće evropske zajednice i članstva u njoj, pokazuje i to da je uveliko oborila rekord Hrvatske, koja je donedavno bila zemlja koja je najduže pregovarala sa EU - pet godina i devet meseci.U periodu koji traje sedam godina, od 21. januara 2014. godine, kad je na Međuvladinoj konferenciji u Briselu otvoren proces pregovora, Srbija je otvorila 18 od ukupno 35 poglavlja, od čega su dva privremeno zatvorena. U pitanju su poglavlja 25 i 26, koja se odnose na nauku i istraživanje, odnosno obrazovanje i kulturu. Pomenuta poglavlja su zatvorena istovremeno kad su otvorena, jer je Evropska komisija isticala da nije bilo potrebe za izmenama u domaćem zakonodavstvu.U decembru 2015. godine, Srbija je otvorila dva poglavlja, a godinu dana kasnije četiri. Najbolji rezultat u pregovaračkom procesu, Srbija je ostvarila u 2017, kad je otvoreno šest pregovaračkih poglavlja, četiri je otvoreno 2018, dok 2019. godine ponovljen rezultat s početka pregovora kad je otvoreno svega dva.Od početka pregovora iz Evrope su stizale kritike zbog stanja demokratije, nedostatka medijskih sloboda i vladavine prave, položaja opozicije, lošeg rada institucija, što je kulminiralo katastrofalnim rezultatom 2020. godine, kad nije otvoreno nijedno poglavlje.Todorović Štiplija: U Srbiji ne postoji volja da se sprovedu reforme u oblasti vladavine praveGlavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija, za Nova.rs ističe da je za reforme u oblasti vladavine prava, borbu protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa (poglavlja 23 i 24), potrebna politička volja.

“S druge strane, došlo je do nazadovanja u fundamentalnim vrednostima, što je primetno kroz izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. Taj izveštaj, zajedno sa periodičnim izveštajima o poglavljima 23 i 24, su izuzetno negativni i ne pokazuju nikakav napredak u reformama, a samim tim nema ni otvaranja poglavlja. Niko nas tu ne kažnjava, nego mi ništa ne radimo i logično daneće biti napretka”, objašnjava naš sagovornik.Štiplija podseća da je Srbija do 2017. godine trebala da izmeni delove Ustava koji se odnose nezavisnosti sudstva i tužilaštva, ali da to još uvek nije učinjeno.“Naše sudstvo i tužilaštvo nisu u dovoljnoj meri nezavisni kako zahtevaju evropski standardi. S druge strane, problemi oko funkcionisanja Agencije za borbu protiv korupcije, nezavisnih tela, kao što su Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, su takođe veoma izraziti”, kaže on, dodajući da zastoj u dijalog sa EU se ne može opravdavati činjenicom da nisu napravljeni pomaci u rešavanju statusa Kosova.

“Poglavlja se ne otvaraju samo zato što pojedine države članice EU nisu zadovoljne stanjem demokratije i vladavine prava. Svi indeksi pokazuju ogroman pad. Izbori, demokratija, rad parlamenta, upravljenje, sloboda govora i medija, svuda je primećeno nazadovanje”, ističe on.Prema njegovim rečima, Srbija je načelno na evropskom putu, međutim, u praksi se ništa ne vidi.“Postoji jedan dokument koji se odnosi na usaglašavanje pravnih tekovina sa EU, a Srbija ga ne primenjuje. Kapaciteti Ministarstva za evropske integracije su opali, ne postoji pregovarački tim od je kad Tanja Miščević dala ostavku na mesto šefice. Već godinu i po dana nije izabran neko ko će doći umesto nje. Kako stoje stvari, ja sumnjam da ćemo mi u junu mesecu otvoriti jedno pregovaračko poglavlje”, zaključio je Štiplija.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram