0
Poslanica Narodnog pokreta Srbije (NPS) i pukovnica MUP-a u penziji Slavica Radovanović navela je u intervjuu za Novu da je do ponedeljka uveče prikupljeno 7.500 potpisa za registraciju partije, naglašavajući da je u pitanju fenomenalan odziv. Naglasila je da pored Miloša Parandilovića ima još poslanika koji su spremni da pređu u poslanički klub NPS, te objasnila sa kojim političkim partijama je moguća saradnja na izborima. Podvukla je da neće biti promene zahteva na protestima "Srbija protiv nasilja" i dodala će protesti širom Srbije biti nastavljeni.
Nedavno ste započeli sa prikupljanjem potpisa za registraciju stranke. Dokle ste stigli i da li ste do sada imali neke opstrukcije?
Što se tiče prikupljanja potpisa za registraciju Narodnog pokreta Srbije (NPS) mogu da kažem da smo više nego zadovoljni odzivom građana i dinamikom kako se taj proces odvija. Zaključno sa ponedeljkom uveče imali smo 7.500 prikupljenih potpisa, a počeli smo pre 10 dana. Treba imati u vidu da nisu svi ni odbori, niti povereništva mogli da krenu da skupljaju potpise jer nismo imali prostorije, infrastrukturu, notare. Oni su u nekim mestima odbijali da dođu popodne. U subotu smo imali preko 25, 30 ljudi koji ostali ispred sedišta našeg pokreta u centrali u Bulevaru Kralja Aleksandra. Nisu mogli da daju svoj potpis jer je notar rekao da radi 19 sati. Ako izuzmemo te probleme, odziv je fenomenalan imajući u vidu da je sezona godišnjih odmora. Prikupiti ovoliki broj potpisa, sa vrlo redukovanim snagama i na nivou članstva i notara i sredstvima, mislim da je u pitanju ogroman uspeh. Kada smo napustili Narodnu stranku mi smo ostali na ulici, bez infrastrukture i sredstava koje dobijamo u Skupštini. Sve ovo što se sada vidi, mi smo to finansirali sami.
Da li je Miloš Parandilović jedini poslanik s kojim će vaš pokret formirati zajedničku poslaničku grupu ili razgovarate sa još nekim ljudima?
Postoji veliko interesovanje da se još neki poslanici pridruže našem klubu, pregovaramo sa mnogim ljudima, Miroslav Aleksić je neko ko vodi pregovore. Za sada nam je bilo važno da Parandilović bude sa nama kako bismo formirali poslanički klub, ali nama je prioritet prikupljanje potpisa i i registracija stranke. Zvanično ćemo izaći sa podacima onog momenta kada budemo registrovani kao partija.
Koja su to imena?
Ponavljam, interesovanja ima, ne bih da izlazim u napred sa imenima jer su razgovori u toku. Možda se neko predomisli, pa nam se pridruži. Ne bih pravila neku „diskriminaciju“, bićemo vrlo transparentni i ništa ne krijemo. Vrlo brzo ćemo izaći sa podacima.
Često se govori o neophodnosti da opozicija koordiniše svoje delovanje i da bude ujedinjenija, te da se jedino tako može ugroziti vlast. Kako vam deluje danas saradnja unutar opozicije? S kim je vaš pokret najbliži? S kim biste sarađivali i pravili koaliciju?
Mi smo i do sada sarađivali sa svim opozicionim poslaničkim klubovima bez obzira na političke ideje i orijentisanost. Najvažnija nam je unutrašnja organizacija, poboljšanje života građana. Naravno da ćemo pregovarati sa svim strankama kojima je poboljšanje građana na prvom mestu, iskorenjivanje korupcije i stranačkog zapošljavanja, da sačuvamo Kosovo i Metohiju… Sve stranke koje budu imale takve programe i koje su evropski opredeljenje dobrodošle su da pravimo koaliciju. Po nekom sadašnjem sagledavanju stvari, teško da ćemo ići u jednoj koloni.
Da li vam je prihvatljiva saradnja sa strankama i pokretima koje organizuju proteste „Srbija protiv nasilja“? Videli li Narodni pokret Srbije u saradnji sa njima?
PROČITAJTE JOŠ
0
0
1
Naravno, to je i jeste grupacija stranaka sa kojima imamo zajedničke ideje i programe. Tu postoji i nekih razmimoilažanje u kom pravcu gde partija želi da ode. Nama je sada najbitnije da pobedimo ovu koruptivnu vlast i da oslobodimo građane straha. Nemamo nikakav animozitet ni prema jednoj stranci ili lideru jer smatramo da se zajedno borimo protiv vlasti, treba zajedno da je smenimo i nemamo problem saradnje ni sa jednom opozicionom političkom opcijom ukoliko se pronađe zajednički stav i program.
