Kako se "Srbija protiv nasilja" raspadala i delila u poslednjih godinu dana?

Da podsetimo „Srbija protiv nasilja“ faktički je prestala da postiji aprila ove godine kada su se stranke podelile po pitanju izlaska na lokalne izbore. Jedni su bili za izlazak na sve lokalne izbore u Srbiji, a drugi za bojkot.

Stranka slobode i pravde, Srce i Zajedno smatrale su da je bojkot najbolji vid pritiska na vlast, a na drugoj strani su bile partije i koalicije koje procenjile da uprkos lošim izbornim uslovima treba izaći na lokalne izbore. Za tu opciju opredelili su se Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Pokret slobodnih građana, Demokratska stranka i Narodni pokret Srbije.
I kao da ta podela nije bila dovoljna, nastavljene su dalje deobe pojedinih poslaničkih klubova iz raznoraznih razloga, piše Danas.

Najpre su iz poslaničkg kluba Srbija protiv nasilja isključena tri poslanika Pokreta slobodnih građana – Pavle Grbović, Ana Oreg i Vladimir Pejić, pa se tako poslanički klub SSP sa 19, sveo na 16 poslanika.

Razlozi isključenja PSG iz poslaničkog kluba SSP nikada do kraja nisu razjašnjeni. Nedavno je Dragan Đilas, lider SSP objasnio razloge.

„Mi smo zamolili ljude iz PSG da napuste naš poslanički klub zbog imenovanja jednog lica koje je bilo savetnik Aljbina Kurtija u jednom periodu. Ja sam smatrao da organizacija koja ima na funkciji u svojoj stranci takvog čoveka ne može da bude u poslaničkom klubu SSP“, rekao je Đilas.

U pitanju je navodno Petar Miletić , koji je na skupštini PSG izabran za novog predsednika Izvršnog odbora te stranke.

PSG je u međuvremenu sa dvema manjinskim strankama formirao poslanički klub, tako je broj opozicionih poslaničkih klubova sa šest povećan na sedam.

Ovih dana Stranku slobode i pravde napustila su još dva poslanika, Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga, i član Predsedništva SSP-a Đorđo Đorđić. Oni su kao razloge izlaska iz poslaničkog kluba SSP naveli ponižavajući odnos prema njima, ali su potegli još jedan od razloga, a to je bojkot junskih lokalnih izbora.

Prema tumačenju Đorđića to je bila duboko pogrešna odluka, zbog koje je opozicija propustila šansu da pobedi u Nišu.

Ova dvojica bivših poslanika SSP trenutno funkcionišu kao samostalni poslanici,ali, kako kažu ne zadugo. Najavljuju da će im se uskoro pridružiti još neki poslanici i to ne samo iz SSP i da očekuju formiranje poslaničkg kluba.

Uprkos tome što iz SSP tvrde da klub ostaje stabilan i da nema daljeg odliva poslanika, naši izvori tvrde za Danas da je izvesno da će iz SSP-a izaći i poslanica Sonja Pernat, a da dozu nezadovoljstva radom kluba pokazuje i Irena Živković iz Bora.

Uprkos tome što se poslanički klub SSP za kratko vreme od početnih 19 poslanika sveo na četrnaest, to ne brine Dragana Đilasa, lidera te stranke.

On smatra da to što su poslanici Željko Veselinović i Đorđo Đorđić napustili poslaničku grupu te stranke u skupštini Srbije, nebitna stvar za SSP koja ima još 14 poslanika.

„Svoju odgovornost osećam u delu što sam, kada smo imali Predsedništvo na kome smo glasali ko će da budu poslanici, ja između ostalih predložio njih dvojicu“, rekao je Đilas i dodao da će oni zadržati svoje poslaničke mandate.

Naveo je i da ne očekuje da još neko od poslanika napusti poslanički klub SSP, ali je dodao „da ga u ovoj zemlji ništa ne bi iznenadilo“.

Prema njegovim rečima, SSP je danas najveća opoziciona stranka, a istraživanja pokazuju da ima između osam i devet odsto podrške.

„Sve ostale opozicione stranke, osim gospodina Nestorovića, su ispod pet odsto. Neke su i na granici cenzusa“, naveo je Đilas.

Te neke druge, međutim, ne priznaju ne samo da su na ivici cenzusa, već i da ih napuštaju odbori. Velika predizborna nada Narodni pokret Srbije iz poslaničkg kluba isključio je nedavno Žarka Ristića, nakon saopštenja u kojem je on kritikovao opoziciju, ali i zato što nije potpisao zahtev opozicije za sazivanje sednice parlamenta o zabrani iskopavanja litujuma i bora.

Ristić se malo pravdao da nije bio da u prilici da direktno podrži predloženu inicijativu, a malo je pravdao i Miroslava Aleksića, lidera NPS, da je odluku o njegovom isključenju doneo pod pritiskom.

„Smatrao sam da je u ovom specifičnom političkom i bezbednosnom trenutku na teritotiji Kosovske Mitrovice značajno da se o tome govori pred poslanicima parlamenta Republike Srbije“, objasnio je Ristić zašto je mislio da je rasprava o KiM važnija nego rasprava o litijumu.

No, pošto je stvar završena, a on isključen iz stranke, nastavljajući da deluje u parlamentu kao samostalni poslanik, Ristić je krenuo u oduzimanje dosadašnjih odbora NPS-a na Kosovu.

Tako je ovih dana saopšteno da je NPS Aleksića napustilo 12 odbora te stranke sa Kosova i Metohije - Kosovske Mitrovice, Kosovske Kamenice, Zvečana, Leška, Gračanice, Obilića, Gnjilana, Štrpca, Lipljana, Novog Brda, Šilova i Zubinog Potoka.

Kao razlog su naveli to što do predsednika te partije Miroslava Aleksića ne mogu više da dođu, kao i zato što je sve vreme podredio finansijama stranke.

„Ako u jeku izborne kampanje na Kosovu i Metohiji Aleksićev NPS nema stav o tome kako se boriti za status Srba na Kosovu i Metohiji, onda nama više nije mesto sa njim“, ističe se u saopštenju.

Odbori koji su napustili NPS najavili su da će politički život nastaviti u saradnji sa poslanikom Žarkom Ristićem i udruženjem građana Rešenje sa juga iz Bujanovca.

Naravno, NPS je demantovao navode o napuštanju stranke, navodeći da niti je ikada imao toliki broj članova na Kosovu i Metohiji koliko je navedeno u tom saopštenju, niti ima formiran pokrajinski odbor.

Danas nezvnično saznaje i da će poslanik Ristić uskoro postati deo zajedničkog poslaničkog kluba sa Željkom Veselinovićem i Đorđom Đorđićem, a očekuje se da će im se pridružiti i poslanici iz drugih poslaničkih klubova. Za sada nije poznato o kojim poslaničkim grupama je reč, ali Danas nezvanično saznaje da ima velikih nesuglasica ne samo u NPS-u, već i u Demokratskoj stranci i to pre svega zbog predstojećih decembarskih stranačkih izbora.

Jedan od kandidata za predsednika DS, aktueni predsednik stranke i poslanik Zoran Lutovac međutim, tvrdi da podela unutar DS neće biti.

„Prošli smo kroz najteži period u novijoj političkoj istoriji, sačuvali smo stranku od ataka spolja i iznutra. Došlo je vreme da se klatno vrati na putanju uspeha, jer smo vratili izgubljeno poverenje i spremni smo da se u potpunosti posvetimo javnom interesu. Oni koji su posvećeni isključivo sopstvenom interesu ili interesu nekoga sa strane suštinski ne pripadaju Demokratskoj stranci“, ocenjuje Lutovac.

Na pitanje zbog čega su opozicione stranke sklone čestim podelala i migracijama članova iz opozicije u opoziciju, ali i u vlast, Dragomir Anđelković kaže da naš nacionalni mentalitet, nažalost, pogoduje slabljenju opozicije, a da predsednik Vučić ulaže maksimalne napore da stvari što dalje idu u tom pravcu.

Svestan je, kako kaže, da više jedinstva među njegovim političkim oponentima priziva masovnu građansku akciju koja bi mogla da predstavljala kraj njegove autokratske vladavine.

„Vučić je svestan da je većina građana protiv njegovog kartel režima. S druge strane, kako i istraživanja pulsa javnosti pokazuju, mnogi su nezadovoljni i opozicijom. Spremni su da podrže široko objedinjavanje oponenata vladajuće garniture, ne zbog pozitivnog vrednovanja većine njih, već stoga što žele odlazak Vučića i njegove ekipe“, kaže Anđelković.

Prema njegovim rečima građani, čim izgube nadu da se radi o masovnom okupljanju onih koji žele promene, ne radi nametanja bilo kakvog ideološkog ili kadrovskog rešenja, već u cilju uspostavljanja privremene vlasti koja bi sprovela fer izbore na kojima bi se stvarno glasalo za nekoga, a ne protiv SNS-a i njegovog neformalnog vođe – počinju da se demorališu i politički deaktiviraju.

„Da bi tako bilo i dalje uzurpatorski establišment je formirao posebnu grupu koju direktno predvodi Vučić, koja sistematski radi na usitnjavanju opozicije: međusobnom udaljavanju i svađanju partija, raspirivanju sukoba unutar njih, pa i njihovom cepanju. Radi toga se koriste kako politički, poslovni, kriminalni, ali i takozvani bezbednosni (policija, BIA) centri moći. Odnosno primenjuju se razne metode, od zastrašivanja i ucene, preko ubeđivanja, do potkupljivanja“, zaključuje sagovornik Danasa.

BONUS VIDEO: