INTERVJU Poslanica Ana Jakovljević: Evroposlanici iz EPP smatraju da im SNS po vrednostima ne pripada. Zabrinuti su za svoj ugled

Da li mislite da će Evropska komisija reagovati na to što se predsednik Aleksandar Vučić zahvalio ruskoj obaveštajnoj službi koja je optužila EU da 1. novembra planira „majdan“ u Srbiji?

Evropska unija prati sve što se dešava u Srbiji, naročito u domenu spoljne politike i odnosa prema njoj i Rusiji. Marta Kos je nekoliko puta govorila o Vučićevoj poseti Moskvi i kako to vidi EU. Tokom zasedanja Evropskog parlamenta u Strazburu, evroposlanici su sa rezignacijom odbacivali optužbe vlasti u Srbiji da EU stoji iza protesta, tako da ovaj potez sigurno ne ide u prilog već poljuljanom ugledu režima SNS u Evropi.

Mislite li da će Srpska napredna stranka biti isključena iz Evropske narodne partije, uprkos tome što Ana Brnabić kaže da se to neće desiti i da razgovori idu dobro?

Evroposlanici sa kojima sam razgovarala, a koji su u EPP, rekli su da će postupak biti pokrenut. Takođe su istakli da oni smatraju da SNS po vrednostima koje zastupa ne pripada EPP i sada su zabrinuti za svoj ugled i kako svojim biračima da objasne da je SNS pridružena članica ove poslaničke grupacije.

Kako komentarišete to što se Ursula fon der Lajen nije osvrnula na Srbiju u svom nedavnom govoru?

Politika i diplomatija Evropske unije imaju svoja pravila i ciljeve, koji su nam, iz naše perspektive i očekivanja, poslednjih godina često bili neshvatljivi. Tokom razgovora u Strazburu bilo je jasno da se stav prema režimu u Srbiji menja, ali kao i svaki veliki aparat, Evropska unija ima svoj tempo i način reakcije. Tačno je da Ursula fon der Lajen nije pomenula situaciju u Srbiji, već je pričala o regionu Zapadnog Balkana, i da ga oni vide kao deo EU. Ono što je istakla jeste da će pristupanje EU biti zasnovano na suštinskom ispunjavanju kriterijuma za članstvo, i ako bolje pogledate, to je ono što EU zvaničnici govore i kada je u pitanju situacija u Srbiji. Utisak je da, ma kakve da su simpatije fon der Lajen prema „dragom Aleksandru“, ona ipak ne može da poriče realnost, a to je da režim „dragog Aleksandra“ u Srbiji nema više legitimitet.

Kakvi su vaši utisci nakon razgovora sa evroparlamentarcima, da li se zaista menja politika Evrope prema režimu u Srbiji?

Moji utisci su da se odnos menja i da Evropa shvata da režim u Srbiji nema nameru da išta suštinski menja u postupku pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, već da ga zanima samo da uzima novac iz fondova. Promenu odnosa možete osetiti u insistiranjima EU zvaničnika, a kako sam i rekla i same Ursule fon der Lajen, da zemlje članice moraju suštinski da ispune kriterijume za članstvo, a ne samo da se zadovoljava puka forma. U slučaju Srbije, u ovom trenutku, taj zahtev se odnosi na suštinsko ispunjavanje kriterijuma koji će osloboditi medije u Srbiji, kao i na reviziju izbornog zakonodavstva u skladu sa ODIHR preporukama.

Šta se dogodilo sa razgovorima sa opozicijom koje je inicijalno organizovao Srpski narodni pokret?

Razgovori koje je Narodni pokret Srbije pokrenuo sa opozicijom i civilnim sektorom su nastavljeni. Nakon prvog razgovora usledila su još dva u organizaciji CRTA, prikupljene su sve sugestije i komentari na predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, i sada smo u fazi sačinjavanja njegove konačne verzije. Ta verzija će biti dostavljena svima koji su učestvovali u ovom postupku, a pokrenućemo i proceduru u Skupštini za njeno razmatranje.

Kakav je stav Srpskog narodnog pokreta o izborima, da li se zalažete za podršku studentima uz referendumsku atmosferu, ili smatrate da bi opozicija trebalo da ima svoju listu?

Narodni pokret Srbije je još u aprilu na Glavnom odboru zatražio raspisivanje izbora, a zvaničan zahtev predsedniku Srbije smo, zajedno sa poslanicima Novog lica Srbije, podneli u junu mesecu, i na taj zahtev još uvek nismo dobili nikakav odgovor. Ono oko čega smo svi saglasni jeste da ovaj režim više nema legitimitet i da do promene mora doći.

Situacija u Srbiji je vrlo nepredvidiva i teško je dati bilo kakvu procenu kada će izbori biti raspisani. Kada se to dogodi, onda, u skladu sa okolnostima u tom trenutku, moramo napraviti strategiju koja bi trebalo da dovede do toga da se glasovi građana ne rasipaju, kao i do ostvarenja zajedničkog cilja, a to je smena ovog korumpiranog režima.

--