"Ne želim da budem nikome izgovor da podriva zajedničko delovanje opozicije i razbija odborničku grupu koja se junački suprotstavljala Vučiću i Vesiću u Beogradu u protekle dve i po godine. Zbog toga ću podneti ostavku na mesto šefa zajedničke opozicione odborničke grupe u Skupštini grada, kao i na mesto odbornika", rekao je u intervjuu za Nova.rs Nikola Jovanović, opozicioni političar i bivši potpredsednik Narodne stranke.
Velika prašina podigla se prethodnog meseca kad su u javnost isplivali snimci na kojima je jedan od aktera Nikola Jovanović, donedavni potpredsednik Narodne stranke i šef najveće opozicione grupe u Skupštini grada Beograda. Sadržaj snimljenih razgovora tumačen je na različite načine od različitih aktera. Jedni su tvrdili da je snimak montiran i protivzakonito napravljen, dok su drugi u prvi plan isticali ono što se moglo čuti na pomenutom audio zapisu.
Nakon mesec dana medijskog tihovanja, Jovanović je u razgovoru za Nova.rs rekao da mu je po izlasku iz stranke rečeno da će se raditi na njegovom „političkom uništenju“ i da oseća odgovornost zbog stvari koje se čuju na snimcima. On je za naš portal otkrio i šta nakon svega misli o Vuku Jeremiću, kao i da li postoje šanse da se nađe u Stranci slobode i pravde Dragana Đilasa.
Nakon što su se pojavili snimci vaših razgovora, neku su komentarisali da ste završili političku karijeru. Jeste li i vi to pomislili u nekom trenutku?
Pomislio sam mnogo toga i sebi postavljao brojna pitanja. Od toga ko me je tajno snimao i montirao isečke jednog neformalnog razgovora u kafani, preko toga da li ću imati prilike da ljudima objasnim kontekst i autentični smisao nekih izgovorenih reči, do toga kolika je moja odgovornost i kako da je snosim.
A ko vas je snimao i kako se to dogodilo?
Snimao me Radoje Cvetić, predsednik odbora Narodne stranke u Kniću. Naglašavam da se sastanak desio nakon mog izlaska iz partije. Do sastanka je došlo na Cvetićevo uporno insistiranje i molbu da mu pomognem privatno, kao i da mu objasnim svoju tadašnju poziciju, jer je navodno bio ogorčen stanjem u Narodnoj i hteo da nastavi da radi sa mnom gde god ja bio. Laž je da sam ja zvao bilo koji odbor i „vrbovao“ za bilo šta. Naprotiv, krenulo je zvanično raspuštanje odbora u Beogradu koji nisu bili za razbijanje odborničke grupe i marginalizaciju ljudi koju su se zalagali za jaču retoriku protiv režima. Za mene jedno od ključnih pitanja ostaje ko je naručio to moje neovlašćeno snimanje , isekao i opremio „klipove“, javno ih objavio, a onda se potrudio da ih organizovano preuzimaju režimski mediji. Cvetić je samo nečiji izvršilac. Nadam se da će organizacija koja se time bavi, bilo da je na vlasti ili opoziciona, biti trajno lustrirana. Ako treba da strahujemo svaki put kad u kafani neko stavi ključeve na sto i da se pitamo da li nas pored vlasti i opozicija snima i montira, onda nisam samo ja u problemu.
PROČITAJTE JOŠ...
Vaše nedašnje stranačke kolege su istakle da su šokirani sadržajem snimaka. Zbog čega ste na onakav način govorili o Jeremiću, posebno ako se uzme u obzir da ste toliko godina radili zajedno?
U razgovoru sa dotičnim Cvetićem, nisam govorio o svojim stavovima, već o nekim stvarima koje sam čuo od ljudi na terenu, što se na snimku i čuje. Svestan sam da su neke moje reči, izvučene iz konteksta, zbunile i zabrinule jedan broj ljudi. Svi koji me poznaju znaju da se nikad nisam bavio tuđim poreklom. Žao mi je što ovaj isečak nudi takvu sliku o meni. Sa Vukom Jeremićem sam uspešno sarađivao godinama, to sam javno istakao nakon ostavke na stranačke funkcije. Mislim da je uradio značajan posao za ugled Srbije u svetu tokom predsedavanja Generalnom skupštinom UN i u trci za mesto Generalnog sekretara te najvažnije organizacije. Da mogu da vratim vreme, opet bih ga podržao u tim kampanjama. Jeremić i ja smo se razišli zbog razlika u pogledu na unutrašnju politiku. Razlike su se produbile za vreme vanrednog stanja, ali sam bio uveren da će se sve prevazići. Ključni momenat je bila odluka vrha Narodne da se razbije zajednička odbornička grupa u Beogradu i da se krene u neku vrstu unutrašnjeg trvenja i rivaliteta unutar opozicije. Nisam ušao u politiku da bih se bavio drugim opozicionim strankama, već najgorom vlašću u novijoj istoriji. Vidim da moja bivša stranka sada menja stav po pitanju odborničke grupe i dolazi na poziciju koju sam sve vreme zastupao. Drago mi je ako je moja ostavka delovala kao otrežnjenje zbog kojeg su se preispitali. Nadam se da je sve to iskreno i da će snagu usmeriti na borbu protiv režima.
U razgovorima koje ste vodili niste poštedeli ni potpredsednicu Stranke slobode pravde Mariniku Tepić.
Želeći da istaknem da nijedan pojedinac u ovakvom totalitarnom društvu ne može savladati ovu hobotnicu na vlasti – bez jake organizacije i podrške stranke, upotrebio sam izraz koji se koristi u srpskom jeziku u kafani, ali je potpuno neprimeren u kontekstu jedne dame. Najiskrenije se izvinjavam Mariniki Tepić. Jedan prut je lakše slomiti nego kad su zajedno u snopu – to je smisao mog komentara i to mislim i sada. Ispalo je vrlo nespretno i nesrećno. Marinika zna da sam je od početka podržavao u hrabrim naporima da raskrinka najveće afere u Srbiji i želim joj da istraje i da nastavi da bude primer za mnoge druge koji bi da iz fotelje menjaju stvari.
Funkcioneri Narodne stranke su istakli da sa organizacijom u kojoj vi budete bili neće moći da sarađuju. Jeste li vi sada postali problem za jedinstvo opozicije?
Ne želim da budem nikome izgovor da podriva zajedničko delovanje opozicije i razbija odborničku grupu koja se junački suprotstavljala Vučiću i Vesiću u Beogradu u protekle dve i po godine. Zbog toga ću podneti ostavku na mesto šefa zajedničke opozicione odborničke grupe u Skupštini grada. Zbog čega sam ja izvesnim akterima bio smetnja, pokazaće vreme vrlo brzo. Zahvaljujem se divnim kolegama iz odborničke grupe koji su me izabrali za njihovog predsednika, bilo mi je zadovoljstvo da radim sa Borkom Stefanovićem, ali i Ljiljom Jovčić, Tanjom Pašić, Marinom Lipovac, Feridom Čustović, Željkom Veselinovićem, Mišom Pavlovićem i svima drugima. Moj dosadašnji zamenik Pedja Mitrović je radio lavovski deo posla, na čemu mu se i ovom prilikom od srca zahvaljujem.
Jesu li vas pogodile izjave nekadašnjih prijatelja iz stranke?
Moji donedavni saborci znaju koliko mi je bilo teško kad sam istupio iz organizacije kojoj sam dao tri godine života, učestvovao u pisanju programa stranke, predložio ime koje nosi. Znaju koliko sam se trudio da neke stvari u stranci promenim na bolje, i koliko su se do juče slagali sa mnom oko toga. Sada me krive za nezadovoljstvo u stranci, a i uporno ističu da je važnija sadržina jednog neformalnog kafanskog razgovora, nego pitanje ko neovlašćeno, nezakonito i nemoralno snima ljude i objavljuje delove izvučene iz konteksta. Ne bežim od odgovornosti, ali to ne može, niti sme, da bude važnije. To mislim za svakoga ko bi bio sniman i pakovan na onaj način, a ne samo na sebe. Da li sutra neko treba da snima i objavljuje razgovore iz bračnog kreveta ili sa ispovesti duhovniku? Da li je to ta promena sistema koju sanjamo? Meni je poručeno kad sam saopštio da izlazim iz stranke da će se raditi na mom političkom „uništenju“. Ja jesam pogrešio i rekao neke neprimerene stvari u kafanskom razgovoru i to priznajem. Ali da li je normalno da cilj bilo koje opozicione organizacije bude „uništenje“ nekog pojedinca? I to pojedinca koji se nedvosmisleno bori protiv vlasti. Uporno fiksiranje na mene ih onemogućava da vide prave uzroke nezadovoljstva. Uprkos svemu, ne osećam animozitet prema bivšim saborcima, niti bilo šta negativno. Svako bira svoj put, želim im iskreno sve najbolje.
PROČITAJTE JOŠ...
Osećate li krivicu zbog izgovorenih reči?
Osećam odgovornost zbog nekih stvari koje se čuju na snimku, iako je nameštaljka jasna, a delovi izvađeni iz konteksta. Smatram da političari nove generacije, koji se zalažu za drugačiju kulturu odgovornosti, moraju poći od sebe i ličnim primerom pokazati da su spremni da plate cenu kada se desi bilo kakva kontroverza. Ne želim da se skreće pažnja opozicije i medija sa suštinskih problema Beograđana na moj „slučaj“. Zato ću podneti ostavku i na mesto gradskog odbornika.
Na snimcima se čulo kako govorite da ćete preći u SSP Dragana Đilasa, te da ćete zauzeti potpredsedničku funkciju i voditi beogradski odbor. Nakon svega koliko je realan vaš prelazak tamo?
Kad sam saznao za nameru vrha Narodne stranke da se rasformira zajednička opoziciona grupa u Beogradu, obavestio sam svoje kolege iz odborničke grupe i istakao da se tome protivim, kao i da sam spreman da napustim stranku ukoliko budem preglasan. Tada mi je Dragan Đilas rekao da su mi vrata otvorena, ukoliko želim da nastavim borbu za Beograd u organizaciji kojoj je to prioritet. Razgovarali smo nakon toga o mogućnosti da radim na izgradnji gradske organizacije, jer bez toga nema pobede u Beogradu. Uprkos zlonamernim komentarima nekih mojih bivših saboraca, nikad pre toga mi nije padalo na pamet da izlazim iz Narodne stranke, iako je bilo određenih neslaganja. To se videlo i po radu koji sam ulagao do samog kraja. Moja poslednja poruka na Gradskom odboru Narodne stranke, o čemu imam i pisani trag, bila je da je odluka o izlasku lična i da ne pozivam druge da napuštaju stranku. Posle svega, u ovoj situaciji ne želim da moj „slučaj“ opterećuje bilo koju opozicionu organizaciju i do daljeg neću pristupati nijednoj stranci.
Kad smo već kod Dragana Đilasa. On je rekao da je trebalo da se izvinite. Zbog čega to niste odmah uradili?
Taj deo za mene nikad nije bio sporan, vidite i po ovom razgovoru. Razmišljao sam na koji još način želim da pokažem ljudima da sam neko ko politiku razume kao odgovornost i ne beži od svog dela krivice. Zato saopštavam da više neću biti predsednik odborničke grupe, čak ni odbornik. Ali želeo sam da sačekam sa reakcijom da bih video ko će se sve „spontano“ uključiti u komentarisanje mog slučaja. Uvek je korisno videti celu sliku.
Nakon svega, kakvo je vaše mišljenje o Vuku Jeremiću?
Želim i dalje da verujem da nema veze sa mojim tajnim snimanjem, kao i sa sramnim tekstom o meni u „Nedeljniku“. Želim mu sve najbolje, svojim kontaktima u svetu može da pomogne našoj zemlji.
A o Draganu Đilasu?
Nisam ga poznavao do decembra 2017. godine. Od tada je moje iskustvo sa njim pozitivno, od kampanje za beogradske izbore, preko rada u Skupštini grada, do danas. Želim mu da istraje, znam da je pod velikim pritiscima.
Deo javnosti vas je prepoznao kao jednog od najaktivnijih opozicionara. Šta ćete raditi u narednom periodu?
U borbu protiv ove vlasti ušao sam zbog vrednosnih i civilizacijskih razlika, ne zbog bilo kakve funkcije ili stranke. Nastaviću kao običan građanin da se borim za ciljeve i vrednosti za koje sam se i do sada zalagao. Verovatno ću sa nekoliko kolega osnovati stručno udruženje za konkretne probleme lokalnih samouprava, ali van dnevne politike.
Može li Nikola Jovanović da bude kandidat opozicije za gradonačelnika prestonice?
Ušao sam u Skupštinu grada ne razmišljajući ni o jednoj funkciji, čak nisam pomišljao ni da ću biti šef odborničke grupe Saveza za Srbiju. Rođen sam u Beogradu, volim Beograd, borio sam se svaki dan u poslednje tri godine za Beograd. Za mene ne bi bilo veće časti od zastupanja mog grada. Naravno da to sada nije realno. O tome čak nije moguće ni razmišljati.
Naš prethodni razgovor obeležila je vaša konstatacija da Goran Vesić mrzi Beograd. U međuvremenu se mnogo toga dogodilo u glavnom gradu, a kao što znate, još uvek je aktuelna rasprava zbog načina kako se podiže spomenik Stefanu Nemanji. Kako vi komentarišete ovu ideju?
Beograd treba da ima spomenik utemeljivaču srpske države. Žalosno je što o mestu, veličini i izgledu nisu više konsultovani domaći istoričari umetnosti i urbanisti, već zamenik gradonačelnika spomenik koristi za ličnu promociju i vređanje svih koji ukazuju na sporne elemente i manjkavosti. Za mene bi, recimo, logično bilo da se na Savskom trgu podigne spomenik kralju Milanu, za čijeg je vremena izgrađena Glavna železnička stanica, a da Stefan Nemanja bude na Slaviji, umesto besmislene muzičke fontane.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare