Kako je ministarka pravde rešila da sruši Vučića sa vlasti

Podeli:
Aleksandar Vucic i Maja Popovic
Aleksandar Vučić i Maja Popović Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs/BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC

Svedoci smo da opozicija u Srbiji već godinama suštinski nema nikakve šanse da na izborima smeni vlast, naročito na republičkom ili predsedničkom nivou. No, ukoliko se ostvari najava Maje Popović, ministarke pravde u Vladi Srbije, koju je većina medija "prečula", to bi moglo da ima dalekosežne posledice po SNS i u potpunosti razvali naprednjačku vlast - iznutra, na način na koji opozicija nikada ne bi mogla.

Najpre, podsetimo se koliko je malo uspeha opozicija imala u borbi protiv vlasti i zašto. Na majskim parlamentarnim izborima 2012. koalicija okupljena oko (tada još uvek vladajuće) Demokratske stranke dobila je oko 22 odsto glasova. Na svim narednim izborima ovo je bio rezultat koji su opozicione partije, pokreti i koalicije mogli samo da sanjaju.

Sledeća dva puta – na vanrednim parlamentarnim izborima u martu 2014. i aprilu 2016. – nijedna opoziciona grupacija nije osvojila više od šest odsto, dok su redovni izbori 2020. protekli što u bojkotu jednih, što u katastrofalnom rezultatu drugih opozicionih snaga koje su odlučile da izađu na kovid-izbore i neslavno ne uspeju da osvoje čak ni tri odsto glasova potrebnih za sniženi
cenzus (Jedina načelno opoziciona stranka bio je Šapićev SPAS, koji je momentalno i glavačke batalio opozicioni status i prvo ušao u Vladu Srbije, a potom se i utopio u SNS).

Bivalo je povremenih opozicionih „bljeskova“. Bivši Zaštitnik građana Saša Janković je na predsedničkim izborima 2017. osvojio 16,35 odsto, brojka koju, ponovo, danas nijedna opoziciona stranka ne može „ni da sanja“ na nivou Srbije. Koalicija koju je predvodio Dragan Đilas (Pokret slobodnih građana, Levica, Narodna stranka…) osvojila je skoro 19 odsto na beogradskim izborima u martu 2018.

No, po pravilu, odmah nakon ovakvih privremenih uzleta u izbornim rezultatima, opozicija, umesto da se ukrupnjava – krunila se, raspadala i delila, gubeći naklonost i poverenje postojećih
birača u nerazumljivim svađama, „cepanju dlake na četvoro“ i raspravama o tome koliko anđela može da stane na vrh čiode.

Sve ovo je, naravno i najpre, bilo poduprto i praćeno njihovom neprestanom (svakodnevnom) medijskom satanizacijom, orkestriranom sa vrha države i Stranke (koje su se praktično stopile): SVAKO ko bi promolio glavu bio je besomučno klevetan, vređan, ponižavan i bez posledica optuživan za širok raspon teških krivičnih dela – od ubistva, preko izdaje, krađe, pronevere, pa do sve češćih optužbi za terorizam, pripadnost narko-mafiji i neprestane želje da ubiju predsednika i njegovu porodicu.

Još jedna karakteristika ovih medijskih napada jeste naglo obustavljanje „vatre“ čim neko od opozicionih lidera siđe sa političke scene, što najrečitije govori o tome ko je inspirator, naručilac i egzekutor ovih kampanja, odnosno, koji je njihov cilj. Đilas je, dok je bio gradonačelnik, bio na naslovnoj Kurira valjda neprestano godinu dana. Kada ga je na čelu Demokratske stranke zamenio Bojan Pajtić, novi lider DS-a ujedno je “nasledio” i obavezno mesto na naslovnim stranama tabloida:

Ovom autoru je, u moru bizarnih saopštenja pristiglih iz SNS-a, jedno od „najdražih“ ono iz decembra 2014. godine, kada je potprеdsеdnik IO SNS Luka Pеtrović saopštio da je Pajtić u
Mionici lično pojeo oko 50kg čvaraka (tj. u vrednosti od 350 evra), a da je onda sa svojim prijateljima zapakovao i iz Mionice poneo još oko pola tone čvaraka, odnosno, u vrednosti od 3470 evra.

No, ko se toga danas seća? Ko se seća da su kroz sličnog toplog zeca prolazili i Saša Janković i Dragan Šutanovac i Sergej Trifunović, sve do momenta kada su dizali ruke od aktivnog učešća u politici, a naprednjačka ala se bacala na proždiranje drugih, preostalih političara, ali i novinara i medija (što profesionalnih, što opozicionih), glumaca, pisaca, sudija i drugih nepodobnih?

I gde su tu ministarka pravde i njen odlučujući udarac naprednjačkoj piramidi moći?

U sredu 9. juna je Dragan Marković Palma u Skupštini Srbije po ko zna koji put u poslednjih nekoliko nedelja pokušao da zatrpa sopstvenu aferu i sumnju o podvođenju maloletnih devojaka na jagodinskim „bunga-bunga“ žurkama, govoreći ministarki Popović da bi trebalo nekako regulisati „politički terorizam“, odnosno, uglavnom Đilasa i njegovu Stranku slobode i pravde.

„Nekada se to zvalo strani plaćenici i domaći izdajnici. Sada sve domaći, sve domaći, a pare sa strane“, rekao je Palma.

A onda je ministarka Popović odgovorila Palmi:

„U svakom slučaju mislim da je neophodno da mi u zakonodavni okvir implementiramo određene odredbe koje će naterati političke aktere da poštuju istinu, da izgovaraju istinu, da se
ne mogu služiti samo lažima. Naći ćemo neki način da ne bude – uvodimo verbalni delikti itd, da ljudi koji izgovore laž, flagrantnu laž za koju je opšte poznato da je laž prosto odgovaraju bilo finansijski. Videćemo da li je moguće i krivično imajući u vidu da ćemo mi menjati i Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku. Tako da će to biti jedna od tema za razmišljanje“, rekla je ministarka.

Nije poznato kako su reagovali ostali članovi Vlade Srbije, kako je reagovao predsednik Vučić, a kako narodni poslanici. No – valjalo bi da se zabrinu. Jer, “laž, flagrantna laž za koju je opšte poznato da je laž“, kako reče ministarka, jeste modus operandi naprednjačke vlasti evo skoro već deceniju. Šta će da rade svi ti poslanici i ministri ako im ministarka oduzme „sredstva za rad“? Kako će dalje da kleveću i vređaju? Šta će predsednica Vlade da priča kod Marića u jutarnjem programu? Kako će predsednik da gostuje po silnim emisijama i da govori
svakodnevno na različitim pseudodogađajima ako bude bio kažnjavan za svaku izgovorenu laž. Hoće li emisije na Prvoj, RTS-u ili kod Marića (samo u večernjem terminu) morati da budu skraćene na 10 minuta svaka, umesto da traju sat i po ili tri, već kako je predsednik raspoložen?

Jasno je da je ministarka ovo u Skupštini rekla vodeći se onoj Pašićevoj izjavi prema kojoj su „zakoni za opoziciju“. No, ukoliko se zbilja uvede propis kojim se kažnjavaju političari zato što lažu, ostaje tanka nada da će ostale mrvice neokupiranog pravosudnog sistema goniti i pripadnike vlasti.

Jer, kako je zaključila ministarka Popović, „prosto, nemoguće je ostaviti da vi kažete tolike laži o određenom licu, bilo to politički, politički aktivno lice ili bilo koje drugo i da za to ne snosite nikakvu posledicu. To mislim da nije primereno“.

Vaistinu nije primereno. Prestanite.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar