Protekle nedelje - tik pred prvi rođendan našeg portala - redakcija Nova.rs preuzela je na sebe jedan nezahvalan zadatak: da uz pomoć javnih ličnosti, ljudi od renomea i integriteta, pomogne da Srbija dobije najboljeg mogućeg predsedničkog kandidata. Iako su izbori iduće godine, nismo požurili - debata o tome kakav nam (a manje koji tačno) kandidat treba morala bi da počne što pre. To nam je i bio motiv.
Šta su bili izazovi?
Pa, pre svega, krug renomiranih i čestitih se suzio. Neki su se povukli u „unutrašnju emigraciju“, neki su napustili zemlju, neki su, prosto, preminuli. Zato je prvi i osnovni zaključak ove predsedničke ankete da u Srbiji, u ovom trenutku, nažalost, nema više od 100 u javnosti prepoznatljivih „intelektualaca“ (kako god to shvatao) koji su spremni da otvoreno govore o ovoj temi. Otpisali smo u startu one (retke) koji su već članovi političkih partija – smatrali smo da ne bi bili objektivni.
Ako se tako postavi stvar, ubediti 28 njih da „pikiraju“ jednog ili dva kandidata bio je uspeh. U ovom konretnom slučaju, „anketirani“ su bili:
Izdavač Branko Kukić; istoričarka Dubravka Stojanović; reditelj Stefan Arsenijević; dramaturškinja Tatjana Rigonat; predsednik Sindikata fudbalera Mirko Poledica; bivši ambasador Milan St Protić; novinarka Vesna Mališić; kulturolog Ratko Božović, novinar Boško Jakšić; profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić; novinarka Gordana Suša; predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić; karikaturista Predrag Koraksić Koraks; direktor BIRODI Zoran Gavrilović; aktivistkinja Aida Ćorović; književnica Jelena Lengold; novinar Draža Petrović; penzionisani sudija Ustavnog suda Zoran Ivošević; pisac Milisav Savić; košarkaški trener Duško Vujošević; dramaturškinja Sara Radojković; ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta; psiholog Žarko Trebješanin; profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić; književnik Vladeta Janković; profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu Biljana Stojković; osnivač „Geopoetike“ Vladislavac Bajac; pulmolog Dejan Žujović.
Kako su glasali?
Raznoliko. Teoretski, svaki kandidat je mogao dobiti 28 glasova, ali nijedan nije dobio više od 5. I u tome se videla raznolikost stavova i konfuzija u javnom mnjenju oko toga šta bi i ko bi trebalo da povede Srbiju napred.
Matematika kaže sledeće: najviše glasova dobila je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić. Svi koji su je „kandidovali“ istakli su njenu hrabrost. Tepić se u javnim nastupima time i ističe: iznosi neprijatne istine o aferama vlasti, upire prstom u prljave tajne režima i stalno je izložena uvredama i pretnjama političkih protivnika. I zato je – zbog otklona od „strančarenja“ i ideologije – i dobila toliku podršku: narativ „borbe za pravdu“, Davida protiv Golijata, ono je iza čega bi mnogi stali. Ali, dosta toga počiva i na nosiocu tog narativa, a Tepić ga nosi manirom iskusnog političara, dakle – vrlo vešto. Tako misle i čitaoci Nova.rs, koji su je velikom većinom izglasali na društvenim mrežama.
Korak iza nje zaustavila se četvorka koja pre svega zrači autoritetom u oblastima kojima se bavi. Izjednačeni, na toj listi su jedno do drugog pravnica Vesna Rakić Vodinelić, sudija Miodrag Majić, predsednik SANU Vladimir Kostić i vladika Grigorije. Mudrost i znanje su osobine koje su njima najviše pripisivane. Tako, recimo, za Vladimira Kostića jedan od anketiranih kaže da bi ujedinio posvađanu Srbiju; drugi, pak, ističe potencijal vladike Grigorija da mobiliše konzervativno i crkvi naklonjeno biračko telo; pravnike – Rakić Vodinelić i Majića – anketirani uglavnom prepoznaju kao osobe koje bi „lustrirale“ Srbiju. Dakle: jedinstvo, mudrost, pravda.
Korak iza njih – iznenađenje. Ljudi sa kojima smo razgovarali – a naročito oni koji su nam predloge upućivali putem društvenih mreža – želeli bi da na Andrićevom vencu vide Novaka Đokovića. Iako nikada nije nagovestio takvu mogućnost, najbolji teniser sveta, prema tim željama, trebalo bi da na Srbiju projektuje svoje kvalitete: talenat, upornost, renome, odmerenost. Još samo da ga ubedimo da bi mu to donelo nešto dobro u životu.
Ostatak liste pokazuje sve palete boja pluralizma mišljenja: od predloga da kandidat bude epidemiolog Zoran Radovanović, preko glumca Nikole Koja do dekana Šumarskog fakulteta Ratka Ristića.
Ako je ova serija tekstova i „lista“ pomogla u pokretanju društvene i političke dinamike u zemlji okovanoj epidemijom i režimom koji je zarobio institucije sistema – utoliko bolje. Ali, dileme nema – dug je put pred nama.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare