0
Kako odgovoriti na lične uvrede i banalne diksvalifikacije koje dolaze i iz parlamenta i od prvog čoveka u državi? Kako uveriti ljude da niste prodavali pseće meso, da to što ste imali keca u srednjoj nije mera vaše uspešnosti i ima li smisla pravdati se javnosti da niste najveća pijandura koju je srpski parlament video? Ekipa N1 provela je dan sa trojicom poslanika - u Trsteniku kod ponavljača, u Kruševcu u fast fudu i u Beogradu u kafani.
„Teže mi je u parlamentu, moram priznati. Ovde se fizički odmaram, ali se psihički odmaram“, priča poslanik Miroslav Aleksić dok zatvara traktor.
Jer došlo neko takvo vreme. U svom voćnjaku, u selu Počekovina gde se i rodio, a nadomak Trstenika gde živi, poslanik Miroslav Aleksić prska jabuke. Daleko od buke, daleko od Jovanova, Bakareca i Vučića.
„A jesi ti Aleksiću dobio i neku trojku, sem dvojki i jedinica što si imao u životu?“, govorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
0
0
0
„Znate, predsednik to govori zato što on u životu nikada ništa nije radio i politika mu je bila jedino zanimanje. Ja danas u 45 godina imam 25 godina radnog staža, van politike“, odgovara Aleksić.
Od svoje 15. godine ovaj poslanik radio je na njivi. On i njegov brat treća su generacija koja se u porodici Aleksić bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Aleksić: Ovde gde je sad zasad jabuka, tu smo imali crni luk, krompir, proizvodili smo šargarepu i imali smo papriku u plastenicima.
N1: Šta je bio vaš zadatak tada kao deteta?
Aleksić: Prali smo luk u koritu i pakovali ga u neke vreće. Šargarepu sa listom, evo imam ožiljak pošto sam ja sekao list koji se kratio…i to baš sam bio klinac 17-18 godina.
I baš tad sa 17 godina dobio je jedinicu iz programiranja – nju mu naprednjaci danas ne opraštaju.
„Pa dobro jesam, pa šta, i? Ja se ničega u svom životu ne stidim. Ja ništa ne krijem. To da nisam bio odlikaš je tačno jer sam ja radio sve vreme dok sam išao u školu, ali sam učio toliko da ne budem ni mnogo loš ni mnogo dobar. Pa nisu sva deca odlikaši. Nisu sva deca đaci generacije sa peticama. Vi imate đake koji su vrlodobri ili dobri i kakvu poruku sad šaljete njima? Kao predsednik države koji ih omalovažava“, priča Aleksić.
„Nemojmo tražiti od ljudi da imaju sve diplome, nemojmo o tome. Konačno, predsednik Vučić nije ni predstavnik svih školovanih ljudi, on predstavlja i one koji su neškolovani, pa zašto ne pomisli da ih vređa na taj način kada uzdiže jedne i favorizuje ih, a druge na neki način ponižava“, smatra profesor Ratko Božović.
„Ja sam završio sve državne škole, osnovnu u mom selu Počekovini, srednju u Trsteniku, elektrotehničar autoomatike, završio sam Višu poslovnu u Beogradu i Ekonomski fakultet“, dodaje Aleksić.
Vladimir Đukanović (SNS): Dan danas u Trsteniku pokušavaju da utvrde gde je diplomirao.
Milenko Jovanov (SNS): Diplomirao na nekim visokim školama, ali je zato u vrtiću rasturao, tamo je bio najbolji.
11
0
2
Aleksić: Vi treba da pogledate malo u svoje dvorište, pa vi diplome kupujete, kupujete na kilo gde god stignete.
„To što dolazi od prvog čoveka – to je instalirano u skupštini od A do Š. Tamo su ljudi koji su po obrascu, obliku i karakteru on sam, s tim što malo i pridodaju da bi se dopali vođi“, kaže profesor Božović.
„Kučeće pljeskavice“ u Kruševcu
Milenko Jovanov: Čovek je mleo pse u pljeskavice, sad bi da melje ljude u ćevape, nek promeni delatnost.
Vučić: Prodavao seckane kučiće u pljeskavicama, pa mu je zatvorena ta radnja, ovaj Milivojević u Kruševcu. Stvarno, stvarno, od kučića meso davao narodu.
Dođe neko takvo ludo vreme da tragom ove neverovatne informacije novinar ode u Kruševac da čoveka kog dva psa dočekaju na kapiji pita da li je prodavao pljeskavice od psećeg mesa.
„Da vidimo koliko si ti težak, da vidimo da li može za pljeskavice. Evo bogami ovo malo ima dva kila… Auuu dva kila i 200, ako se ne bude čistilo. Ali njemu nije sudbina da bude pljeskavica ili hamburger, to će biti pas koji otkriva drogu na beogradskom aerodromu, on će da laje na Vulina av, av, av“, priča poslanik Srđan Milivojević dok meri svog malog psa na vagi.
„Meni je zadovoljstvo da vam pokažem restoran gde su se nekad mleli psi. Vidite ovde je kućica za pse, što znači da odmah odavde pas ide pravo u pljeskavice i možete da vidite kako je to bilo dobro organizovano, linijska proizvodnja, ovde uđe pas, hokus – pokus, tamo izađe pljeskavica. Evo kao što vidite hokus – pokus je u punom pogonu, sada je to zimska ostava, ali nikad se ne zna, zlu ne trebalo, ako se namnože psi, ako gradska kafilerija ne radi kako treba, ima mene, tu sam ja stručnjak za pravljenje hamburgera od psećeg mesa“, dodao je.
Ovu su priču, kaže nam Milivojević, radikali izmislili odavno. Tih je 90-ih bio „otporaš“ i u Kruševcu je držao restoran brze hrane.
„Čim sam se malo istakao u tim opozicionim aktivnostima 9. marta 1991. učestale su bile te kontrole inspekcijskih službi. Restoran jeste zaista zatvoren 1995, bilo bi nekorektno da ne kažem, desilo se trovanje majonezom, ali to je bio jedan jedini slučaj da se restoran zatvorio, bio je kupovni majonez, to je bilo vreme sankcija“, navodi.
Dođe takvo neko vreme da se ljudi pravdaju za keca u srednjoj i pokvareni majonez 90-ih.
„Ja sam mislio da je to vreme daleko iza njih kad su postali naprednjaci, međutim, očigledno su oni vraćeni na stara radikalska podešavanja i taj vokabular je vokabular kog se oni ne stide. Oni se ponose time“, kaže Milivojević.
„To je jezik zaraćenosti, jezik mržnje, jezik nasilja, i to jeste problem što takav jezik dolazi od onog od kog bi najmanje smelo da dolazi – on (Vučić) instalira tu dinamiku i taj jezik koji je jezik zaraćenosti. I zamislite koliko smo mi daleko od jezika mira, tolerancije i razumevanja drugoga, drugosti i razlike, pa to je strašno“, smatra Ratko Božović.
Aleksić: Kad izađe Vučić i kaže secikecsa i lopov iz Trstenika, moja ćerka je dolazila uplakana iz škole jer joj kažu da joj je tata lopov.
Milivojević: Ne zameram ljudima koji u to poveruju, jer ipak to kaže niko drugi do predsednik države.
Božović: Što ne bi smeo da radi prvi čovek u državi, jer je on onaj koji bi morao da ima toleranciju prema svima. A ne da ih deli na moje i tuđe ljude.
Aleksić: Ne napada on mene, napada sve ljude koje ja zastupam, a zastupam neke ljude. On sebi ne bi smeo da dozvoli da na tom nivou razgovara sa svojim političkim protivnicima koje su izabrali građani Srbije.
„Ja nikad, u životu, pijanac nisam bio…“
Vučić: Čovek je mrtav pijan došao kod Danice Vučenić u studio i ona vidi da je mrtav pijan. Čovek je samo mrtav pijan, pustite čoveka.
N1: Gospodine Jovanoviću, šta pijete?
Ćuta: Vodu.
N1: Otkud to?
Dođu takva neka vremena da čoveku postavite neugodno pitanje – je li pijanac?
„Nikakav problem nije Vučiću, pristao sam, biću sve što hoćeš, bio sam fašista, pa Tuća, pa Šuta, bio sam Ćita… sad sam alkos“, kaže poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta.
Nebojša Bakarec (SNS): Dajte da ga prikopčamo na jedan alko test i to neki jak, zato što bi drugi, onaj slabiji eksplodirao.