Lider vašeg pokreta Miroslav Aleksić rekao je da je neophodno da opozicija napravi svoj pokret koji će biti kontrateža Vučićevom. Kakve su reakcije ostalih kolega na taj predlog? Postoji li interesovanje?
Da, postoji veliko interesovanje jer su naprednjaci izgradili sistem vrednosti u kojem u većini nije stalo do demokratije, slobodnih medija, institucije, njima je najbitnije da obezbede sebe. Državu su podelili na one koji su za SNS i na one koje nisu. Najveći problem je velika korupcija, duboko ukorenjena u ovoj vlasti, koja vuče ogromne posledice. Toliko ljudi nam prilazi na ulicama, na protestima, čestitaju nam na izlaganjima jer žele da se ova vlast smeni. Kao što kaže Miroslav Aleksić, tiha većina se probudila što SNS mora da bude pokazatelj da nešto nije kako treba.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će građani na birališta za „6 ili 7“ meseci, ali uporno odbija da kaže koje će sve izbore raspisati. Šta mislite, šta se krije iza tog njegovog “možda” će biti i parlamentarnih, možda i beogradskih, a možda i neće?
U ovim okolnostima, bilo kakvo popuštanje sa njegove strane znači određenu vrstu slabosti što on ne želi ni po koju cenu. Vlast želi da pokaže poruku da ovaj bunt i narod koji se pobunio nema smisla, a a da građani treba da se sede u svojim kućama. Vlast želi da tiho uguši proteste, jer Vučiću nikako ne ide u prilog da se protesti nastave jer je nezadovoljstvo građana sve veće. Vučić pribegava strategiji ignorisanja i zanemarivanja skupova samo da bi građani izgubili energiju. To je pogrešan pristup, ne smeju da se ignorišu zahtevi građana. Nemam dilemu da je zauzeo pogrešnu taktiku, neće postići ništa.
Iako vlast nije ispunila niti jedan zahtev protesta, građani i dalje ne odustaju i izlaze na ulice. Kako vi tumačite taj netolerantan odnos vlasti prema onima koji zahtevaju da odgovorni zaista trpe posledice?
Vlast na sve načine pokušava da jednostavno prikrije sakrije svoje partije i ljudi koje je Vučić doveo na čelna mesta i postavio ih na ključne pozicije u ministarstvima. Svakako da ne ide u prilog veliki broj događaja i umešanosti ljudi koji su mu bliski jer pokazuju svoju nestručnost. Ni za jedan događaj, počevši od Ribnikara, Mladenovca, nisu formirani timovi sa stručnim ljudima koji bi napravili stručnu analizu sa predlozima šta ćemo da radimo. Evo, stigao je prvi septembar. Vučić se samo obračunava sa nekim nevidljivim neprijatljima, odgovara na pitanja koja mu niko nije postavio, umesto da se bavi ozbiljnim poslom. Trebalo je da se uključi ozbiljan tim ljudi, a ne da se grade nacionalni stadioni koji ne znam čemu će da služe. Trebalo je pozvati i ljude iz inostranstva da nam pomognu da ustrojima sistem, da deca budu bezbedna, a ne da roditelji razmišljaju da li će decu neko da im vrati u kovčegu. To je trebalo da bude prioritet vlade, a ne da se obračunavaju sa nama na naprizebniji način.
Pa kad sve to uzmemo u obzir, ima li svrhe istrajavati na ovim zahtevima ili ih je potrebno menjati? I takvi su se predlozi čuli?
Nećemo odustati od protesta koliko god oni trajali. Pokazalo se da u ranijim protestiima u zemljama u regionu da menjanje razloga protesta nikada nije donelo ništa dobro. Mi moramo ostati pri našim zahtevima, jedino što se može razmisliti je dodeljivanje pete nacionalne frekvencije medijima na kojima će podjednako biti prisutni i predstavnici vlasti i opozicije kako bi građani mogli da čuju obe strane. Prema tome, nećemo menjati zahteva, zbog njih smo se okupili, protiv nasilja smo se i okupili. Okupili smo da tražimo smenu Gašića i Vulina, nema uopšte razloga menjati zahteve protesta koji se dešavaju u mnogim gradovima što nam govori da se dešava veliko građansko nezadovoljstvo. Ovo je velika energija, euforija, ne treba odustati od toga da se pored ispunjenja zahteva što pre traže i izbori.
Kako se sve više bliži početak školske godine, tako se i sve više vraćaju slike i problemi s kraja prošle kad je sistem fakat zakazao. Osim većeg broja policajaca, deluje da je stanje u školama i dalje zabrinjavajuće. Pa, mogu li samo policajci biti garant da će deca imati normalnu školsku godinu?
Policija je ozbiljna institucija i kada sam učestvovala u projektu uspostavljanja školskog policajca još 2002/2003. godine, školski policajac ima veliko preventivnu ulogu, ali nije on jedina osoba koja može da odgovori ovako složenom zadatku. Tu treba da budu uključeni svi subjekti. I pedagozi i psiholozi, direktori škole, predstavnici centara za socijalni rad… Mene je iznenadio odgovor Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja kada sam postavila pitanje koliko su do sada uradili analiza oko vršnjačkog nasilja u školama. Njihov odgovor bio je da nisu nadležni. To je za mene skandalozno. Ovde treba da postoji ozbiljan pristup svi, škole, svih subjekata. Nije predlog da se kazna zatvorom smanji sa 14 na 12 godina, nego da roditelj čije dete vrši nasilje mora biti u školi, sankcionisan i da aktivno učestvuje u prevazilažnju problema.
Kad smo kod policije, vašeg kolegu Slobodana Milenkovića uskoro očekuje saslušanje povodom slučaja „Jovanjica“. Može li se njegov slučaj tretirati kao paradigma stanja u MUP? Šta nam o jednoj zemlji govori to što se jedan policajac od strane države tretira kao neprijatelj, dok se u odbranu onog kog je uhapsio pokreće kompletna režimska mašinerija, pa i sam predsednik koji je svojevremeno rekao da to što je on imao na Jovanjici i „nije tako strašno“?
To može da se tretira kao direktno uplitanje politike u policiju. Policajci ne smeju da biti pripadnici političke stranke, niti se mogu organizovati i delovati. Najveći problem od 2012. godine je dolazak velikog broja političara na strateška i odlučujuća mesta, gde je osnovni cilj da se štiti politika vladajuće stranke i da se stiti predsednik države. Jovanjica je državni projekat, tu su umešana mnoga lica koja su na visokim pozicijima. Da bi se to negiralo napada se policajac koji treba da bude nagrađen, koji treba da snosi pohvale, a ne da se veliča čovek koji je proizvodio marihuanu. Te stvari policija ne sme da dozvoli, policija ne sme da služi partiji, ma koliko vlasnik Jovanjice bio blizak stranci na vlasti. Ovde su stvari pomešale da više ne znate ko je policajac, a ko kriminalac. Država vešto manipuliše podacima, plasira „istinu“, odnosno neistinu koja im odgovora. Dovoljno je što u parlamentu sedi advokat koji sve te ljude brani. Svaki komentar poslanika opozicije na tako nešto oni odmah skaču da ih brane, a napadaju nas.
Šta kažu ostale kolege ovim povodom?
Svakodnevno sam u kontaktu sa policajcima, ovakve situacije njih demotivišu. Nezadovoljstvo u policiji je jako veliko, upravo zato što im dolaze na rukovodeća mesta ljudi koji su politički orijentisani, ljudi koji se na ta mesta dolaze kršeći pravilnik o karijernom napredovanju. Ne ispunjavaju uslove, ali se postavljaju i usmereni su na to šta kaže ministar unutrašnjih poslova. Policija mora da radi po zakonu, a ne usmenim zahtevima političara. Nezadovoljstvo je prilično. Dešavaju se sistematizacije, koje pravno i formalno način da vi ljude koji vam ne odgovaraju prebacite na druga radna mesta. Tu ima malo prostora da se žalite i dođete do pravde. Takva sitaucija unosi nemir u policijske redove, ljudi su nezadovoljni, a ako radite 15 i 20 godina i neutralni ste, vas će prebaciti na niže radno mesto. Napravljen je veliki jaz u platama među rukovodiocima i policajaca koji su 24 sata na ulici. Velika je to razlika, dubok jaz. Takva sitaucija nije bila ranije. Raditi u policiji danas je teško i naporno.
Često se u prethodnim godinama govorilo o vezama policijskih službenika i ljudi iz kriminala. Do koje mere su te veze prisutne?
Ako ćemo krenuti ko je sa kim u vezi, trebalo bi krenuti od Dijane Hrkalović koji je tih godina ušla u MUP. Vlast je bila uvezana sa kriminalncima, a svoje saradnike postavljala je u kontekst saradnje i komunikacije. Sprega je postojala oduvek, ali u zadnje vreme to je uzelo maha. Kada pogledate, najveće kriminalce u poslednje vreme stvorila je država. Strašno je da Dijana Hrkalović, koja je prisluškivala predsednika, jedna od najneprijatnijih osoba, koja je donosila veoma pogrešne odluke za MUP zbog kojih ne može da povrati imidž kod građana, umesto da bude procesuirana i snosi posledice, ona se sada sveti Milenkoviću i pokušava da opere sebe da bi se vratila na političku scenu. Ako se ona vrati na političku scenu, to je najgori mogući potez i šamar građanima. Treba uraditi analizu ko su ljudi koji dolaze zadnjih 10 godina u MUP na veoma važne funkcije. SNS rukovodi takvim kadrovima, Veljka Belivuka nije stvorila opozicija, već je stvoren u vreme prosperiteta SNS. Žalosno je da vlast negira takve kontakte.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare