Izborni vodič: Kako prepoznati i zaustaviti „bugarski voz“

Politika 05. jun. 202007:04 > 07:4427 komentara
Podeli:
Foto:Nemanja Jovanović

Zastrašivanje, ucenjivanje i potplaćivanje neki su od načina na koji stranke utiču na "volju" birača da na izborima glasaju baš za njih, a jedan od oprobanih i sada već redovnih metoda izborne krađe u Srbiji poznat je pod nazivom "bugarski voz".

Gotovo na svim prethodnim izborima u Srbiji predstavnici nevladinog sektora koji su pratili izborni proces i članovi opozicije žalili su se medijima na slučajeve „bugarskog voza“.

Ta metoda funkcioniše tako što neko iznese prazan glasački listić umesto da ga ubaci u kutiju, a dešava se da bukvalno pobegne. Njegov listić se napolju u blizini biračkog mesta popunjava „kako treba“, pa se daje prvom sledećem glasaču u „vagonu“. On glasa popunjenim, a iznosi novi prazan listić i tako sve u krug, dok ima „vagona“

Ovakve slučajeve primetili su, između ostalih, posmatrači organizacije Crta i na prethodnim beogradskim izborima i to na biračkim mestima u opštinama Voždovac, Zemun, Palilula i Savski venac. Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora Crte, navodi za Nova.rs da se ovi slučajevi najčešće dešavaju u manjim sredinama, često ruralnim i mestima gde žive nacionalne manjine.

„To nije pitanje slabe kontrole u tim sredinama, već edukovanosti i znanja članove biračkih odbora, gde se takva pojava može izvesti, a da ostane neprimećena“, kaže Dimitrijević.

On objašnjava da postoje dva načina kako bi se slučajevi „bugarskog voza“ sprečili na predstojećim izborima, te da je reč o dve novine koje postoje u radu biračkih odbora.

Dimitrijević navodi da je članom 27 Pravilnika o radu biračkih odbora predviđeno da ako članovi biračkog odbora posumnjaju da birač nije ubacio listić u kutiju, onda birački odbor obaveštava policiju o tome i radno telo RIK-a i taj događaj unosi u zapisnik.

Foto: TANJUG/ TANJA DROBNJAK/ bk

„To je novo pravilo i odnosi se baš na pojavu ‘bugarski voz’. Ova promena je posledica međustranačkog dijaloga na Fakultetu političkih nauka, a u Pravilniku RIK-a je od pre nekoliko dana. Ona ima odvraćajući karakter za ljude koji žele tako nešto da organizuju“, kaže Dimitrijević.

Učesnici „bugarskog voza“ neretko u toj izbornoj krađi učestvuju voljno, zbog koristi koju očekuju od dobrog rezulata na izborima, a oni koji su ucenjeni imaju još jedan način da se izvuku iz ovakvih zloupotreba.

„Na glasačkom listiću treba da se podvuče ili zaokruži željena lista. Listić će biti važeći i ukoliko se zaokruže ili podvuku sve liste, sa izuzetkom one za koju birač želi da glasa. U tom slučaju biće jasno za koga je glasao“, objašnjava Dimitrijević.

Njemu nije poznato da li je zbog ranije uočenih slučajeva „bugarskog voza“ dolazila policija i da li je ijedna ovakva zloupotreba procesuirana.

„U pojedinim situacijama bilo je i kratkotrajnih prekida glasanja, ali mi nije poznato da li je reagovala policija“, kaže zamenik programskog direktora Crte.

Kako je nastao naziv „bugarski voz“?

Niko sa sigurnošću ne može da kaže kako je smišljen naziv ove zloupotrebe prilikom glasanja. Prema nekim navodima, na izborima u Bugarskoj je 2009. godine na ovaj način prodato oko 200.000 glasova. To međutim niko nije potvrdio.

Kako su preneli mediji, bugarska vlada se čak ovim povodom oglašavala, navodeći da je korišćenje ovog izraza uvredljivo za njihovu državu i u tom kontekstu je 2006. godine Ambasada Bugarske u Makedoniji zvanično zatražila od političkih partija, nevladinih organizacija i medija da ubuduće za ovakve vrste izbornih prevara ne koriste ovaj izraz.

Prema nekim pričama, naziv ‘bugarski voz“ nastao je kada su se u međunarodnom vozu na liniji Sofija – Beograd putnici „švercovali“, a plaćanje karte su izbegavali tako što su posmatrali u kom je vagonu kondukter, pa su u zavisnosti od toga gde je na stanicama izlazili iz jednog i ulazili u drugi.

Komentari

Vaš komentar