0
Posle ubedljive pobede na izborima, lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti verovatno će ponovo preuzeti fotelju kosovskog premijera. Na istoj poziciji bio je do pre godinu dana, kada je smenjen nakon odbijanja da ukine takse na robu iz centralne Srbije. Sudeći po njegovom prvom obraćanju nakon izborne pobede, Kurti će u odnosima sa srpskom stranom zadržati beskompromisan stav i malo je verovatno da će u takvim uslovima Beograd i Priština odmaći u dijalogu i postići kompromisno rešenje.
Sa gotovo 48 odsto glasova, pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija ubedljivi je pobednik kosovskih izbora. Kurti je ujedno i glavni kandidat za premijera, a u svom prvom obraćanju nakon izborne pobede rekao je da su rezultati nedeljnih izbora na Kosovu bili „referendum o pravdi“ a da će dijalog sa Srbijom „biti peti ili šesti prioritet“ nove Vlade.
Iako bez ratne prošlosti, upravo Kurti u odnosu na sve ostale kosovske političare ima najtvrđi odnos prema Beogradu i to ga je u martu prošle godine koštalo funkcije premijera, a članove njegovog pokreta ministarskih pozicija.
Njegovoj vladi tada je izglasano nepoverenje nakon što je odbio da ukine takse na robu iz centralne Srbije, što je između ostalih zatražila i SAD.
Opozicija, kao i poslanici koalicionog partnera DSK, optuživali su tada Kurtija za autoritarnost i nepoštovanje koalicije, te urušavanje odnosa sa SAD-om. Neposredni povod za pokretanje glasanja o neopoverenju bilo je Kurtijevo smenjivanje ministra unutrašnjih poslova Agima Veljijua, člana DSK.
„Razlog za smenu moje vlade je stvaranje prostora da se potpiše već postignut dogovor o razmeni teritorija između Kosova i Srbije“, rekao je Kurti pre glasanja o nepoverenju.
Njegova vlada pala je 26. marta, a posle manje od godinu dana on će verovatno ponovo biti izabran za premijera. Međutim, biće prinuđen da uđe u vlast sa Srpskom listom, kao strankom koji je osvojila maksimalan broj mandata srpske manjine, a mesto u Vladi joj garantuje kosovski Ustav.
Nasilne akcije Kurtijevog pokreta
Samoopredeljenje se inače zalaže za ideju o ujedinjenju svih Albanaca u jednu državu. Tu ideju Kurti je ponovio nedavno, kada je govorio i o dijalogu sa Srbijom.
„Nisam spreman da se uključim u projekat kojim bi mi trebalo da kompenzujemo Srbiji za gubitak Kosova kao države koja je proglasila nezavisnost pre skoro 13 godina“, rekao je Kurti.
Iako nije bio deo OVK, Kurtijeve i borbe njegovog pokreta nisu uvek bile nenasilne. Tako su 2009. godine aktivisti Samoopredeljenja isprevrtali su tridesetak Euleksovih vozila.
Hapšen je i 2012. nakon sukoba policije i demonstranata, koji su blokirali saobraćaj za kamione natovarene robom iz centralne Srbije.
Poslanici Kurtijevog pokreta u više navrata su bacali suzavac u kosovskom parlamentu, a poslednji put to se desilo prilikom ratifikacije Sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom i Sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština.
Zbog toga su i Kurti i njegovih nekoliko saradnika, osuđeni na zatvorsku kaznu od 17 meseci zbog opstruisanja rada parlamenta.
Organizator protesta protiv Miloševića
Aljbin Kurti rođen je 1975. godine u Prištini, a javnost je za njega čula kada je 1997. godine bio glavni organizator demonstracija 1997. protiv Miloševića na Kosovu. Dve godine kasnije uhapšen je pod optužbom za ugrožavanje teritorijalnog integriteta. Oslobođen je nakon Miloševićevog pada sa vlasti.
Tih godina Kurti je bio poznat i kao politički predstavnik OVK, a zalagao se za otcepljenje Kosova od Srbije.
Ubrzo nakon puštanja iz zatvora bio je aktivan u Kosovskoj akcionoj mreži (KAN), od koje je 2005. nastao pokret „Samoopredeljenje“.
Iako je i na izborima 2017. „Samoopredeljenje“ dobilo najviše glasova, tada je ipak ostalo u opoziciji. Tada je počeo i otvoreno da govori protiv Briselskog sporazuma. Uprkos tome, na iznenađenje nekih, ostajao je „u milosti“ Zapada: kao političar koji nije iza sebe imao balast korupcije i ratnih zločina, predstavljao je alternativu „staroj gardi“ – Tačiju, Haradinaju, Ljimaju, Veseljiju i ostalima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
