6
Od 1. januara 2024. do 30. juna 2024. EU je izdala 57 deklaracija, pozivajući kandidate i partnerske zemlje da se usaglase sa njima. Srbija se usaglasila sa 27 deklaracija i povezanim merama, dok se sa 30 nije usaglasila, što predstavlja usaglašavanje sa 47 odsto spoljne politike Evropske unije u ovom periodu, pokazuje istraživanje Centra za međunarodne i bezbednsne poslove – ISAC.
Od država kandidata za članstvo u EU jedino Turska i Gruzija imaju manju usaglašenost od Srbije. Druge države kandidati iz regiona – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija – u prvoj polovini 2024. imale su potpunu usaglašenost sa spoljnom politikom EU, odnosno učinak od 100 odsto, prenosi EWB.
“Tokom prve polovine 2024. godine, Srbija je nastavila sa prethodim obrascima usaglašavanja sa deklaracijama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) EU koje objavljuje Visoki predstavnik za ZSBP, slično kao i 2022. i 2023. godine, kada je Srbija imala stope usaglašenosti od 48 odsto, odnosno 54 odsto. Ove stope su najniže među zemljama kandidatima za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana”, navodi ISAC.
6
11
6
Kao i do sada, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa deklaracijama i merama usmerenim protiv Ruske Federacije i Narodne Republike Kine.
“Jedan od glavnih razloga za ovakav stav ostaje pitanje Kosova, pošto Srbija nastavlja da traži podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima”, stoji u istraživanju, prenosi EWB.
Kada je reč o konkretnim pitanjima, Srbija se nije usaglasila sa jedanaest deklaracija ZSBP u vezi sa ratom u Ukrajini, pet o Globalnom režimu sankcija EU za ljudska prava, četiri koje se tiču unutrašnje situacije u Rusiji i četiri posvećene Iranu; dve koja se odnose na Moldaviju, i po jednom koje se odnose na sajber, terorizam, Hong Kong (Kina) i Venecuelu.
Srbija se nije uskladila sa dve političke izjave koje se tiču tretmana Alekseja Navaljnog i drugih političkih zatvorenika (uključujući Vladimira Kara-Murzu) i smrti Navaljnog u zatvoru, kao ni sa deklaracijom koja se odnosila na predsedničke izbore u Rusiji, kojom je EU osudila sprovođenje izbora u okupiranim ukrajinskim regionima i represiju opozicije, civilnog društva i nezavisnih medija (u Rusiji), prenosi EWB.
S druge strane, Srbija se usaglasila sa restriktivnim merama primenjenim u vezi sa ISIL-om/Al-Kaidom, terorizmom, Sirijom i Burmom/Mjanmarom.
Evropska unija je u ovom periodu objavila pet deklaracija u vezi sa Iranom, a svaka se bavi različitim aspektima diplomatskih i bezbednosnih pitanja. Srbija se usaglasila samo sa prvom deklaracijom, izdatom 4. januara, kojom se osuđuje bombaški napad u Kermanu i izražava solidarnost sa iranskim narodom.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare