Kosovski "Gordijev čvor" uskoro bi trebalo da bude presečen. Sudeći po izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, višedecenijska saga oko statusa mogla bi biti okončana implementacijom francusko-nemačkog sporazuma koji je diplomatska "velika petorka" donela u Beograd. Portal Nova.rs je istraživao kako je izgledala politika prema Kosovu od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, odnosno kako je u prethodnih 10 godina izgledao Vučićev lažni kosovski ciklus. Pred vama je šesti deo serijala.
Nakon Vašingtonskog sporazuma koji su 4. septembra 2020.godine u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši premijer Kosova Avdulah Hoti, do aktuelnog nemačko-francuskog plana, postoji jedan vakuum pun stalnih kriza, barikada, pucnjava, dronova, migova i “velikih reči” Beograda i Prištine.
Prošla 2022. godina bila je puna takvih događaja, koje su mnogi poznavaci prilika tumačili baš onako kako je na posletku i ispalo – pripremanje terena za konačni dogovor.
Najveće krize izbile su oko ličnih dokumenata i registarskih tablica na KiM, špijuniranja dronovima, hapšenja policajaca i izlaska predstavnika Srba iz kosovskih institucija… Podizana je borbena gotovost vojske, migovi su išli na dronove, predsednik Srbije je govorio o nekim malim pobedama, međutim, svaka ova kriza završavala se praktično porazom Beograda.
U avgustu smo imali takvu situaciju povodom ličnih dokumenata. Završena je tako što je Srbija odlučila da prestane sa izdavanjem ulazno-izlaznog dokumenta za građane sa kosovskim ličnim kartama, kako je to činila proteklu deceniju na osnovu sporazuma o slobodi kretanja iz 2011.
Srpska vlast je dakle, svojim povlačenjem dovela do toga kosovska vlada ne sprovede istu, recipročnu meru.
Međutim, to domaćoj javnosti nije saopštio predsednik Srbije, već su to uradili kosovski premijer Aljbin Kurti i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.
“Ovo je evropsko rešenje. Čestitamo obojici lidera na ovoj odluci i njihovom rukovodstvu“, napisao je Borelj na Tviteru.
Kurti je bio rečitiji.
“Državljani Republike Kosovo, sa ličnim dokumentima (LK) koje izdaje naša država, moći će da prelaze granicu sa Srbijom na svim graničnim prelazima bez prepreka, tereta i zadržavanja. Isto će važiti i u suprotnom smeru u slučaju ulaska na Kosovo sa identifikacionim dokumentima (LK) koje izdaju vlasti Srbije“.
Zatim se u septembru prvi put pojavila priča o nemačko-francuskom planu za Kosovo. Iza njega stoje nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron.
Detalji u vezi njihovog predloga za rešavanje kosovskog pitanja, objavljeni su prvi put u albanskim medijima. Tek nekoliko dana kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je video ovaj dokument, da je odbio da ga primi, ali da ne zna da li će to uraditi.
“Još ne mogu, boli me glava”, rekao je Vučić krajem septembra.
Zatim je otkrio šta je na stolu.
“Cela ideja se zasniva na tome da ne moramo formalno da priznamo Kosovo, ali da smo saglasni sa članstvom Kosova u UN. Srbija bi za to, nije to precizirano, dobila brzi ulazak u EU i verovatno značajnu ekonomsku korist”, rekao je Vučić.
Onda se komplikuje dogovor oko registarskih oznaka za automobile Srba na severu KiM.
Kulminiralo je odlukom prištinskih vlasti da vozačima koji nisu preregistrovali svoja vozila na kosovske RKS tablice, uručuje opomene sve do 21. novembra, kada bi usledilo i novčano kažnjavanje.
Srpski deo kosovske policije negodovao je protiv ove odluke, a zatim je suspendovan prvi čovek policijskog regiona Sever Nenad Đurić.
I to je pokrenulo niz.
Ostavku je dao prvo predsednik Srpske liste i ministar u kosovskoj vladi Goran Rakić, a onda i Igor Simić u ime njihovih poslanika u kosovskoj Skupštini.
Zatim redom, sudija Apelacionog suda i član sudskog saveta u Prištini Nikola Kabaši, gradonačelnici sve četiri opštine na severu i šef Regionalne operative Mitrovica Sever kapetan Aleksandar Filipović u ime zaposlenih u kosovskoj policiji, uz poruku “dosta je bilo“. Slika dana bez dileme bili su policajci pored svojih uniformi…
U međuvremenu je u Beogradu održana sednica vlade, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je sastanke sa kineskim i ruskim ambasadorima, dok je sa američkim razgovarao telefonom. Tenzije su podignute na maksimum.
Govoreći o situaciji na KiM i izlasku srpskih predstavnika iz kosovskih institucija, predsednik Srbije je u emisiji Hit tvit na televiziji Pink rekao:
“Sad malo Zajednica srpskih opština i povlačenje odluke o tablicama, da se (Aljbin Kurti) drži slova onoga što je potpisano. Kad to naučiš, onda možemo dalje”, rekao je Vučić.
Ubrzo smo mogli dalje, jer je Srbija pristala na još jedan ustupak – doneta je odluka da Srbija prestane da izdaje nove registarske tablice sa imenima kosovskih gradova, a da će Kosovo obustaviti dalje radnje u vezi sa preregistracijom vozila.
Predsednik Srbije tim povodom je rekao da je u statusnom smislu, dogovor o tablicama „mala taktička pobeda“ Beograda.
„Oni koji žive na Kosovu i Metohiji a ima ih oko 7.000 kao i onih oko 2.000 u centralnoj Srbiji mogu da nastave da voze automobile sa KM tablicama bez ikakvih smetnji i kazni. Statusno je to mala taktička pobeda koja će nas voditi još težim pritiscima kojima ćemo biti izloženi“, ocenio je predsednik Srbije.
Neće se ispostaviti tako, jer se vrlo brzo opet pojavio problem, pa su sa administrativne linije vraćani automobili, pa i ambulantna kola, jer im je nakon postignutog dogovora produžavana registracija.
U međuvremenu su navodno primećeni kosovski dronovi u blizini kasarni u Raškoj, zatim je Srbija na njih podigla migove. Ubrzo smoimali i podizanje borbene gotovosti i vojsku na administrativnoj liniji, ranjavanje srpskih dečaka i mladića na Badnji dan, razgovor predsednika Vučića sa Srbima na severu, protest Srpske liste u Štrpcu i protest protiv Srpske liste u Severnoj Mitrovici, barikade…
Situacija sa Kosovom dodatno se ubrzala poslednjih nedelja, a sve se „zakuvalo“ nakon dugo najavljivanog sastanka predsednika Aleksandra Vučića sa petorkom – predstavnicima SAD i EU koji su prema rečima predsednika pred Srbiju postavili ozbiljan ultimatum.
Kako je sam predsednik Vučić izjavio na konferenciji za medije “petorka“ je došla da predoči svoj plan i prema njegovim rečima izneli svoj plan.
„Došla je ‘petorka’, predstavnici EU, Nemačke, Francuske, Italije i SAD i na tom sastanku druga rečenica koja mi je saopštena je ‘morate da prihvatite ovaj plan, a ako ga ne prihvatite, jer mi smatramo da on mora biti prihvaćen suočićemo se sa prekidom procesa evropskih integracija, povlačenjem investicija, sveobuhvatnim merama u političkom i ekonomskom smislu koja će naneti veliku štetu Srbiji’“, rekao je Vučić i istakao da je Srbija spremna da radi na konceptu i primeni ponuđenog plana za Kosovo uz jednu rezervu.
Ta rezerva, vrlo verovatno, odnosi se na tačku četiri predloga, koja podrazumeva saglasnost naše države sa prijemom Kosova u sve međunarodne institucije.
A to bi trebalo da znači i Ujedinjene nacije, što se simbolički može tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova.
Predsednik Srbije je najpre rekao da će o detaljima predloga razgovarati sa šefovima poslaničkih grupa, međutim, naknadno se predomislio i za 2. februar zakazana je sednica Skupštine Srbije, a Vučić je istakao da je spreman tri dana da razgovara sa poslanicima.
Istovremeno priprema se i miting podrške predsedniku, a vrlo je verovatno da će biti održan istog dana kad i sednica.
Nije do kraja jasno da li je to podrška za prihvatanje ili neprihvatanje ponuđenog sporazuma. Jasno je samo da je rasplet kosovskog čvora vrlo, vrlo blizu…
BONUS VIDEO: Kome je prihvatljiv nemačko-francuski plan za Kosovo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar