"Gorana Vesića građani će pamtiti kao zlog klovna naše političke stvarnosti, koji je uništavao Beograd - zbog neuzvraćene ljubavi Beograda prema njemu. Jasno je da Beograđani žele promene i da su većinski protiv ove vlasti, a na nama je da dokažemo da smo vredni njihovog poverenja i da ponudimo rešenja kako da život u prestonici bude dostojanstven", rekao je u intrevjuu za Nova.rs Nikola Jovanović, šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini grada Beograda.
Prema njegovim rečima, srpska opozicija ima realne izglede, ali i dužnost, da sruši vlast Srpske napredne stranke u Beogradu. Kako kaže, katastrofalne grešake i činjenica da je prestonička vlast samo u poslednja dva meseca donela veliki broj kontroverznih odluka, učvrstila je Beograđane u uverenju da je vreme za smenu onih koji upravljaju najvećim i glavnim gradom Srbije.
Za početak, kako komentarišete odluku da se promene imena pojedinih ulica u Beogradu?
To je posledica potpunog nepoznavanja uloge, duha i širine ovog grada. Beograd jeste srpska prestonica, ali i grad koji čija se svetlost vidi mnogo dalje od granica naše zemlje. Beograd je bio glavni grad svih bivših zajedničkih država, ne zbog toga što je to odlučeno za nekim stolom sa zelenom čojom, već zato što je zračio kulturom i otvorenošću. Goran Vesić sada hoće da ukine ulice koje se zovu po toponimima sa kojima je Beograd imao vezu i pre Kraljevine Jugoslavije, što je vid prostote i suzbijana duha ovoga grada. I to radi on, osoba koja ne zna razliku između arhitekte Branka Pešića i nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Branka Pešića. Da li bi se najveći srpski pisci, Andrić i Crnjanski, doselili u Beograd kojim upravlja Vesić? On ne razume posebnost i trajanje Beograda, pa sve činiti da napravi privid da sve počinje od Vučića, odnosno vlasti Srpske napredne stranke.
PROČITAJTE JOŠ...
Zamenik gradonačelnika je nekoliko puta istakao da ima želju da ostavi svoj trag u Beogradu. Kako vam izgleda njegovo zaveštanje prestonici? Po čemu će Beograđani pamtiti Vesića?
Pamtiće ga kao zlog klovna naše današnjice. On je razrovao naš grad, da bi stvorio privid da se nešto radi. Brojke pokazuju da se nikad manje nije radilo. Javne gradske investicije su samo 10 odsto gradskog budžeta, odnosno ni 100 miliona evra godišnje, a bageri parkirani mesecima i godinama su njiihova Potemkinova sela. Beograd je defakto umrtvljen, a pare se ispumpavaju za beskonačne radove koji suštinski ne donose nov kvalitet. Estetika njegovih projekata je scenografija za Zadrugu koju preplaćuje novcem nas Beograđana, dok se komunalna infrastruktura grada doslovce raspda. Poplave, naselja bez grejanja, autobusi koje građani sami guraju po snegu, seča stabala gde god stigne da bi zabetonirao nešto, evo sada i seča pluća grada Košutnjak – to je srednje ime i legat Gorana Vesića u Beogradu.
A zbog čega to Vesić radi?
Ja sam ubeđen da on mrzi Beograd, jer ovaj grad nikad nije pristao na njega. Vučić na prethodnim beogradskim izborima morao da ga sakrije iza Zorana Radojičića, Aje Jung i Branka Kockice. Njega nije bilo na zvaničnom posteru SNS za izbornu kampanju. Već tada je bilo jasno da ga Beograđani ne žele, ali on se na “mala vrata” provukao i sad defakto uzurpira funkciju gradonačelnika, protivno zakonu i statutu. Za vreme njegovog delovanja, nije napravljena nijedna nova škola niti obdanište u Beogradu, gledano od faze formiranja parcele. On je ukinuo besplatne udžbenike za đake, pomoć porodiljama i trinaestu penziju za najsiromašnije penzionere. Vesić nije ostavio nijedan veliki infrastrukturni projekat Beogradu. Iza njega nema mostova, jer će srušiti i jedan koji već imamo. Slagao je ljude i za kanalizaciju na levoj obali Dunava.
„Vesićev budžet je kao Bermudski trougao“
“Vesićev budžet je kao Bermudski trougao: pare nestaju. Svake godine sve veći, a nikad manja davanja za građane. Prošle godine je budžet bio za 200 miliona evra veći nego u vreme Đilasa, a investicije za preko 100 miliona manje. To bi značilo da treba da ima 300 miliona evra više za ljude (socijalnu politiku), ali sva davanja su ukinuta! Zato pitam, gde su tih 300 miliona evra nestali?!?
Napustili ste Narodnu stranku, čiji ste bili istaknuti član i jedan od osnivača. Nakon svega, šta je bio glavni razlog zbog čega niste ostali u toj partiji?
Glavni razlog je bio to što se nisam složio sa predsednikom stranke oko našeg daljeg nastupa u Beogradu. Smatrao sam da odbornička grupa, koju smo od starta formirali zajednički, mora da ostane zajedno i da jedinstveno nastupamo u Beogradu. Verujem da samo tako imamo šansu da pobedimo na sledećim, slobodnim izborima. Iz dvogodišnjeg rada na terenu, znam da je Beograđanima koji su protiv ove vlasti, jedno od prvih pitanja “da li ćete biti složni” i “da li imate šansu da pobedite”. Ta šansa postoji samo ako nastupimo jedinstveno.
Uprkos navodima da će Jeremić napustiti Savez za Srbiju, deluje da je sve utihnulo nakon vašeg odlaska iz stranke. Čini li vam se da je čitava ta priča bila samo povod za obračun sa vama i ostalim „neposlušnim“ kadrovima?
Ne mislim tako. Svoje saborce iz Narodne stranke smatram prijateljima i želim im sve najbolje. Suština je da je stranka donela formalnu odluku da nastupa samostalno u Beogradu, što sledstveno znači samostalni nastup i na svim drugim nivoima. S druge strane, ja sam, radeći sa Beograđanima prethodne dve godine, shvatio da oni očekuju apsolutno jedinstvo, čak do tog stepena da smatraju da mora da postoji jedinstvena opoziciona organizacija. Mislim da građani prestonice svaki potez u suprotnom pravcu ne bi ni oprostili niti razumeli.
„Nisam se čuo sa Jeremićem“
Jeste li se nakon svega čuli i razgovarali sa Vukom Jeremićem? Šta Vam je rekao?
Mi smo vodili razgovore pre nego što sam podneo ostavku. Nakon toga se nismo čuli. Mislim da je potrebno da prođe određeno vreme da razume koliko je ta odluka za mene bila teška, ali jedina poštena prema samom sebi i sugrađanima koje predstavljam.
Mislite da vam je zamerio?
Sigurno da nikome nije svejedno, jer mi smo dugo zajednički radili i drugovali. Verovatno je tu bilo i emocija sa svih strana. Ja njega i dalje smatram prijateljem i istinskim borcem za demokratiju, čovekom koji je mnogo učinio za prestiž Srbije u svetu. Ipak, morao sam da iskažem solidarnost sa odbornicima sa kojima sam zajedno “u rovu” već dve godine i nisam mogao da sledim nove „instrukcije“ koje su protivne mojim preporukama. U toj varijanti, jedino što mi je ostalo bilo je da izađem iz priče u koju više ne verujem.
Ipak, ostali ste šef odborničke grupe SzS u prestoničkoj Skupštini. Da li ćete se pridružiti u jednom momentu nekoj od stranaka iz opozicije? Pominje se Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa?
Trenutno sam nezavisni odbornik, a ujedno i predsednik opozicione grupe Saveza za Srbiju u Skupštini grada Beograda. Dok me moje kolege odbornici podržavaju, vodiću odborničku grupu. To je samo njihova odluka. Radiću i bez toga, sve dok verujem da građanima možemo da pružimo nadu u pobedu.
Šta to znači? Da ćete se učlaniti u neku od postojećih partija ili ćete osnovati sopstvenu organizaciju?
Po tom pitanju ću se konsultovati sa odbornicima i svojim saborcima i doneću odluku o načinu kako mogu najbolje da doprinesem borbi protiv Gorana Vesića i Aleksandra Vučića. Šta god da odlučim, biću u rovu protiv napredne vlasti.
Što ipak ne isključuje mogućnost da jednog dana budete član neke stranke?
Ne isključujem mogućnost da se priključim nekoj opozicionoj organizaciji koja bi bila stožer opozicionog fronta u Beogradu i borbe protiv ove vlasti. Onog momenta kad odluka sazri, ja ću obavestiti svoje kolege i javnost, ali trenutno delujem samostalno. Moram da naglasim da moja odluka o napuštanju Narodne stranke nema nikakve veze sa drugim organizacijama, već samo sa nezadovoljstvom odlukama moje bivše stranke da nastupa odvojeno u Beogradu. Iako ima insinuacija da sam to uradio iz nekog „ličnog interesa“, ja sam na ličnom planu podneo samo žrtve kad sam odlučio da sledim svoj osećaj.
Pored Narodne, pominje se da i pokret Dveri razmatra samostalni nastup i izlazak i zajedničkog opozicionog fronta. Kakva je sudbina srpske opozicije?
Mislim da srpska opozicija ima realne izglede da sruši režim, pre svega zbog korupcije i kriminogenosti ove vlasti. Oni su samo u prethodnih mesec dana napravili nekoliko krimogenih poteza. Organizovali su fingirano nadmetanje za prodaju Beograđanke, koja se zapravo nije ni dogodilo. Sve to da bi je prodali po što lošijoj ceni za grad, unapred dogovorenom kupcu. Za komunalnu miliciju su nabavili luksuzne džipove za 87 miliona dinara, što niko u svetu nije radio. Naduvali su cenu za metro do 6 milijardi evra, iako je realna 2. 2 milijarde. Pritom, prema njihovom projektu, glavna linija ide od livade do livade. Najavili su betoniranje i stanogradnju u spomeniku prirode, plućima Beograda – Košutnjaku, što bi značilo 30 hektara šuma i zelenila manje.
PROČITAJTE JOŠ...
I zbog toga vi mislite da Beograđani ne podržavaju vlast i da tu imate šanse?
S obzirom da smo ukazivali na sve ove stvari i pokazivali kako bi mi radili, verujem da će Beograđani, na prvim slobodnim izborima, glasati da se ova vlast sruši. Uostalom, pokazatelj toga je i bojkot, koji je u Beogradu bio uspešan. Kada isključite njihove mahnacije, ni 30 odsto građana prestonice nije izašlo na njihove, falične izbore. To pokazuje da Beograđani žele alternativu i da su protiv ove vlasti. Zbog toga je važno da sve lične i stranačke sujete ostavimo po strani i da nam svima bude cilj pobeda nad Vučićem i Vesićem.
Ipak, ta eventualna pobeda u Beogradu Vas neminovno upućuje na saradnju sa vlastima sa kojom trenutno ne želite da razgovarate. Da li biste se konsultovali sa Vučićem i Vladom Srbije oko određenih gradskih projekata?
Paralelno sa Beogradom, opozicija mora da pobedi i na predsedničkim izborima. Pobeda mora biti kompletna. Čak i uslučaju pobede isključivo u Beogradu, ja sam ubeđen da bi posle nekoliko meseci pala vlast i nivou Srbije.
Ali, da li biste u tom međuvremenu sarađivali sa vlastima i kako bi to izgledalo?
Iskreno mislim da bi takva kohabitacija bila samo privremena i da ta dva sistema vrednosti ne mogu da funkcionišu zajedno i da bi gubitak za Beograda za SNS imao domino efekat.
A šta biste radili u slučaju da do promene dođe samo u Beogradu? Da li bi u tom slučaju prestonica postala “izolovano ostrvo” kao što je to u prethodnom periodu bio Šabac?
Beograd je isuviše veliki grad, sa značajno većim budžetom. U glavnom gradu Srbije je moguće obezbediti kvalitet života za ljude koji neće u potpunosti zavisiti od toga ko je na drugim nivoima vlasti. Grad od dva miliona stanovnika može i mora da funkcioniše mnogo autonomnije, a vlast koja pobedi na narednim izborima mora da ima veću odgovornost za konkretan život ljudi u Beogradu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare